3320 25. 9. 2015.
Ma šta kažeš
ЉУДСКА ПЛАНИНА
Непознати мушкарац из старог Рима као да је ових дана оживео. Тај незнанац из 3. века палеонтолозима занимљив је јер је боловао од гигантизма, односно претераног раста: био је висок двеста два центиметра. Прави џин, ако се зна да је просечна висина мушкараца у то време износила само сто шездесет седам центиметара. Иначе, гигантизам је реткост, процењује се да од милион људи највише три особе од тога пати, само што су данашњи џинови високи и преко два и по метра. У историји је остало забележено да је Гај Јулије Вер Максим (око 173–238), први римски цар који никад није крочио у Рим и први у низу такозваних војничких владара, такође био изузетно висок, али се не зна тачно колико. Звали су га „људска планина”.
УЧВРСТОМ
ЗАГРЉАЈУ
Емануел Тангко, власник зоолошког врта на Филипинима, у част нове (кинеске) године – Године Змије, одлучио је да за посетиоце, а и себе, приреди занимљиву прославу. Читав дан (а и ноћ!) провео је у друштву змија које иначе живе у његовом врту. Када кажемо заједно, то мислимо дословце. Он се, наиме, није одвајао од њих. Читав дан провели су у загрљају, а увече их је повео својој кући. Тамо су се сви заједно извалили на кревет. Он је мирно читао роман, док су змије знатижељно разгледале спаваћу собу. Застрашујуће, иако је Емануел свима ставио до знања да није реч о отровницама... Што, наравно, нема никакве везе са јачином њиховог стиска!
ЧУДО ИЗ МОКРАЋЕ
Иако знамо да је одлазак у тоалет уобичајена и нормална физиолошка потреба, три девојке с Црног континента направиле су од урина вест која је, брзином муње, обишла свет. Наиме, оне су изумеле генератор који производи електричну енергију из урина. Електролизом се водоник издваја из урина и прочишћен користи као погонско гориво за генератор. Према истраживању групе научника, којима су девојке однеле свој изум на увид, утврђено је да с литром горива из урина може да се вози шест часова.
Али није само реч о необичном генератору, који се још испитује, а све појединости се држе у тајности, већ и о годинама младих изумитељки. Све три имају по четрнаест година.
БИСКВИТ НА ДИЈЕТИ
Тешка времена су дошла за буцмастог мачка Бисквита из Сент Чарлса у Мисурију (САД). Бисквит је био толико дебео да уопште није могао да се креће. Сада је ослабио, али још је буцмаст – има чак шеснаест килограма.
Тренутно живи у Центру за заштиту животиња и тражи новог власника. У прихватилиште је доспео јер је његова власница, иначе непокретна госпођа у позним годинама, приметила да се понаша исто као она, цео дан лежи и не креће се. Уз то је јео огромне количине хране за мачке. Напослетку је потпуно престао да хода. Зато се газдарица тешка срца одважила и позвала Центар за заштиту животиња и замолила да преузму њеног љубимца. Првих дана није било лако. Бисквит је гладовао, али је убрзо показао знаке побољшања. Чак је успео да скочи са столице! И не преврне се! Сада овај умиљати мачак чека нове власнике код којих ће наставити дијету.
СМЕХ ИЗА РЕШЕТАКАРоберт Скјавели отворио је врата стана и нашао се очи у очи с двојицом полицајаца. Дошли су по службеној дужности. Овог четрдесетдвогодишњака из Роквил центра на Лонг Ајленду, Њујорк, комшија је пријавио зато што се често оглашава гласним смехом. Није шала, Скјавелију прети тужба. Ако се утврди да је заиста нарушио јавни ред и мир, очекује га и казна од двеста педесет долара или петнаест дана затвора. Наравно, он је одмах узео адвоката који, иако искусан, каже да до сада није имао такав случај. Очекује се исход на суду. Да ли ће се обистинити она народна да се најслађе смеје онај ко се последњи смеје?
Илустровао:
Душан Рељић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
