3320 25. 9. 2015.
Језик поставља замке
МУЗИЧАРИ,
Ко има наступе на концертима, а ко наступа?
та данашњи читалац дневних новина може да научи читајући музичке критике? Извесно је да ретко када може да наслути како је музичар или оркестар свирао. Осим уколико се уредник не побрине да сам наслов буде објашњење, као, на пример, „Раскошни звук”, „Врхунски виртуоз”, или нешто слично. Музичке критике због тог очитог напора да се не изрекне суд о делу или, пак, о томе како је неко одсвирао одређено дело, имају мали број поклоника. Узалуд критичари помињу „полонезе донесене у широким плохама”, „праве художествене уметнике”, „омамљујуће паралелне планове”, „однеговану енергију”... Ти ретки редовни читаоци управо су – музичари, јунаци концерата. Вероватно само они наслућују шта би, у склопу критике, односно музичког извођаштва, могла да значи реч плоха. Неразумљиви језик на страну. Оно што један део музичких критика чини комичним, јесте употреба израза наступ. У критикама, али и новинарским извештајима, музичари увек „имају наступе”. „Када ћете поново имати наступ у Београду?”, пита знатижељна новинарка познатог гитаристу. „Познати пијаниста имао је наступ синоћ у великој дворани...” Укратко, колико музичара, толико наступа! Толико коришћени израз укоренио се у наше описивање и доживљавање музике. И то без обзира на жанр. И рок, па и џез музичари редовно имају наступе. И више нико не види ништа комично у томе. Руку на срце, могли би!
амо неколико месеци после почетка новинарског посла у „Политици” припао ми је задатак да напишем извештај с једног концерта. Страховала сам од мишљења правичног и врло строгог уредника који је свој посао обављао врхунски, с лакоћом. Сматрао је да читање и исправљање новинарских текстова није мукотрпни задатак, те да свако ко се жали на то „брише имагинарни зној”. Укратко, када сам предала чланак који је садржао и то да је познати музички састав „имао наступ”, Миодраг Максимовић, тај чувени уредник, изрекао је реченицу коју до данас нисам заборавила:„Ма шта кажеш? Стварно су имали наступ?”, погледао ме је преко наочара, машући наливпером као мачем.
„Ма неће бити! Колико је мени познато, наступе имају само хистеричне или несрећне јунакиње у руским романима! Јеси ли сигурна да су и ови синоћ баш имали наступ?”
Ову примедбу нисам заборавила.
И заиста, у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика стоји да је наступ – нагли напад, нагло испољавање неке болести.
У делу „Сеоска учитељица” књижевник Светолик Ранковић, између осталог, пише: „Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задрхта од неке милине и баци се Влајку на груди...”
Јован Скерлић, наш славни књижевник и критичар, забележио је да се „реалистички период завршио у српској књижевности јаким наступом општег песимизма...” Историчар Михаило Гавриловић напоменуо је да је „кнез јагодински Димитрије Ђорђевић имао наступе лудила”. Примера има много.Не оптужујмо, дакле, музичаре да имају наступе. Они само наступају на концертима. Успешно или не, то можда никада нећемо сазнати читајући музичке критике.
Аутор:
Мирјана Огњановић
Илустровао:
Добросав Боб Живковић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
