3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ЛЕЊИ ЛАВОВИДа ли можеш нешто да ми кажеш како је настао Дизнијев цртани филм „Краљ лавова”?
Lion King, обожавалац
Првобитна замисао Дизнијевог цртаћа припада тројици сценариста ове продукцијске куће, 1988. године. Идеји о цртаном филму који би говорио о лавовима у Африци свако је допринео елементима из сопственог живота. Оригинална верзија филма била је доста другачија од завршне. У оригиналном сценарију борба се одигравала између лавова и павијана, с тим да је Скар био виђен као вођа мајмуна, а Рафики је требало да буде гепард. Ликове које играју Тимон и Пумба, Симбини пријатељи из детињства, требало је да се налазе у пустињи и лече од умора. Такође, првобитна идеја сценариста била је да Симба никада не напушта краљевство, већ постаје лењ и негативан лик, како би лакше био збачен са престола. Срећом, на крају је дошло до договора између писаца сценарија да је филму потребна усредсређеност на једну тему, а она је била „напуштање детињства и суочавање са реалностима живота”. Првобитан наслов цртаног филма био је „Краљ џунгле”, а у последњим
тренуцима промењен је у „Краљ лавова”.ВОДА (НИ)ЈЕ СКУПА
Ко троши највише воде на свету?
Живко, Крчедин
Последњих сто година потрошња воде знатно се повећала. Неке земље су развијеније од других, па самим тим троше и више воде. Годишње се највише потроши на пољопривреду, око 70 одсто укупне потрошње. Због пораста броја становниква сваке године потрошња је већа за 64 милијарде кубних метара воде. Просечна бројка за потрошњу воде на годишњем нивоу је 1243 кубних метара, а на питање ко троши највише воде на свету, можемо само рећи да просечан Американац потроши око 2500 кубних метара воде годишње. У ту групу највећих потрошача воде, поред САД, спадају и Аустралија, Јапан, Италија, Мексико.
БРЗО ЧИТАЊЕДраги Забавниче, чуо сам да курс „Технике брзог читања” заиста помаже у бржем памћењу и бољем учењу. Шта знаш да ми кажеш о томе?
Милан (14) из Ниша
Техника „брзог читања” помоћу дводневне обуке повећава брзину схватања текста који читамо. Замисао „брзог читања” јесте да толико повећа усредсређеност и периферни вид код особе да је у стању да прочита и 200 страница текста за само сат времена.Писац књиге „Брзо читање” Тони Бузан помиње више метода брзог читања и памћења. Постоје методе „прескакања текста”, „дијагоналног читања”, технике „паралелног читања више редова”. За сваку технику такође је врло важно користити оловку или „штапић” којим може да се прати текст, односно усмери око на реч која је на реду. Око је усмерено на реч, а то подстиче читаоца да користи (своје) фотографско памћење речи или фраза.
За технике брзог читања важи и да подстичу рад обе хемисфере мозга. Леву половину користимо за бројеве, математичке задатке, разне прорачуне и слично, док је десна половина задужена за боје, мирисе, слике. А техника брзог читања учи нас да користимо обе половине
истовремено, да изтекста не извлачимо тезе и поднаслове, већ да то што учимо стављамо у једну целину и причу коју можемо лакше да запамтимо и понављамо. Док читамо неки текст, не само што се брзо усредсређујемо и употребљавамо фотографско памћење, већ „отварамо” део мозга где можемо до бесконачности да „сакупљамо” нове податке, што нас доводи до лакшег памћења. Наравно, брзо читање није увек и за све препоручљиво.
