Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Pisali ste



РАДУЈТЕ СЕ,
ЉУДИ!

Занима ме како се у психологији тумачи радост.

ЈОВАН
Сланкамен




У психологији се радост бележи као свестрано осећање које се састоји од задовољства због успеха у љубави, у односима с другим људима, успеха у раду, због личног доказивања и самопотврђивања, као и телесног и душевног здравља. Човек може да се радује и због естетских, интелектуалних и моралних доживљаја и успеха. Радост се изражава лаким покретима, сјајем у очима, веселошћу и добрим расположењем уопште. Способност за радовање треба развијати.
   „Човек може живети радосно – и мора – усред света насељеног жалосним, напаћеним створењима. Јер, у којем би се другом свету човек још могао радовати?”, написао је, о потреби радовања, познати амерички писац Хенри Милер. А славни немачки филозоф Фридрих Ниче, овако опомиње да је премало радости: „Откако је људи, човек се сувише мало радовао: ето, то је и само то, драга браћо, наш први грех”.

КАД ЧАВКЕ ЧАВРЉАЈУ

Молим вас да ми одговорите на питање како је или по чему птица чавка добила име.

МИЛИВОЈ
Ужице


Чавка, латински Corvus monedula, једна је од најмањих птица из породице врана која живи у Европи, Западној Азији и Северној Африци. Иако је већина птица код нас добила име по неком јединственом а видљивом обележју, рецимо као врана, чијој породици припада, јер је „тамна”, „мрка”, односно „врана”, или као лабуд, јер је „албуд”, односно латински „албус”, што значи „бео”, с чавком то није случај.



   Ова птица сивкастог перја, дугачка четрдесетак центиметара, име дугује брбљивости. Много гласнија и „разговорљивија” од других птица, чак и од свраке, чавка скоро непрекидно испушта гласове који се чују као „чав”, „чав”, па отуда и име. По овој птици се и за гласне, брбљиве људе каже да „чавкају”, „чавче”, „чавељају”, „чаврљају”, „чеврљају” или да су „чаврљави” односно „чаврљасти”.

НИНА,
НУНА...


Занима ме зашто бебама годи када се њишу у наручју или колевци.

ТИЈАНА
Богатић



Већ хиљадама година мајке у читавом свету знају да ће своју бебу најлакше умирити ако је мало њишу у наручју или у колевци. Ово су, несумњиво, запазили и разни зналци у прошлости, али су тек савремени научници утврдили да њихање помаже беби и да се боље развија. Наиме, Дејвид Кларк, научник са државног универзитета Охајо у САД, са сарадницима је утврдио да се бебе много брже и боље развијају ако се одређеним органима у њиховом телу даје и редовни подстицај. Кларк је то назвао „вестибуларна стимулација”. Ови органи су, у ствари, део њиховог чула за равнотежу у унутрашњем уву. Кларк је са сарадницима сваког дана у одређено време бебама давао одређене дозе вестибуларног подстицаја. Поступак се састојао у лаганом окретању бебе у посебној колевци у трајању од десет минута. Као резултат поменутог поступка, ове бебе су показале много брже и развијеније рефлексе и моторне вештине, него оне које нису добијале такве подстицаје.

КОЊАНИК
НА ПЕШАЧКОМ
ПРЕЛАЗУ


Занима ме из ког језика потиче реч „каваљер” и шта значи дословно преведена на наш језик.

ДЕЈАН
Смедерево


Реч „каваљер” преузета је из француског и италијанског, а користи се да би се најсажетије описао човек који је племенит, услужан, отмен, углађен, дарежљив, који увек штити слабије, посебно жене. Ипак, њено основно и дословно значење није ни слично речима које замењује у нашем језику. На италијанском или француском реч „каваљер” значи „коњаник” или „јахач”.
  Наравно, није дошло до погрешног превода већ до подвођења лепих особина под занимање. Наиме, у средњем веку „каваљери” или „коњаници” били су витезови, племићи, и сви они гајили су и ценили племените, витешке особине, попут поштења, храбрости, оданости, били су дарежљиви, сусретљиви, стално у борби против неправде и насиља. Указивали су посебну пажњу племићким женама, били су заштитници удовица и сирочади.
   Иако су временом неки витезови показали и своје друго лице, у речи „каваљер” сачувало се све оно што је код витезова било најбоље. Данашњи каваљери нису коњаници, већ пешаци или возачи кола, аутобуса, трактора. Углавном нису племићког порекла, немају много новца, али понашају се лепо, достојанствено, указујући сваком дужно поштовање.

БОГ СИЛОВИТОГ СЕВЕРНОГ ВЕТРА

Можете ли да напишете нешто о грчком богу Бореасу?

БОРИС
Нови Сад


Бог северног ветра и северне стране света у грчкој митологији био је Вореас или Бореас, односно Бореј, како је преведен у нашем језику. Према легенди, био је један од четири сина, четири ветра, Титана Астреја, божанства звезда и планета као и уметности и астрологије, и прелепе богиње праскозорја и јутарњег небеског руменила Еос. Богињи Еос или Еоји, односно Зори, како гласи превод њеног имена, Астреј је био први муж коме је она уз ветрове родила и све звезде.
   Као што и доликује богу ветра, а био је један од најјачих и најсиловитијих ветрова, Бореј је имао снажна крила и могао је за тили час да прелети с једног краја света на други. Ипак, највише се задржавао у Тракији, области на крајњем југоистоку Балканског полуострва која је данас подељена између Грчке, Турске и Бугарске.
Бореј је био ожењен Ортијом, кћерком атинског краља Ерхетеја, чију љубав није успео да придобије, па је био присиљен да је украде и тако приволи да му постане жена. С Ортијом је имао два сина, Калаиса и Зета, који су, као и он, имали крила. Они су се, наводи се у легенди, прославили бројним јуначким делима, а учествовали су и у походу Аргонаута на Колхиду. Силни бог северног ветра имао је и кћерку Клеопатру која се удала за трачког краља Финеја.