Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




КАД БРОДОВИ ЗАПЛОВЕ КОПНОМ
ШОРОМ

            
У историји је мноштво примера кад су лађе воду замењивале тврдом земљом. Ово су неки од њих



ајстарији подаци о превожењу бродова копном потичу још из праисторијског доба. Паул Херман у веома занимљивој и на историјским чињеницама заснованој књизи „Човек открива свет” тврди да су наши преци, прастановници Европе, имали веома развијену трговину. Нормално је било што су трговачки путеви у то време следили речне токове.   Међутим, правци речних токова нису увек одговарали тим потребама, а ни реке дуж тока нису увек биле пловне. Требало је наћи начина да се обиђу плићаци и брзаци, савладају предели где река није била пловна. Паул Херман тврди да су још у 3. миленијуму пре наше ере на тим деловима река постојали „тврди” путеви од посечених дебала и „разна техничка зачуђујућа помагала”, преко којих су бродови превлачени.


Читалачке страсти
БУДИ ПИСАЦ



Сваке друге суботе у једној београдској књижари окупљају се млади људи само да би расправљали о књизи коју су сами одабрали да прочитају...

ада међусобно расправљају, о чему средњошколци и студенти данас говоре? Вероватно о спорту. Можда чак и о политици. Уколико им је баш тешко, онда се ипак упуштају у жучну препирку о школи, углавном исказујући своје незадовољство. Најискреније речено, никоме ни на крај памети није да би могли неколико сати да проведу говорећи и укрштајући мишљења о уметности. О књижевности.
    Таква слобода и увежбавање вештине размишљања и тумачења онога што су прочитали, данас им се ретко пружа. Средњошколски професори најчешће немају времена, прекривени тешким „гвозденим плаштом” обимног градива, а и потиштени су због незаинтересованости ученика. И факултетски професори се можда слично осећају, поврх свега убеђени да њихови књижевни ставови никада не могу да се доведу у питање.


СВЕ РИБЕ СРБИЈЕ – СМУЂ
ЛИСАЦ

               

          
Кад уловите два смуђа, једног вратите у воду. На уловљена три, вратите два и тако редом. На четири, вратите три... и спасите своју душу

асни новембар је право време да се напише прича о смуђу. Површинска и друга бела риба повукла се на скровита места, у кртог, и стакленооки речни вук, најцењенија, а за многе и најукуснија риба дунавског слива, постаје све гладнији и све мање опрезан. Дани су кратки, јутра магловита, касно свањива и брзо се смркава, светлост је расута, што је таман како је богоугодно, јер смуђ не воли јако светло. Он је риба тврдог дна и најрадије обитава тамо где има препрека, без разлике врсте. Лови током целог дана, али је најживљи у свитање и у сумрак. Јесењи и зимски месеци, када температура не прелази пет степени, стога су најпогодније доба за излазак на воду са љутом намером да се надмудри та свирепа, опрезна, лукава, немилосрдна грабљивица. И ноћни риболов смуђа уме да буде занимљив, тамо где је таква навада дозвољена, мада риболовни пуританци њу не сматрају посебно спортском, а још мање етичном. Али, ко за то не мари, зна да смуђ боље ради при светлости месеца, уз осветљене кејове или при вештачком светлу са брода или чамца.


Фантастика / Александар Марковић
ДРВО КОЈЕ ЈЕДЕ

                  

 „Ти си једно маторо, зло дрво.
Гадно, гадно дрво.”

арли Браун стоји стиснутих песница, избуљених очију, и покушава да убије дрво мржњом. Изникло на неки погрешан, неправедан начин усред пољане, вребало је, а онда се извило, сикћући, и скинуло му из ваздуха још једног змаја. То је већ пети којег је усисало у гуштерску телесину, удахнувши моћном крошњом ветар. Сррк, кррц ломних костију летача и тишина, чича-мича, готова прича.    Немогуће да му баш сваки змај заврши на истом дрвету.


Ко је рекао... избори?
С ГЛАСАЊА У

         
Ако је неко помислио да је намештање избора у Србији изум новијег доба, преварио се. Политичари никада нису били имуни на излазност од 110 одсто


Овако је илустратор француског часописа „Le monde illustré” видео заседање Скупштине Србије 28. фебруара 1877. године на коме се гласало о закључењу мира с Турском

рави парламентарни живот у Србији почео је доношењем Тројичког устава 1869. године, којим је одређено да свако ко је пунолетан и плаћа порез може да бира и да буде биран. Додуше, тај „свако” није могао да буде „дериште” млађе од 30 година и да буде „фукара” која плаћа порез мањи од шест талира. Исто тако, за посланике нису могли да буду бирани ни државни чиновници ни војници. Гласало се јавно, од осам ујутру до заласка сунца, после чега би се гласови сабирали.  На први поглед, слобода избора каква се само пожелети може, али само док се не схвати да је главни изборни чинилац била полиција. Избори су највећма зависили од воље власти, сељаци су увек питали кмета, а овај среског начелника за кога ваља да се гласа. У селима се власт још поштовала, док је у градовима била потпуно другачија ситуација. Тако је на изборима 1871. године у Београду, кандидат опозиције Аћим Чумић умало добио, све док полиција није одлучила да су избори превише неизвесни и увела резерву у виду палилулаца и ноћних чувара. У унутрашњости је пијана руља с моткама спроводила лов на гласаче опозиције.


Јесте ли већ чули да


... цветови и листови маслачка извор су витамина А, Це, гвожђа, калцијума и калијума


Ma šta kažeš



                     ПАЗИ, СКАКАВАЦ!


Pisali ste



КЊИЖЕВНИ НОБЕЛОВЦИ

Драги „Политикин Забавниче”,