Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Византијске приче
РАТ ПРОТИВ

              
 
  Дуже од века Византинци ће проливати крв једни другима
   делећи се на присталице (иконофиле) и противнике икона
                                              (иконокласте)

одина је 726. Јулијан, високи званичник на двору византијског цара Лава III (717–741), пред очима великог броја грађана Цариграда пење се на лествице да по заповести уклони рељефни приказ Христовог распећа, постављен у градској четврти званој Халкопратија. Окупљени народ се комеша, чује се нервозни жагор, напетост постаје све већа. Ударац секире у лице иконе ослобађа нагомилани бес руље која обара лествице и убија извршиоца ове необичне наредбе. Цар наређује да се кривци, међу којима највише жена, казне смрћу и тако почиње једно од најтежих раздобља у историји Византије који ће с прекидима трајати све до 843. године.


„Растибуђилизоване клејбезабле” 1488. пут
АЈНШТАЈН

                      

Ни после скоро четири деценије позоришна представа не посустаје, полетна је, понекад смехотресна, често оштра и безобразна, али ништа мање заводљива него кад се први пут играла, у неким сасвим другим и другачијим временима
Драгољуб Његру (слева, у белој кошуљи) у представи има улогу наратора, односно између игроказа забавља и надахњује публику. Тачно зна колико времена треба да буде на сцени док се глумци не припреме за наредни игроказ и преобуку. На слици су још Ненад Јовић Талични (у ансамблу од 1979), Снежана Здравковић (игра од 1980), Зоран Златковић, Небојша Бањац, Јелена Стевановић Сораја, Јелена Коло, Милош Марјановић, Бојан Новаковић.

ублика је долазила као на неку врсту ходочашћа. Убрзо после премијере, 13. марта 1976. године, београдском чаршијом пронео се глас да се у „Театру лево” десило чудо. Живот је почела представа сад већ добро познатог наслова „Растибуђилизоване клејбезабле”. Шта се крије иза тако необичног и несвакидашњег назива?


Како је Василиса Прекрасна стигла и код нас
ЛЕПА



Главна јунакиња чувене руске бајке оличење је словенске богиње растиња, шума и свеколиког богатства на Земљи. У српским бајкама она је обично безимена и помиње се само као „ђевојка”


                                     Један од призора из мноштва верзија бајке о Василиси Прекрасној

древна времена, када су Стари Словени још живели у свету у коме се јава и сан нису разликовали, настала је бајка о Василиси Прекрасној. Духови тајанствених шума и густих измаглица које плове изнад моћних река породили су један од најлирскијих ликова руских предања који је жив и данас. Обдарена мудрошћу и способношћу преображаја, Василиса се јавља још под именима Василисе Премудре, Марије царевне, Марије Моревне, Елене Прекрасне...
   Древна бајка гласи овако.


Језик поставља замке
МУЗИЧАРИ,



Ко има наступе на концертима, а ко наступа?

та данашњи читалац дневних новина може да научи читајући музичке критике? Извесно је да ретко када може да наслути како је музичар или оркестар свирао. Осим уколико се уредник не побрине да сам наслов буде објашњење, као, на пример, „Раскошни звук”, „Врхунски виртуоз”, или нешто слично. Музичке критике због тог очитог напора да се не изрекне суд о делу или, пак, о томе како је неко одсвирао одређено дело, имају мали број поклоника. Узалуд критичари помињу „полонезе донесене у широким плохама”, „праве художествене уметнике”, „омамљујуће паралелне планове”, „однеговану енергију”...   Ти ретки редовни читаоци управо су – музичари, јунаци концерата. Вероватно само они наслућују шта би, у склопу критике, односно музичког извођаштва, могла да значи реч плоха.


Ко је био Крста Цицварић
САМ

    
                                                        

Једини је Србин који се угнездио у енглеску међуратну новинарску енциклопедију и човек кога је Винстон Черчил убрајао у најбоље новинаре Европе тог времена. Његов „Београдски дневник” био је први таблоид на овим просторима

ођен је 14. септембра 1879. у селу Никојевићи на Златибору, први текст у месним ужичким новинама објављује већ као ученик основне школе у Мачкату. Образовање наставља у ужичкој гимназији, где приступа социјалдемократама и, иако малолетан омладинац странке, води ватрене препирке с водећим српским социјалдемократама Драгишом Лапчевићем и Димитријем Туцовићем, који му је био и блиски рођак. У ужичкој реалци успева да дође у сукоб готово са свима, поготово с професором Настасом Петровићем, иначе радикалом, који га је, због политичких ставова, назвао демоном.


Hogar



Јесте ли већ чули да





... на простору Србије налази се пет националних паркова и то су: Фрушка гора, Ђердап, Копаоник, Тара и Шар-планина. У свету их је досад регистровано око 7000


Ma šta kažeš


                        ЉУДСКА ПЛАНИНА



Pisali ste



НАЈЛЕПШИ ПОКЛОН

Драги „Забавниче”,