3320 25. 9. 2015.
Уметност која пркоси вековима
ШАРЕ КОЈЕ
Да ли сте некад обратили пажњу на орнамент? Па почните, његово време долази
рнаменти су један од важних разлога због којих су наше средњовековне фреске лепе и раскошне. Ипак, док у неком манастиру гледате живопис и размишљате о причама које фреске чувају, да ли посебно уочавате орнаменте? Вероватно – не. Као да су некако стопљени у насликани призор фреске, као да се подразумева да су ту где су, па их човек и не види. И, што је најневероватније, орнаметни су чак и недовољно истраживани. Зато је изложба „Освежавање меморије” у београдском Музеју примењене уметности, рад бројних аутора које предводи Душан Миловановић, право откриће и за стручњаке. Изложене су 572 табле с орнаментима српских средњовековних фресака и понуђено је низ прича: о орнаменту као украсу, као симболу, као делу математике, о савременом орнаменту, о његовој свеприсутности...
Пробаћемо, мало касније, да приближимо неке од тих тема. Сад, прво неколико основних података о орнаменту уопште, и о онима на нашим фрескама.
Против страха
Кад се каже „орнамент“ мисли се на украс, шару, декоративни елемент који ваља да уоквири, заокружи, нагласи или испуни некакву површину. Чине га мотиви који се понављају у низу. То је најстарији декоративни елемент на свету – човек палеолита и неолита украшавао је посуде цик-цак линијама, спиралама и кружним облицима понављајући их у низу. Налази се у готово свим видовима уметничког изражавања: на фасади, тканини, предметима, у књизи...
На орнаментима наших фресака појављују се различити мотиви
На орнаментима наших фресака понављају се разни мотиви: већ поменуте цик-цак линије, траке, таласасте линије – змијолике, спиралне, у облику латиничног слова „с”, кругови, такозвани „јајасти штап”, различите врсте листова – дугуљасти, срцолики, тролисти, четворолисти, затим цветови – кринови, лале, птице, па лепезасти елементи, гранчице и лозице... Неки орнаменти су састављени од низа истог мотива а неки од различитих, неки су црни, неки бојени, неки златни. Неки од задатака су им да уоквире фреску, да поделе зид на водоравне делове, да уоквире насликани лик, да украсе његову одежду. Постоји мишљење да им је задатак био и да на фресци попуне празан простор, да су фрескосликари орнаментом савладавали сопствени страх од празног простора на живопису. Испоставило се, међутим, да то није тачно, зато што се орнамент налази на одређеним местима, зато што је постојало правило, канон, које делове треба да покрије фигурална композиција а које орнаментални украс. Ништа није било препуштено случају.
Да је орнамент украс, није потребно никог убеђивати. Уосталом, замислите наше средњовековне владаре на фрескама у одеждама без орнамената. Питање је да ли би у том случају и даље зрачили господством. Међутим, да ли је орнамент само украс?
Кругови у низовима
Да би се одговорило на ово питање било је неопходно учинити немогуће: проникнути у начин мишљења и закључивања предака не би ли се открило како су они свој свет представљали ликовним средствима. Наиме, значења многих од орнамената – а говори се да их на свету има више од 5000 –до данас су или промењена или сасвим изгубљена. Оно што ми видимо у неком орнаменту није исто оно што су у њему видели наши преци.
На пример, мотив круга се у средњовековном орнаменту јавља засебно, или као део траке, или у вези с другим мотивима и елементима орнамента. Ми данас у њему видимо најсавршенију геометријску слику или симбол Сунца, божанства, васионе, полазишта, круг је атом и његова честица. У средњовековној иконографији, пак, круг означава Суштину, али истовремено и усмеравање ка испуњењу најузвишенијих етичких и верских начела. На одеждама средњовековних владара, које су се звале аздије, чест мотив били су кругови у паралелним, усправним низовима у које су уписани двоглави орлови, птице владара. Пошто се круг код свих словенских народа називао коло, настао је и назив за ове владарске хаљине, па се оне и данас зову – коласте аздије.
Произлази да је у одгонетању значења орнамента важно знати шта човек гледа, а шта га је искуство научило да види у томе што гледа. На пример, у Марковом манастиру (задужбини Мрњавчевића у селу Маркова Сушица код Скопља у Македонији) на једној фресци из циклуса „Богородичин Акатист” налази се драперија Богородичине иконе украшена мешавином мотива ромба и љиљана. Они, овде, на драперији Богородичине иконе, нису само облици какве их видимо, нису само ромб и љиљан, и однос између њих као украса и као симбола није случајан. Поређењем ових мотива са значењима која имају у богослужбеним текстовима и на фрескама других манастира закључено је да је љиљан симбол Богородице а да је ромб, односно квадрат, симбол Христовог небеског престола. Затим, према посланици апостола Павла, сви који се крсте „обукли” су се у Христа, постали су праведници који ће вечно боравити у царству божјем. На основу тога могуће је претпоставити да и драперија Богородичине иконе представља „стан” у који се крштени усељавају. Дакле, у средњем веку орнамент је био и украс и јасан симбол који су тадашњи људи препознавали. Шта је средњовековном аутору и његовој публици било важније од та два – не зна се.
Утисак треће димензије
Математичари сматрају да је орнамент најстарији вид геометрије. И, што је занимљивије, да је њих могуће груписати на основу закона симетрије. Тако је математичар Славик Јаблан све наше средњовековне орнаменте разврстао у три групе: розете, фризове и орнаменте.
Розета је декоративни елемент многоугаоног или кружног облика. По Славику Јаблану, постоје две бесконачне класе розета: цикличне групе и диедарске групе симетрија. Љубитељима математике биће јасно да је у оба случаја средиште розете сачувано: и кад се врши окретање за угао који је н-ти део пуног круга (ротација реда н), и кад постоји одсјај у односу на осу у којој је средиште розете.
Украс без кога се није могло Детаљ са одеће светитеља у Пећкој патријаршији, 13. век
Фризови или бордуре с фигуре са осом преноса. На нашим фрескама оне су или украсни опшивци на одеждама, или су украси стубова, лукова, врата, прозора... Најчешће су постављене водоравно. Ако су усправне, указују на кретање нагоре. Делују као скица која чини видљиву целину. За разлику од розета, фризови или бордуре имају коначан број комбинација симетрије – седам. Ово се лако доказује, али не и већини нас који имамо само опште знање о симетрији.Све наше средњовековне орнаменте је, на основу закона симетрије, могуће сврстати у седамнаест типова. То значи да је све орнаменте могуће и конструисати на седамнаест начина, али се сада не бисмо задржавали на томе. Свима ће, међутим, бити занимљиво да сазнају да је средњовековни уметник успео да створи 3Д илузију и илузију кретања, дакле ефекте који се сматрају производом краја прошлог века. Било је довољно само да нагласе једну ивицу, светлу, и добио се утисак треће димензије!
На основу закона геометрије и симетрије, математичари оцењују да су орнаменти српских средњовековних фресака импресивно сведочанство како је могуће остварити богатство и разноврсност и поред строго задатих правила верске улоге орнамената. Сматрају да већина орнамената представља савршену композицију различитих, одлично усклађених мотива и по облику и по боји.
Увек у моди
Иако су настали у средњем веку, орнаменти наших фресака делују модерно и блиски су укусу савременог човека. Зато и одговор на питање „постоји ли савремени орнамент” гласи – да. Уверите се и сами, уђите у било коју продавницу тапета и видећете разне боје с орнаментима. Исто то ћете приметити у савременим филмовима зато што су зидови просторија које „глуме” у њима најчешће прекривени маштовитим орнаментима.
Шеме за хеклање такође су орнаменти. Ево још једног примера: сигурно сте приметили на разним конференцијама за медије или промотивним догађајима да они који се фотографишу или новинарима дају изјаву стоје испред паноа испуњеног заштитним знаковима спонзора. Ти панои зову се „закорачи-и-понови” (степ анд репеат) зато што се логотипи понављају обично поређани у цик-цак ритму, што омогућава да се увек виде на фотографији, без обзира где стане човек који се фотографише.
Најчешће навођени докази да савремени орнамент постоји јесу фасаде робне куће „Џон Луис” у Лестеру у Уједињеном Краљевству и Равенсборн колеџа у Лондону. Наиме, сматрајући да је улога савременог орнамента да искаже могућност зграде да буде у односу са околином, архитектонска фирма „Фаршид Мусави” остварила је неколико великих објеката у чијем обликовању орнамент има главну улогу. За робну кућу изабран је мотив орнамента надахнут некадашњом производњом текстила и трговином текстилном робом у Лестеру, а за колеџ је изведена суштина „Пенроузовог поплочања”, геометријског мотива који је дефинисао чувени енглески научник Роџер Пенроуз.
Сам међу орнаментима, својеврсно путовање кроз столећа, сцена из филма о Шерлоку Холмсу
Орнаменти су, очигледно, потребни сваком времену. Ако су некад представљали поруку од бога, данас поручују шта нам нуде установе и предузећа. Орнамент је, очигледно увек у моди.
Аутор:
Соња Ћирић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
