Језик поставља замке
МУЗИЧАРИ,




Неразумљиви језик на страну. Оно што један део музичких критика чини комичним, јесте употреба израза наступ. У критикама, али и новинарским извештајима, музичари увек „имају наступе”. „Када ћете поново имати наступ у Београду?”, пита знатижељна новинарка познатог гитаристу. „Познати пијаниста имао је наступ синоћ у великој дворани...” Укратко, колико музичара, толико наступа! Толико коришћени израз укоренио се у наше описивање и доживљавање музике. И то без обзира на жанр. И рок, па и џез музичари редовно имају наступе. И више нико не види ништа комично у томе. Руку на срце, могли би!


„Ма шта кажеш? Стварно су имали наступ?”, погледао ме је преко наочара, машући наливпером као мачем.
„Ма неће бити! Колико је мени познато, наступе имају само хистеричне или несрећне јунакиње у руским романима! Јеси ли сигурна да су и ови синоћ баш имали наступ?”
Ову примедбу нисам заборавила.
И заиста, у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика стоји да је наступ – нагли напад, нагло испољавање неке болести.
У делу „Сеоска учитељица” књижевник Светолик Ранковић, између осталог, пише: „Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задрхта од неке милине и баци се Влајку на груди...”

Не оптужујмо, дакле, музичаре да имају наступе. Они само наступају на концертима. Успешно или не, то можда никада нећемо сазнати читајући музичке критике.

Аутор:
Мирјана Огњановић
Илустровао:
Добросав Боб Живковић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре