3320 25. 9. 2015.
Писали сте
МОРЕ С ОГРЛИЦОМДругарица ми је поклонила наруквицу коју је добила из САД и тврди да је направљена од стаклића извађених из мора. Ја сам нешто сумњичава. Молим те да ми одговориш да ли је могуће да се накит прави од поломљених боца.
МАРИЈА ЈОВАНОВИЋ
Београд
Колико знамо, код нас се такав накит још не нуди (а немамо ни море), али другарица ти је рекла истину. Стаклене облутке, које таласи нанесу на обалу мора, људи сакупљају и потом користе за мозаик, украшавање различитих предмета, одлажу их у неку теглу, праве и накит, наруквице, огрлице, прстење. Овај хоби посебно је омиљен у земљама где може да се нађе највише тих разнобојних стаклића најневероватнијих облика: североисток САД, Калифорнија, Мексико, Хаваји, Порторико, Аустралија, Италија, југ Шпаније. Делове разбијених боца, тегли, тањира, прозора море „обрађује” годинама и наноси на плаже. Људи који се тиме баве добро знају да су најуобичајенији тамнозелени, прозирни и тамноплави каменчићи. Теже се налазе светлосмеђи, бели, светлоплави и зелени (на сваких 25 до 100), а најређи примерци су сиви, црни, ружичасти, жути, тиркиз (на сваких 200 до 1000).
ГНЕЗДО ОД МЕХУРАПрије извјесног времена добио сам акваријум. Уз остале врсте у њега сам недавно убацио и двије рајске рибице. Једна од њих ме је изненадила чудним понашањем када је надувала неколико мјехурова и не дозвољава ниједној рибици из окружења да им приђе. О чему је ријеч и шта да радим?
МИША
Бањалука
Ово чудно понашање рибице уопште није чудно, кажу стручњаци за узгајање акваријумских љубимаца. Више врста риба, попут сијамске рибе борца, рајске рибе и рибе гоурамис праве гнезда на тај начин што дувају мехурове. Због те природне особине за многе љубитеље акваристике ове рибе и јесу омиљени станари кућних водених површина.Прављење гнезда посао је за мужјака. Он исплива на површину, устима захвати ваздух и издува неколико мехурова који се прилепе један уз други и испливају на површину воде. После тога потражи женку и постави је испод гнезда од мехурова. Положена и оплођена јајашца мужјак узима у уста и убацује их у мехур, а онда их пушта да испливају и залепе се за гнездо. О јајашцима брине све док се не излегу, а женку често грубо отера од гнезда одмах после полагања јаја. Често се догоди да мужјак у почетку и плива са својим подмлатком, бранећи их од других грабљивица, али догоди се да и изгуби родитељска осећања па да јурне за њима и прогута их.
ПОБУСАТИ БУСЕЊЕМУ прошлом, празничном броју „Забавника”, у чланку о Ускрсу, поменут је глагол побусати, поводом обичаја да се на гробља носе шарена јаја. Занима ме шта тачно значи та реч.
РАДЕ М.
Мрчајевци
Побусати – значи покрити бусењем. „То је гроб побусан и окопан, оперважен белим каменом”, писао је Иво Андрић. Побусани понедељак је дан посвећен упокојенима, задушни дан и тада се по народном обичају гробови који немају плочу окопавају и покривају бусењем свеже траве. Тај дан се зове и „ружичало” јер се после окопавања земље крај гроба или на гробу саде руже.
ПРЕТЊА КАЗНОМПре него што је почео ускршњи распуст, наставница из математике нам је запретила „драконским мерама” уколико будемо поновили неуспех и на следећем контролном. И рекла да већ види велики број оних који ће пасти на поправни. Шта заправо значе драконске казне?
Забринут читалац
КУЛАДРА
Београд
Израз драконска казна врло је стар и везује се за име атинског законодавца Дракона који је живео око 7. века пре наше ере. Верује се да је 621. године пре наше ере донео низ веома строгих закона. Јер, готово сваки преступ кажњавао се смрћу. Такви су били Драконови закони и казне које су на основу њих доношене. Век касније, Драконове законе укинуо је грчки мудрац Солон. Тако је у Грчкој престало изрицање неодмерених, „драконских” казни. Ипак, оне су остале упамћене за будућност, означавајући претерано строге казне које нису у сразмери с учињеним делом. Другим речима, професорка је веома љута. Учите математику.
И ЈЕЛО И ОДЕЛОМожеш ли да ми кажеш од које биљке се добија јутано платно?
МИЛЕНА
Нови Сад
Јута или јутано платно, код нас познато и као јутовац и индијски лан, добија се из стабљика биљака Corchorus capsularis и Corchorus olitorius Corchorus. Реч је о сродним, једногодишњим зељастим биљкама, пореклом из Азије и Африке, које се узгајају у топлим и тропским пределима у влажној клими с температуром ваздуха од 27 до 31 степен Целзијуса. Биљка израсте од два до четири метра. Листови су копљасти, дужине од пет до петнаест центиметара, наизменично постављени по стабљици, цветови жути и ситни, пречника два до три центиметра, плодови отровни. 
После памука, јута је количински најзначајније природно влакно. Попут оних од лана и конопље, влакна јуте користе се за производњу тканине грубог предива од које се шије одећа, али и џакови, а употребљава се и за ткање тепиха. У земљама попут Индије, Бангладеша, Пакистана добар део становништва живи од прераде јуте. У крајевима где се ова биљка узгаја, свеже или кувано лишће служи и у исхрани. Употреба јуте као материјала који се у трговини на велико у Индији користи као амбалажа прописана је законом.
