Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Од Потемкина до затвора
НА ЧИБУКУ С


Сабрат манастира Крупе, касније духовни старешина цркве у Далмацији, Герасим Зелић састајао се с важним људима, чак и с Наполеоном, много путовао, али често поступао на своју руку и мимо црквених правила

„Ајде с Богом, угурсузе, доћи ћеш ти брзо кући...” Поп Стефан, старешина дома Зелића, испраћајући овим речима осмогодишњег братанца Кирила пут манастира Крупе погрешно је проценио да ће се непослушни малиша брзо вратити мајци чим осети чврсту руку монахиње Ане којој је био поверен на описмењавање.
     Као што се преварио да га исти тај дечак неће натерати да промени чврсто донету одлуку да Кирила задржи код куће како би радио земљу јер су се већ тројица младића из свештеничке породице Зелића школовала за духовни позив. „Почекаћеш док ти се ја вратим туке (ћурке) пасти”, чврсто обећава у себи Кирил.


Живот је бајка – Хелмут Нимчевски
У ЗАГРЉАЈУ

            

„Свако дете је уметник. Само како да то и остане када одрасте”, речи су Пабла Пикаса. Живот је овог немачког сликара приморао да не престане да буде дете, чак и када је одрастао. Својим радом изборио се да постане уметник. Оно што му је природа одузела – уметност је умногоме надокнадила

  „Град Бремен”, 6. април – 22. мај 2006. године, Збирка Етерно-Мермо

а једном од конгреса немачког националног удружења психијатара и неуролога доктор Манфред Ин дер Бек сазнао је да је, у установи у којој ради његова колегиница, смештена особа чијим се цртежима диве и радују остали пацијенти али и болничко особље. Одмах је пожелео да види те цртеже, упозна се и поразговара с њиховим творцем. Био је то за њега изазов, пошто се бавио изучавањем благодети које стваралачки рад доноси особама о којима се, као психијатар, старао.


Из подрума наше стрипске прошлости
„З” КАО
           

Овај лик био је највољенији стрипски јунак на нашим просторима тридесетих година прошлог века. Та прича добила је наставак и данашњих дана. Крај тек следи – наставиће се...

ало времена након што је лист „Политика”, 1934. године, почео да на својим страницама објављује неке од познатих америчких стрипова, тај нови медиј, стрип, придобио је у нашој земљи на само радознале читаоце, већ и цртаче спремне да и сами креирају „приче у сликама”.
   Тако је Београд у другој половини тридесетих година био град у коме је излазило више стрипских часописа, и где су различити илустровани листови и дневне новине објављивали стрипове домаћих и страних аутора. Постојао је низ цртача (Ђорђе Лобачев, Константин Кузњецов, Сергеј Соловјев, Ђука Јанковић и бројни други), који су у том недугом раздобљу до почетка рата створили читаву једну сцену, чији је развој био прекинут понајвише захваљујући трагичним историјским околностима које је диктирао рат и бурне промене кроз које је друштво пролазило.


Љубав јача од смрти
КАД СУ ЦАРИНИЦИ

         
                               

Где је почео Први светски рат? Упркос увреженом мишљењу да је то Сарајево, Велики рат заправо је почео у Београду, тачно месец дана после атентата, 28. јула 1914. године!


                                            Војници поред срушеног моста

ледеће године навршава се сто година од почетка Првог светског рата који је више него иједан други рат пре или после изменио свет у толикој мери да се његове последице и данас осећају.


Hogar



Jeste li već čuli da...


                               


Ma šta kažeš



        КЕЛИ И КЕЛИ, ТО СУ СРЦА ДВА


Pisali ste



ЛЕЧЕЊЕ КЊИГА

Молим вас да ми одговорите како се скидају мрље са запрљаних књига.

МИРЈАНА
Коцељева