3320 25. 9. 2015.
Ma šta kažeš
КЕЛИ И КЕЛИ, ТО СУ СРЦА ДВАБило јој је досадно, прошла је увелико поноћ, а Кели Хилдебранд са Флориде није могла да спава. Ушла је на Фејсбук и питала да ли је неко ко се зове исто као она тренутно на мрежи. Јавио јој се Кели Хилдебранд из Тексаса.
Невероватна случајност, овај младић из друге америчке државе није се шалио, заиста се и зове и презива као Кели. Било је то 2008. године. Ово двоје младих прво су једно другом почели да шаљу поруке на Фејсу, потом су разменили бројеве телефона и сатима ћаскали, напокон је Кели отишао на Флориду да се и уживо види с Кели. И? Родила се љубав, венчали су се наредне године. Вест о необичној вези препричавала се на Фејсу и другим друштвеним мрежама. Нажалост, ове године Кели и Кели објавили су да се разводе. Испоставило се, нажалост, да постоје непомирљиве разлике између девојке са Флориде и момка из Тексаса.
ГАЗДАРИЦА ИЗ ПАКЛАКо год је некад у животу морао да изнајмљује собу и живи у стану с газдом или газдарицом добро зна да је то често веома непријатно искуство. Али, оно што је једна газдарица, није важно ни како се зове ни где живи, условила могућем станару, заиста показује да се станодавци некад понашају као да су изашли из пакла. Ево само дела захтева: свињско месо, ни у каквом облику, не сме да се уноси у кућу ни држи у фрижидеру. Месечно у посету могу да дођу само две особе, а то треба да се најави неколико дана унапред. Алкохол није пожељан, а ако станар баш има оправдања што га је унео у стан, пиће треба да држи искључиво у својој соби. Туширање, ујутру од шест до десет и увече од седам до једанаест, не сме да траје дуже од петнаест минута.
Кад се користи кухиња и припрема оброк, кување сме да траје највише пола сата, а док се кува отворити широм прозоре да изађу непријатни мириси. Ко не чисти за собом, нека очекује да додатно плати за услуге чистачице. Строго је забрањено држати кућне љубимце, чак ни златне рибице у акваријуму. Остави ли станар било шта изван своје собе, то ће завршити у смећу. Не сме да се пуши у стану, једе у соби, говори гласно или слуша музика, оставља прљаво посуђе у судопери, користи дневна соба.
На крају списка газдарица наводи да су сва правила смишљена с разлогом и додаје да јој се станар обрати ако му је нешто потребно. Шта више хоће од њега (или ње)?
БРОНТОСАУРУС НА РАЖЊУ
Читаоци часописа „Попјулар сајентист” поставили су питање: да је човек имао прилику, месо ког диносауруса би уврстио у исхрану? Палеонтолози су ово питање схватили веома озбиљно, размишљали и одговорили. Избор је пао на орнитомимосауруса, изумрлу врсту која је по грађи подсећала на ноја, с јаким задњим ногама. Месо орнитомимосауруса, верују научници, било би доста посно и суво, налик црвеном месу дивљачи. Анкилосаурус, биљојед с оклопом, који се тешко и споро кретао, користио је јак реп за одбрану. Да је могао да се сече, од овог дива добило би се квалитетно бело месо. А од бронтосауруса? Од његовог издуженог врата могло је да се добије тврдо црвено месо, тешко неколико тона.
КО ТО ВРТИ РЕПОМ?
Напокон је неком пало на памет да смисли реп намењен људима. Шота Ишиватара, јапански изумитељ, објашњава да се не ради о шали, његов „репић” (Tailly) можда би могао да побољша међуљудске односе, зближи пријатеље, стидљивим особама омогући да лакше исказују осећања. Ради се о репу прикаченом на каиш, а у каишу су посебни сензори који реагују на откуцаје срца. Кад год је човек узбуђен и срце убрзано почне да му лупа, репић који виси у дну леђа почиње да се врти и маше лево-десно. Дакле, додаје Ишиватара, „репић” није играчка већ помагало и, посебно у овим отуђеним временима, може да подстакне познанства и пријатељства. Ако изумитељ нађе додатна средства и оконча још неке појединости на справи, овај људски реп(ић) ускоро би могао да буде доступан на тржишту, у белој, окер и ружичастој боји, по цени од око деведесет долара.
ПЛАЋЕНО ОДСУСТВО
Ко зна, можда је могла да склопи и бољи уговор? Кад је Рејчел Бејер свом оцу Полу рекла да пристаје да шест месеци не користи Фејсбук уколико јој он за то одрицање плати, овај је оберучке прихватио. Иако свестан да је у данашње време употреба друштвених мрежа постала готово неизбежна, Пол је с кћерком разговарао о некој врсти самодисциплине: да ли би Рејчел била толико одговорна да се, ако му обећа, на једно време „скине” с Фејсбука. Четрнаестогодишњакиња је размишљала и донела одлуку да пристаје, али уз одговарајућу новчану надокнаду. Пол Бејер, иначе потпредседник једног моћног бостонског предузећа, понудио је Рејчел двеста долара и она је пристала. Касније су јој сви рекли да је требало да се цењка и извуче макар сто долара више.
Илустровао:
Душан Рељић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
