Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива




Академик Иван Ђаја био је даровит научник, филозоф и књижевник који је, уз све то, у слободно време свирао
флауту.



ао ректор Београдског универзитета (1934/1935) заједно са побуњеним студентима, оштро се супротставио упаду полиције у просторије Универзитета, бранећи студенте и аутономију ове академске установе.  Када су га после рата, 1945. године, представили Титу, као „студентску мајку и црвеног ректора” он је, како наводи његова кћерка Иванка, одговорио:
   „Штитио сам их да би могли да уче, а њихове политичке заносе сам сматрао младалачким неозбиљностима.”


      

Београдска изложба која је у току омогућава посетиоцу да закорачи у нови свет и осети колико су уметничка и научна делатност блиске и колико су у стању да, уједињене, надахну на стварање новог уметничког дела...


Са отварања изложбе „Звук – Прва лекција” у галерији „Hub”
(Снимила Сања Вилд)

овек чује целим телом. Али, ипак, колико често размишљамо о звуку? О наизменичним и периодичним променама физичког стања неког тела које се од извора шире одређеном брзином и фреквенцијом стварајући звучне таласе који у уху надражују слушни живац и изазивају осећај звука...




Посластичар Паул Фирст, који је у Салцбургу имао познату пекару, 1894. године измислио је посебну посластицу од чоколаде и одлучио да је назове према најславнијој особи рођеној у том граду...


узика неће излечити зубобољу, каже стара енглеска пословица. Међутим, научни докази о благотворном дејству музику на људски ум и срце ређају се безмало свакодневно и чини се као да им нема краја. Посебно када је реч о делу Волфганга Амадеуса Моцарта (1856–1791), једног од најблиставијих стваралаца у историји музике.



Чувајмо маниће, да бисмо их још више волели, макар у славу Чехова

ма Антон Павлович Чехов, који је и сам био страствен риболовац, савршену, духовиту кратку причу под насловом „Манић”. У њој сиротани Герасим и Љубим, потом и пастир Јефим и кочијаш Василије, а на крају и само високоблагородије Андреј Андрејич, сви одреда скинути у доње рубље, покушавају да из подлокане обале и густог сплета врбових жила рукама извуку крупног манића, „дугог цео аршин, а тешког пет ока”, са великом џигерицом. Кад најзад, после много галаме и узајамног отресања, некако успеју у томе, манић „сасвим изненада, начини нагао и јак покрет репом навише” и уз звучан пљесак, ослобођен, нестане у дубини.


Чим би се авиони нашег (тадашњег) Ратног ваздухопловства подигли са земље, као најпрецизнији сат појавио би се непознати светлећи објекат, непојамне брзине коју је могао толико да смањи да се очевицима чинило да виси залепљен о небески свод, као да зачикава својим белољубичастим осмехом. Ово је озбиљна прича из прве, озбиљне, руке...



ведочење о појави непознатих летећих објеката (НЛО) изнад наших глава никад досад није саопштено с тако високог места. О томе је недавно, у првом лицу, говорио генерал авијације, човек који је на небу имао блиске сусрете прве врсте. Те његове тврдње, као рецезент драгоцене монографије „172. авијацијски пук” групе аутора коју је предводио генерал у пензији пилот Ђуро Ступар (и сам сведок појављивања непознате летелице), у издању новосадског „Прометеја”, потписао је такође генерал авијације
.  Први је Звонко Јурјевић, у време збивања командир 172. бригаде на аеродрому Титоград (данас Подгорица), други је Благоје Граховац. Обојица поодавно у пензији.



... највиши водопад у Србији је Јеловарник на Копаонику, висок је 71 метар и налази се на надморској висини од око 1500 метара. Екипа геолога открила га је 1998. године


               ТАЈНА НАДЛАКТИЦЕ


МОРЕ С ОГРЛИЦОМ