Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

С МЕРОМ


ЗА ТРПЕЗУ


До којих закључака су ове године дошли научници о једном од наших чула које ће у празничним данима многе људе ставити на муке и велики испит издржљивости

Једеш више, уживаш мање

Недавно су биолози с Универзитета у Бафалу, савезна америчка држава Њујорк, објавили студију у којој закључују да претерана гојазност може да утиче на измењени укус хране.
    Додуше, до тог сазнања дошли су правећи огледе с лабораторијским мишевима. Код ових малих глодара с вишком тежине научници су приметили да на језику постоји мањи број „пријемника” за слатку храну него код мишева нормалне грађе. Иако је групи биолога, која је радила на овом истраживању, јасно да се између мишева и људи не може повући знак једнакости, свеједно наговештавају да вероватно и дебео човек не осећа праву сласт слатког као неко ко не пати од гојазности.


Велики човек, велика лубеница, велики апетит.
 
Топи се у устима

Научници у Сингапуру успели су да створе дигитални симулатор којим на даљину могу да пренесу укус хране. То значи да ће у скорој будућности постојати уређај којим ће, рецимо, гледалац испред малог екрана додатно уживати пратећи неки од кулинарских канала. Не само да ће гледати како неки од светски познатих кувара спрема одређени оброк него ће имати утисак да осећа и укус тог јела. Тај симулатор биће од велике користи многима, између осталог и дијабетичарима који ће, иако не би требало да једу слатко, уз помоћ уређаја бар добити утисак да им се у устима топи чоколада или неки фини колач.

Важан је стил

У часопису „Сајколоџикал сајенс” објављено је истраживање научника с Универзитета у Минесоти. Вршећи огледе с добровољцима, закључили су да ће човек више уживати у храни уколико је једе у ограниченим количинама. Једној групи испитаника наложили су да откину неколико штангли чоколаде од сто грама и да остатак одложе, док је другој групи остављено на вољу да таблу овог какао слаткиша одједном смажу. Прва група више је уживала у чоколади и за њу је касније била спремна да одвоји више новца него она друга скупина изјелица.


Фернандо Ботеро, познати савремени колумбијски сликар препознатљивог стила, овим платном као да потврђује наводе научника да је, између осталог, важно да, чак и кад је неко веома гладан, никад не треба халапљиво да се баци на храну, јер у њој неће уживати. Треба јести са стилом.

Наши преци гурмани

Има људи који, док су млађи, не подносе љуту храну, али како улазе у позније године, одједном имају потребу да посегну за љутом папричицом или да неко јело, и пре него што га кусају, претходно добро забибере. Јапански научници, исто као и њихове америчке колеге, изводили су огледе на лабораторијским мишевима и закључили: док млађи глодари више воле слатке и масне залогаје, старије репоње бирају љуткасту и горчу храну и дају јој предност над слатком.
Кад се говори о нашим далеким прецима, научници су склони тврдњи да они нису много бринули о укусу него о количини и калоријској вредности хране, јер им је најпрече било преживљавање. Међутим, научници из Немачке и Данске, који су на археолошким налазиштима открили посуде старе шест хиљада година, у њима су пронашли остатке сенфа с белим луком. Таква врста открића наводи на закључак да је и нашим прапрадедовима такође било важно да се почасте укусним, а не само количински задовољавајућим оброком.

Волим да се ољутим

Има људи који, док су млађи, не подносе љуту храну, али како улазе у позније године, одједном имају потребу да посегну за љутом папричицом или да неко јело, и пре него што га кусају, претходно добро забибере. Јапански научници, исто као и њихове америчке колеге, изводили су огледе на лабораторијским мишевима и закључили: док млађи глодари више воле слатке и масне залогаје, старије репоње бирају љуткасту и горчу храну и дају јој предност над слатком.



Аутор: 
В. Софреновић
број: