Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Божићни обичаји
ХЛЕБ ДОВОЉАН


Шта се крије у чесници? Знак успеха у следећој години или порука да се дељењем хлеба срећа заправо преноси?



време зимских празника, као уосталом и приликом многих других верских обреда, на овај или онај начин, често се помиње хлеб. Он је значајан и моћан симбол живота, преображаја, снаге, али и несебичности, скромности, духовна храна чије дељење је чин вере. За хришћане, хлеб је симбол самог Исуса Христа. Обичај је да се за православни Божић припрема чесница, обредни хлеб. Могло би да се каже да је реч о скромном колачу. Налик је насушном хлебу. Меси се на први дан Божића, рано ујутро. Особеним га чини то што се у њега додаје освештана вода (којом се брашно полије као да се прекрсти) али и – новчић.  
   Разуме се, новчићи могу да буду разни и различите вредности. Златни, сребрни, али и најобичнији. Неке породице чувају посебан новчић баш за чесницу. Користе га из године у годину, увек један те исти. Јер, парица је ту више као знак и порука, а мање као вредност.  Треба имати у виду да се у неким крајевима у чесницу, уместо новчића, стављало и зрно пшенице или кукуруза, боб, па чак и иверак од ломљења бадњака.


С МЕРОМ
ЗА ТРПЕЗУ


До којих закључака су ове године дошли научници о једном од наших чула које ће у празничним данима многе људе ставити на муке и велики испит издржљивости

Једеш више, уживаш мање

Недавно су биолози с Универзитета у Бафалу, савезна америчка држава Њујорк, објавили студију у којој закључују да претерана гојазност може да утиче на измењени укус хране.
    Додуше, до тог сазнања дошли су правећи огледе с лабораторијским мишевима. Код ових малих глодара с вишком тежине научници су приметили да на језику постоји мањи број „пријемника” за слатку храну него код мишева нормалне грађе. Иако је групи биолога, која је радила на овом истраживању, јасно да се између мишева и људи не може повући знак једнакости, свеједно наговештавају да вероватно и дебео човек не осећа праву сласт слатког као неко ко не пати од гојазности.


Забавников ЗОО
КИКИ КАО

Пловећи реком Конго, једна жена наишла је на напуштено младунче мајмуна. Спаковала га је у торбу и непримећено ишетала с брода.



огати дошљаци беле пути плаћају добре паре за доживљај спуштања низ реку Конго, од Кисанганија до Киншасе. Домаћини налазе разне начине да зараде на туристима који не штеде када је у питању пустоловина и сви могући специјалитети егзотике, од сафарија највећом реком Африке после Нила, до фотографисања с домороцима и заслађивања димљеним месом мајмуна. Један пар из Србије имао је срећу да једним од ових бродова плови бесплатно.
    Дошавши из сеоца смештеног у близини Зајечара, Веља и Мица Виденовић путовали су светом како би коначно стигли до Конга, где је јачи члан овог дуа радио као шеф једног од одсека грађевинског предузећа. Колона баржи прилагођених туристичком угођају носила је стабла дрвећа, посаду, залихе хране и пића. Поред живине нагуране у кавезе, брод су насељавали и макаки мајмуни које су кувари претварали у послужења, од димљеног меса до сладоледа. Једна од несрећних женки која је завршила у нечијем тањиру оставила је за собом младунца. Усамљено и тужно младунче данима је одбијало храну и воду, а како посада није имала времена да се бави њиме, неко га је однео међу кавезе где су чуване кокошке како не би правио гужву. Тако се догодио сусрет који ће променити више од једног живота.


КАКО ЈЕ МАТЕЈ ПАВЛИК ПОСТАО ГОРАЗД
ЧЕХ, СРПСКИ



Рођен у чешкој породици римокатоличке вероисповести, а умро као епископ православне цркве пред немачким стрељачким водом, добивши признање и од државе и од цркве. Прва га је одликовала војним крстом прогласивши га херојем у борби против фашизма, а друга га је признала за светитеља и новомученика. Не баш уобичајен животопис.

вети Горазд, његово монашко име, рођен је као Матеј Павлик, 26. маја 1879. године у Моравској, у месту Хруба Врбка. Отац Јан, иако римокатолик, одржавао је блиске везе с једним евангелистичким пастором, па је млади Матеј из куће понео отвореност и разумевање за друге облике хришћанског учења. Након завршене основне школе у завичају, уписао је архиепископску гимназију у Кромержижу, определивши се за духовни позив. То је период у којем бележимо његово појачано занимање за старословенски језик и писане трагове ћирилометодијевске баштине. С великим успехом окончаће и студије богословије у граду Оломуцу па ће 1902. бити рукоположен и постављен за жупника у Карловцима (Шлеска).


Хогар



Јесте ли већ чули да



... поводом Нове 2014. године, Александар Миљковић, контрабасиста из Београда и професор музичке школе „Станковић”, поклонио је „Политикином Забавнику”, омиљеном часопису његове породице, композицију за контрабас и клавир и назвао је „Музика за Забавник”


Ма шта кажеш


                         ЈАО, МОЈ МЈАО!




Писали сте


ЛЕЊИ ЛАВОВИ

Да ли можеш нешто да ми кажеш како је настао Дизнијев цртани филм „Краљ лавова”?