Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Исповест једног паука / Вал Монд
ОДБЕГЛИ

    
Читава незгода била је несрећна претходница трагедије пудлице са колицима у Сент Џонс Вудсу...

адам се да сте уживали у „Кокошијем Божићу”, причи која је објављена у „Забавнику” 20. децембра прошле године, међутим, да ли је ико од вас, тамо приметио трик с насловне стране?
    Да, у праву сте, на насловну страну ускочио је ђаволски страшан и врло гадан миш. Потпуно непозван. Да ли је било ко икада чуо за миша који држи мач и носи шлем? Наглашавам да су кокошке све саме обавиле. Вал Монд никада није, и никада и неће писати о мишевима.   Као прво, она налази да су приглупи, цијукави, непромишљени створови (не опако забавни као пацови), а осим тога, други људи су о њима већ писали. Погледајте „О мишевима и људима”, или „Госпођа Мишица”, или чак „Маус”.
    Не плашим се паука. А ви? Пауци су корисна створења. Они праве свилу. Заиста ми је веома драг мој црвени кимоно од свиле са крилима.  Добар део паука има осам очију те су најбољи сведоци у сваком правном случају. Они боље користе очи него што хоботнице употребљавају својих осам ногу. Осам је један од мојих врло срећних бројева, као 5 и 3, или, најбољи од свих – 13. Али никада, никада 7 или 12. Настојим да спавам по цео дан 7. и 12. у месецу како би време брже прошло, док сам на сигурном месту. Никада не прихватам 7 или 12 ружа од обожавалаца.


За читање и уживање / Драгиша Пењин
ОШТРАЧЕВО



им се по мирису млечних облака, натрулих плотова и сунцем обасјане калдрме могло осетити да ће стари кестен ускоро процветати, на улици се са својом направом појављивао Ђока Грба, оштрач ножева. А када би велики точак на направи, преко каиша покретан оштрачевом ногом, вртоглавом брзином почињао да окреће тоцило, сви су у варошици знали да је пролеће.    Сваког пролећа оштрач је уз тоцило прислањао парче старе сабље, а тоцило је ватрометом варница искрило и позивало муштерије.
    – Оштрим ножеве, перорезе, бријаче, маказе, ножиће од воденица и сатаре! – разлегао се улицом певајући глас и муштерије су се окупљале око оштрача.


Уметност која пркоси вековима
ШАРЕ КОЈЕ



Да ли сте некад обратили пажњу на орнамент? Па почните, његово време долази

рнаменти су један од важних разлога због којих су наше средњовековне фреске лепе и раскошне. Ипак, док у неком манастиру гледате живопис и размишљате о причама које фреске чувају, да ли посебно уочавате орнаменте? Вероватно – не. Као да су некако стопљени у насликани призор фреске, као да се подразумева да су ту где су, па их човек и не види. И, што је најневероватније, орнаметни су чак и недовољно истраживани.    
    Зато је изложба „Освежавање меморије” у београдском Музеју примењене уметности, рад бројних аутора које предводи Душан Миловановић, право откриће и за стручњаке. Изложене су 572 табле с орнаментима српских средњовековних фресака и понуђено је низ прича: о орнаменту као украсу, као симболу, као делу математике, о савременом орнаменту, о његовој свеприсутности...


Како је професор спасавао светитеље
И БАРОН

 
 Како је неколико одважних Срба и Немаца спасло светиње којима је почетком Другог светског рата претило уништење у такозваној Независној држави Хрватској?



ада је проглашена такозвана Независна држава Хрватска, 10. априла 1941. године, усташки режим посебну пажњу посветио је и затирању Српске православне цркве која је, не само у тим временима, остала једина установа која је како-тако окупљала свој народ. Страдало је свештенство и монаштво, храмови пустошени и скрнављени, а не једном је покољ изведен у самој цркви. Један од главних злочиначких идеолога Миле Будак рекао је да је Хрватска „држава двију вјера: католичке и исламске”. Целокупна имовина СПЦ одузета је у корист хрватске државе, а четрдесет вагона уметнички и материјално вредних предмета пребачено је у Загреб, што у ондашње музеје, што у ризнице.   
    С избеглицама, које су успеле да се склоне у Србију, дошле су и приче о нечувеним зверствима, над којима се згражавао и немачки окупатор. Већ 13. септембра 1941. избегли архимандрит Лонгин званично обавештава Свети архијерејски синод СПЦ о погрому коме је изложена црква, а у коме активно учествује и католички клер. У том писму први пут су поменуте и српске светиње првог реда, мошти кнеза Лазара, цара Уроша и Стефана Штиљановића, које се налазе у фрушкогорским манастирима. Синод је Министарству просвете послао захтев да се мошти пребаце у Београд, али је одбијен.


Hogar



Јесте ли већ чули да...



... у човековом просечном животу срце откуца и три милијарде пута


... колибри (Trochilidae) једина је птица која може да лети унатраг


Ма шта кажеш


                           ВОЛИМ „ВОЛВО”




Писали сте


ЛАКШЕ СЕ ДИШЕ

Да ли је стварно истина да биљке које држимо у соби доприносе чистијем ваздуху или је то само „жвака” цвећара?

МИТРА ТИЉЕВ,