3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
ЛЕЧЕЊЕ КЊИГАМолим вас да ми одговорите како се скидају мрље са запрљаних књига.
МИРЈАНА
Коцељева
Чишћење књига од разних мрља треба да се обавља брзо и пажљиво. Као подлога листа књиге који се чисти увек се користи упијајућа хартија, а чишћење се изводи комадом вате или сунђера. Отисци прстију на листовима уклањају се сапуном и чистом хладном водом. Масне мрље скидају се тако што се преко замашћеног листа ставља упијајућа хартија а по њој вуче умерено загрејана пегла или се само натрљају кредом (талком). Трагови мува скидају се сирћетом. Мрље од крви уклањају се раствором хлора, док се испрљани платнени повез трља сапуном и испира водом.
ИЗИДА С КРИЛИМАУ броју 3183 објавили сте у пошти одговор на питање о кинеском цару који је летео на папирном змају. У одговору се помиње податак да је староегипатска богиња Изида приказивана с крилима. Будући да никада нисам чуо да је она приказана на овакав начин, волео бих, ако је могућно, да ме упутите на извор овог податка. Знам да је приказана као једна врста птице грабљивице (ако не грешим, мислим да је реч о луњи), у миту о Изиди и Озирису, али да је представљена у антропоморфном обличју, то нисам знао.
ИГОР МИЛОШЕВИЋ
О Изиди, староегипатској богињи чији је култ живео и изван Египта (по острвима у Егејском мору, у Атини, Малој Азији, Риму...), постоје бројне легенде. Колико митова, толико и иконографије! Изида је обично приказана као жена обучена у дугу тунику која на глави носи знак престола, док у руци држи анк, симбол живота. Касније је представљана и са говеђим роговима између којих је Сунчев диск. Такође, насликана је као јастреб, или симбол ветра – с крилима. С крилима је најчешће насликана на саркофазима, у тренутку када прихвата душу како би јој подарила живот. Представљена је и како доји сина Хоруса...У бројним енциклопедијама, почев од славне Британике, као и књигама о древном Египту, помињу се различите легенде о Изиди, као и начин на који се она „појављује”. Новинар „Забавника” је, боравећи у Египту, посетио Изидин храм на Нилу где је управо приказана (у антропоморфном облику) – с крилима.
ХАРМОНИКА У ЧАШИДа ли се зна ко је измислио сламчицу? Посебно нас занимају оне савитљиве.
Твоје верне читатељке
ЈАНА и МАРИЈА
Земун
Верује се да се сламчица, направљена од материјала из природе, користила у различитим културама још од памтивека, али најстарија до сада нађена потиче из 3000. године пре наше ере. У једној сумерској гробници откривен је, између осталог, цртеж двојице мушкараца који уз помоћ сламчице пију пиво. У тој истој гробници нађена је и дугачка цевчица од злата, украшена каменом лапис лазули. У 19. веку биле су уобичајене сламчице направљене од ражи. Једном приликом, прича каже, Марвин Честер Стоун, који је до тада машински правио муштикле од хартије, био је незадовољан укусом пића које је пио кроз сламчицу у једном ресторану у Вашингтону. Тај укус „траве” никако му се није допадао. Узео је графитну оловку, око ње обмотао хартију, залепио је и потом извукао писаљку. Добијену цев са спољашње стране премазао је парафинским воском. Осавремењену сламчицу патентирао је 1888. године.
Пола века касније, Американац Џозеф Фридмен отишао је корак даље. Гледајући кћерку како се мучи испијајући милк-шејк кроз несавитљиву сламчицу, Фридмену је синуло шта ваља урадити. С једне стране овлажио је сламчицу, угурао шраф и тај део обмотао јаким концем за чишћење зуба. Кад је извукао шраф, на сламчици су остали ужлебљени делови, налик хармоници, који су омогућавали да се цевчица савије. Џозеф Фридмен је 1939. године основао фабрику „Флекс стро” и, за дивно чудо, тим савитљивим сламчицама прво почео да снабдева болнице, у којима су у употреби биле оне од стакла. Рођена је веома згодна стварчица која је убрзо масовно почела да се израђује од
пластике.РАВАНИЦА НИЈЕ У РАВНИЦИ
Поштовани „Забавниче”,Као великом заљубљенику у Фрушку гору, увек ми је драго кад могу да прочитам нешто занимљиво о овој прелепој планини и њеној богатој историји. Тако сам искрено уживао и у тексту под насловом „Кад су у Срему цветале тикве”, који сте објавили у броју 3184, од 15. фебруара.
Међутим, нисам могао да не приметим грешку која вам се поткрала у чланку. Наиме, на страни број 6, уместо манастира Раваница у Врднику нашла се фотографија манастира Фенек, који се налази између Јакова и Бољеваца. Осим разлика између манастирских цркава које се могу видети на први поглед (звоник врдничке цркве је виши за цео спрат, а кубе је сразмерно мање), најочигледнија разлика је у околини манастира – док се Раваница налази на брдашцету окруженом шумом, Фенек је једини сремски манастир у самој равници.
Манастир Раваница у Врднику
(У прилогу вам достављам и фотографије оба манастира у данашњем изгледу, као и фотографију манастира у Врднику с почетка 20. века.)
Будући да је манастир Фенек већ сам нашао пут до страна „Забавника”, сматрам да би требало рећи коју реч и о њему.
По предању, манастир је основао српски деспот Стефан Бранковић (у народном предању познат као Свети Стефан Слепи) са супругом Ангелином, у другој половини 15. века. Међутим, први поуздани помен манастира у писаним документима потиче из 1563. године.
Манастирска црква посвећена је Светој Петки, чија десна рука се и данас чува у манастиру. Првобитна црква замењена је 1798. године данашњом грађевином, у барокно-класицистичком духу, у складу с важећим правцем у црквеном градитељству у тадашњој Аустроугарској монархији, на чијем подручју се манастир тада налазио.
Манастир Фенек
С обзиром на погранични положај према Отоманском царству, Фенек је одиграо значајну улогу у историји српског народа. У манастиру су се 1788. године срели Алекса Ненадовић и аустријски цар Јосиф II, како би разговарали о учешћу српских добровољачких одреда у последњем аустријско-турском рату (1788–1791). За време Првог српског устанка, преко Фенека су из Аустроугарске достављани оружје и муниција устаничкој војсци, а након слома устанка ту су привремено уточиште нашли српски прваци на челу с Карађорђем и протом Матејом Ненадовићем, али и кивот с моштима Светог Стефана Првовенчаног. Мошти првог српског краља овде су се налазиле до 1815. године, када је Милош Обреновић успео да измоли од карловачког митрополита Стефана Стратимировића њихово враћање у Србију, прво у манастир Каленић, а затим у Студеницу.
Манастир Фенек спаљен је за време Првог светског рата, а знатно оштећен почетком Другог светског рата, од када је био напуштен све до 1991. године, када почиње његова обнова. Данас је поново активан, а обнова манастирског комплекса још траје.
С поштовањем,
арх. МИЛАН МИРКОВИЋ
Рума
ИСТОРИЈА ЗА БУДУЋНОСТ
Поштовани, У име Ротаракт клуба Београд захваљујемо тиму „Политикиног Забавника” на објављивању текста „Цртеж за Гиниса”, 18. јануара 2013. године. Чланови нашег клуба одрасли су уз „Политикин Забавник”, стога нам објављивање текста представља посебну част.
Задовољство ми је да вас обавестим и да је господин Хаџи Душан Глушац (у средини, белобради) одржао сјајно предавање на тему „Политикиног Забавника” за чланове Ротаракт клуба Београд, у уторак, 12. фебруара. Сазнали смо бројне интересантне податке, анегдоте и занимљивости из дуге историје вашег листа. Предавање је подстакло многа питања, позитивне коментаре, уз оцену да је најквалитетније предавање коме смо имали прилику да присуствујемо у овој ротаријанској години.
Драго нам је да ваш лист и даље траје, упркос сензационалистичком приступу и нерелевантном извештавању с којим се сусрећемо на данашњој медијској сцени. Труд ваше редакције да се одржи и унапреди квалитет штампе на нашим просторима потврђује да праве вредности опстају у свим временима. Надамо се да ћете се дружити и с бројним будућим генерацијама.
Ваши читаоци,чланови РОТАРАКТ КЛУБА Београд
СВАКИ ПЕТАК ИЗУЗЕТАК
Драги „Забавниче”,Подстакнута празником Дана заљубљених који је управо прошао не могу а да се не осврнем на све парове који мисле да се пажња поклања драгој особи само тог дана. Наиме, у вези сам непуне две године а мој тадашњи дечко, садашњи вереник, од првог петка нашег упознавања поклања ми „Забавник”.
Сваког петка добијем „Забавник” а сваког месеца на датум нашег првог пољупца писмо! Заговорник сам поклањања пажње сваког дана а не само на извикане празнике.
Зато, хвала ти, МИЛОШЕ, на сваком лепом тренутку и на новом броју мог „Забавника”.
Твоја СЛАЂАНА
