Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Пут око света за 120 динара – СЕЧУАН
САВРШЕН ДАН ЗА

           

Често изгледа да савршено знају шта раде и да се понашају као глумци на сцени, позирају да одушеве масе. Легну на стомак, подбоче прво једну руку под браду, па онда подвуку и другу под меко крзно и тако леже док се човеколико племе испред њих не засити од шкљоцања фото-апаратима и снимања филмова за дуго сећање. Онда промене позу...

анде су медведи са подочњацима и живе у Кини и зоолошким вртовима! Имам плишаног панду у оделу, а донели су ми ми га тетка и теча из града одакле потичу панде, одговорио ми је један препаметни београдски четворогодишњак.
   Да, у праву је дете, постојбина панди јесте у Кини, а само повлашћени зоолошки вртови могу себи да приуште ту умиљату звер. Скупа је за одржавање. Кажу да је свет богат за око 1600 панди, а да око 80 одсто представника те изузетно угрожене животињске врсте обитава у Кини. Углавном на југозападу земље, у дивљини или у узгајалиштима, и то у провинцији Сечуан, чији је главни град Ченгду. Поред славе које су му донеле панде, Сечуан је крупним словима уписан и у светску кулинарску мапу али о том потом…


РИБЕ СРБИЈЕ –
ТОЛСТОЛОБИК И АМУР



„Дебели” и „мршави” стигли су нам из далеке Азије много пре појаве Кинеза на нашим просторима

рибљем свету је, барем када говоримо о трпези, исто као и у људском: постоје искључиви месоједи илити грабљивице, затим следи претежита већина сваштоједа, која не бира, него једе оно што је на сезонском менију („прилика бере јагоду”), а ту и тамо има и вегетаријанаца, макробиотичара. У те последње, малобројне, спадају и толстолобик и амур, одавно одомаћени и не сасвим прилагођени гости из Азије. У наше воде доспели су почетком шездесетих година прошлог века, вештачким порибљавањем, дакле, много пре отварања продавница са кинеском робом, и то из два подједнако добра разлога.


Питам се, питам...
ШТА ЈЕ



   „Узимајући га у његовом најпотпунијем и најизразитијем виду, полуинтелектуалац је човек који је уредно, па можда, чак, и с врло добрим успехом свршио школу, али у погледу културног образовања и моралног васпитања није стекао скоро ништа.
    Било услед његове урођене неспособности или због мана школског система, није добио подстрека за духовно саморазвијање. Он уопште духовне вредности не разуме и не цени. Све цени према томе, колико шта доприноси успеху у животу, а успех узима у „чаршијском” смислу, дакле сасвим материјалистички. С осталим духовним вредностима одбацује и моралну дисциплину, али не сасвим, јер прекршаји те дисциплине повлаче кривичну одговорност. Ипак и у моралном, као и у културном погледу, он је у основи остао примитивац. Неомекшан културом, а са олабављеном моралном кочницом има сирове снаге напретек. Школска диплома, као улазница у круг интелигенције, дала му је претерано високо мишљење о себи самом.


Француски пољубац
КАКО ДА ТИ КАЖЕМ



Љубљење на француски начин добило је после читавог низа година одговарајући глагол који тачно описује шта се збива када се љубимо на француски (односно фирентински) начин

а ли сте чули да неко данас помиње француски пољубац? Или пољубац на француски начин!? Врло ретко. Пољупци су ослобођени и стиче се утисак да се сви љубе по жељи. Како се коме прохте. Једино су деца изузетак. Када их нападну тетке и бабе, бране се од цмакања рукама и ногама! Подмећу главу, уколико виде да им спаса нема.
    Међутим, некада, израз француски пољубац био је веома важан.   Тајновит и загонетан. Распаљивао је машту љубавно неуких пубертетлија. Говорио је о слободној љубави, о нечему врло личном, што се у јавности не може видети. Па ни на филму. Јер, филмски пољупци бивали су на известан начин заташкавани некаквим комешањем. Ни чувени пољубац Ингрид Бергман и Керија Гранта из Хичкоковог филма „Озлоглашена” (1946) није био слика и прилика правог француског пољупца.
    Дакле, шта, заправо, значи француски пољубац?


Београд кога више нема
ТАМНА СТРАНА



Крајем 19. века у Србији трошило се девет пута више на апшенике него на ђаке

прологу култног филма Слободана Шијана „Давитељ против давитеља” (ако случајно постоји неко ко је пропустио ово ремек-дело црног хумора, под хитно да исправља) набрајају се достигнућа Београда осамдесетих година 20. века, која би требало да га учине метрополом. Уз број становника, превоз, никад завршен метро, посебно се истиче да један велики град метрополом чини хроника криминала. А стотинак година пре свих рашомонаца, егзибициониста, Шијака и лифтаџија, београдска полиција носила се са убицама, кесарошима, силоватељима.


Hogar



Jeste li već čuli da...



... авокадо (Persea americana) расте у Средњој Америци и Мексику, а његово стабло може да нарасте до деведесет метара


Ma šta kažeš


УЈЕДИ
                  КОЈИ


Pisali ste


РАДУЈТЕ СЕ, ЉУДИ!

Занима ме како се у психологији тумачи радост.

ЈОВАН
Сланкамен