Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте



ЛАКШЕ СЕ ДИШЕ

Да ли је стварно истина да биљке које држимо у соби доприносе чистијем ваздуху или је то само „жвака” цвећара?

МИТРА ТИЉЕВ,
Београд


Захваљујући истраживању које је деведесетих година века за нама спровела америчка Наса (Национална ваздухопловна и свемирска агенција) откривено је да собне биљке не само да ваздух обогаћују кисеоником, већ га ослобађају и опасних хемијских једињења попут формадехида, бензена или трихлорителена. Показало је још и да одређене собне биљке могу да за 24 сата уклоне чак 87 одсто загађивача ваздуха. Биљке попут филадендрона и хлорофитума, односно зеленог љиљана, најуспешније су у прочишћивању ваздуха од молекула формалдехида, а такозвано дрво живота и спатифилум одстраниле и до 80 одсто бензена из затворених просторија.


    Али, да би биљке на прави начин прочишћавале ваздух у затвореној просторији, препоручује се да се на десет квадратних метара површине ставе најмање две биљке и да плафон буде до три метра висине.

БАШ СВЕТОРОДНА ЛОЗА

Занима ме колико је заиста било светаца у династији Немањића?

БОГОЉУБ ТАТИЋ,
Куршумлија


Најзначајнија и најдуговечнија српска династија су Немањићи, названи по Стефану Немањи, њеном оснивачу. Владали су нешто дуже од два века, од 1169. до 1371. године, и дали десет владара. У осам генерација, колико их је било по мушкој линији, Православна црква као светитеље данас прославља њих тринаест: Свети Симеон Мироточиви (Стефан Немања), Свети Сава (Растко Немањић), Преподобни Симон (Стефан Првовенчани), Стефан Владислав, Свети Симеон (Стефан Урош I), Свети Сава II, Свети Давид (кнез Димитрије), Свети Теоктист (Стефан Драгутин), Свети Стефан (Стефан Урошиц), Стеван Урош II Милутин, Свети мученик Стефан Дечански (Стефан Урош III), Свети Урош (Стефан Урош V Нејаки) и Јоасаф Метеорит (Јован Немањић).
   Занимљиво је и да су жене Немањића на списку светитеља Српске православне цркве, и то: Ана (преподобна Анастасија), жена Стефана Немање и мајка Светог Саве, као и три Јелене – Анжујска (жена Уроша I, мајка Милутинова и Драгутинова, преподобна Јелисавета), Дечанска (кћи Милутинова, сестра Стефана Дечанског) и царица Јелена (жена Душана Силног, мајка Уроша V Нејаког, преподобна Евгенија). Њима ваља додати и кнегињу Милицу (преподобну Евгенију), кћи Вукановог праунука Вратка и жену кнеза Лазара Хребељановића.

       ИЗМИШЉЕНА ЉУБАВНА ПИСМА


       Молим вас да ми одговорите шта су хероиде?
                                                              
       САЊА                   
       Шид                                                                


Хероиде су измишљена љубавна писма митолошких, легендарних или историјских јунакиња (Пенелопа, Дидона, Сапфо) и јунака. Писане су као засебне песме или неколико песама у једној, а поред „писама садрже и одговоре на њих. Чувени староримски песник Овидије (43. г. п. н. е–17. г. н. е) сматра се зачетником хероида. У својим „Писмима легендарних јунакиња” пише о речима које је Аријадна могла да изрекне пошто ју је Тезеј напустио, или наводи речи које је Пенелопа могла да упути свом дуго одсутном мужу Одисеју.



   У књижевном животу Европе 16. 17. и 18. века хероиде су имале значајну улогу, а посебно су биле омиљене у француској и руској књижевности. Као књижевни облик, хероиде су се одржале све до 1825. године.

СКАКАЧИ ЗВАНИ ЈА ТЕ НЕ РАЗУМЕМ

У питању је опклада па тебе, „Забавниче”, зовемо да пресудиш ко је у праву. Дакле, мој друг Иван и ја поџапали смо се како је кенгур, који једино живи у Аустралији, заправо добио име. Он тврди да је то због оне његове торбе, а ја верујем да је у питању дужина задњих ногу.

СТЕВАН ПРЕДИЋ,
Нови Сад


Опклада припада, веровали или не, „Забавнику”, јер ни један ни други нисте у праву. Наиме, ова необична животиња која је симбол Аустралије, чак се налази и на њеном грбу као и на неким новчаницама, аустралијским доларима, грешком је добила име по којима је много препознају. А како се то догодило, најбоље је објаснио ваш некадашњи суграђанин Милан Шипка, сјајни лингвиста, у драгоценој књизи „Приче о речима” у издању новосадског „Прометеја”. Овако он то објашњава:



   Кад је чувени енглески морепловац Џејмс Кук, иначе познат као Капетан Кук, 1770. године стигао на источне обале Аустралије, угледао је једну необичну животињу. Скакутала је ослањајући се само на задње ноге, а у отвору на трбуху, као у некој торби, носила је младунче.
Иначе, Капетан Кук опловио је целу Земаљску куглу, од запада до истока, био је и на далекој и хладној Аљасци и у топлим пределима Хаваја, али дотада нигде, баш ниге, није видео тако чудне животиње.   Занимало га је како се она зове. Зато је наредио морнарима да му доведу једног домороца, Абориџана. Кад је преплашени староседелац Аустралије стигао у пратњи морнара, Кук показа руком у правцу кенгура и на енглеском језику упита:
   – Како се зове она животиња?
   Збуњени домородац одговори:
   – Кенгуру.
   То је на његовом језику значило: „Ја те ништа не разумем”. Домороци су иначе кенгура звали валаби или валару.
   Капетан Кук није знао језик аустралијских племена, па је у свој истраживачки дневник забележио да је открио нову животињу, коју домороци зову – кенгуру.
   Касније су истраживачи открили да је кенгуру, односно кенгур – плод неспоразума, али се тај чудан назив ипак задржао до данас и живи у језицима многих културних народа, па тако и у нашем.
   Што се помињане опкладе тиче, предлажемо да заједнички одете на сладолед, иако је зима. Можда ће тамо далеко у, сада жаркој, Аустралији неком кенгуру потећи вода на уста.