Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Од науке до уметности


ЗВУК

      

Београдска изложба која је у току омогућава посетиоцу да закорачи у нови свет и осети колико су уметничка и научна делатност блиске и колико су у стању да, уједињене, надахну на стварање новог уметничког дела...


Са отварања изложбе „Звук – Прва лекција” у галерији „Hub”
(Снимила Сања Вилд)

овек чује целим телом. Али, ипак, колико често размишљамо о звуку? О наизменичним и периодичним променама физичког стања неког тела које се од извора шире одређеном брзином и фреквенцијом стварајући звучне таласе који у уху надражују слушни живац и изазивају осећај звука...    
   Иако смо окружени усталасаним ваздухом – како бисмо на известан начин могли да опишемо звук – о звуцима размишљамо онда када су побуђени на изразити начин. Да ли је то музика коју волимо или бука коју не можемо да поднесемо – свеједно. Важно је да одређени звук утиче на наш ум, када га најчешће и постајемо свесни.
   У Београду постоји нарочито место где се физичке (материјалне) особине звука изучавају и доживљавају: пре свега, проучавају се последице које има на човеково стваралачко биће. Циљ тог рада јесте да нам пружи одговор на питање на које је све начине могућно изражавати се звуком. Уколико сте помислили да је то место Факултет музичке уметности, онда сте само делимично у праву. Тачно је, на Факултету музичке уметности студенти уче како да владају звуком својих инструмената и како да компонују музику. Али, овде је ипак реч о Факултету драмских уметности где је од 2010. године основана „Соба 64 – Лабораторија за доживљај звука”.

                                            Руши све границе

   Покретач ове лабораторије Бранислава Стефановић, позоришни редитељ и редовни професор на Катедри за позоришну и радио режију ФДУ, напомиње да нема разлике између широког поља уметности звука и музичког изражавања. Јер, сваки звук може да се схвати као музика. Задатак „Собе 64” јесте да створи живу мрежу између уметности (звук, светло, слика, простор), технологије и науке (акустика, физиологија, физика, филозофија, електротехника, медицина). Звук као жива уметничка делатност руши све границе, напомиње Бранислава Стефановић. Чак и оне немогуће!


   У „Галерији 12 HUB” у Карађорђевој улици у Београду, 27. априла отворена је изложба „The Sound” (Звук) – Прва лекција” што је обједињени рад Лабораторије за доживљај звука „Соба 64” Факултета драмских уметности и другог посебног места за истраживање звука – Лабораторије за акустику Електротехничког факултета, чији су руководиоци проф. др Миомир Мијић и проф. др Драгана Шумарац-Павловић. Лабораторија за акустику Електротехничког факултета бави се истраживачким инжењерским аспектима звука као физичке појаве, његовим разумевањем. Поред професора, у раду учествују и студенти докторских студија, смера за аудио и видео технологије. Истраживачки рад у области неконвенционалних извора звука и рад на дизајну неуобичајених средстава за стварање звука подстиче професорка Шумарац-Павловић.

                                         Слике од зрнаца гриза

   Сваки посетилац београдске изложбе (отворена је до 22. маја) чији је садржај звук има прилике да се увери у древну истину да нема разлике између уметности и науке. Посетиоцу је омогућено да закорачи у нови свет и осети колико су уметничка и научна делатност блиске и колико су у стању да уједињене надахну на стварање новог уметничког дела. Ту се, пред изненађеним погледом (и ухом) посетиоца, рађају најразличитији цртежи осликани зрнцима гриза побуђеним звуком, односно одређеним фреквенцијама. Или помешани скроб и вода који се под дејством звука претварају у живе, а течне скулптуре... Свој глас чујемо као одјек на равним плочама од пластике што звуче попут правог звучника...

Честице побуђеног звука претварају се у слику

   Укратко, сазнања из области акустике нуде одређене чиниоце и дају смернице како звук у одређеном простору и времену можемо да учинимо изражајним средством. Уметничким, између осталог. Један од путева истраживања звука може да нас одведе и до одређене врсте транса. То је стање свести у коме свет постоји на неком другом, нематеријалном нивоу, каже Бранислава Стефановић, један од аутора изложбе о звуку. Транс се вековима побуђивао звуком, односно музиком и ритмом. У свим цивилизацијама које су имале одређену веру, молитве је пратио глас, односно звук у одређеном ритму. И тело би тада почињало да ради, побуђено звуком гласа и ритмом. Иначе, људски глас је природни извор звука, а производи сложени звук.  Његова висина, односно фреквенција зависи од затегнутости гласних жица, а јачина од брзине струјања ваздуха међу гласним жицама.  Занимљиво је да је деловање говорног органа једнако раду електронског осцилатора.
   Окружени смо најразличитијим звуцима на које смо, ма како нам се недвосмислено приказивали, престали да обраћамо пажњу. Чак и као појаву, а камоли као изражајно средство. Оно чиме бисмо можда могли да опишемо суштину.



Аутор: 
М. Огњановић
број: