Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




„Забавникова” школа живота
ТАМНООКИ ЗА ПРИЈАТЕЉСТВО,


                                   
Док трагамо за уточиштем у кестењастим очима, пажњу нам ипак највише привлаче светле, премда у њихове „власнике“ немамо много поверења, показују нова истраживања, али и стара веровања


чи су огледало душе каже стара изрека. Заиста, шта мислите о новом пријатељу или пријатељици које сте стекли? Какве има очи? Да ли сте одмах осетили поверење? Или сте, пак, и даље опрезни? Неко би, враћајући се на поменуту изреку, казао да један део утиска о особи коју упознајемо у значајној мери зависи од очију. А када смо код очију и лица уопште, ствари постају занимљиве. Како и не би? Око је несумњиво најснажнији и значењима најбогатији телесни симбол. Оно је извор (на хебрејском ајин, означава и око и извор) сазнања, моћи и жеље. Веровање да злонамеран поглед може да нанесе штету ономе на кога се спусти заједничко је за готово све цивилизације. Стога није чудно што очи привлаче толику пажњу. И нека нова научна истраживање тичу се боје очију и утицаја на друге људе.


Дипломатија у тамницама или...
СУЗАМА НА



Маројица Кабога и Ђуро Бућа провели су 504 дана као затвореници. Ипак, Дубровник је успео да се одржи у неравноправној борби и остане јединствено острвце слободе код Јужних Словена у 17. веку, као и да одржи улогу трговачке републике на размеђи истока и запада


                                                                 Цариград, неком мајка а неком маћеха

пролеће 1677. године мало коме у старој словенској Рагузи било је до весеља приликом свечаности испраћаја поклисара који су носили новац султану за годишњи данак. Поћи у Цариград у то време било је дело за које се тражило храбро и велико срце. Приликом избора посланика Сенат је онима који би прихватили избор унапред обећао добру награду у виду права на продају одређене количине соли. Истовремено, предвиђена је и тешка казна у случају одбијања посланства: 2000 дуката одштете као и две године прогонства у маларични градић Стон. Два изабрана племића, Маројица Кабога (Кабужић) и Ђуро Бућа (Бућић), без двоумљења су прихватили задатак који ће се показати веома тежак.


25. јануар Дан „Политике”, 1904–2013
13...

                   

ог зимског понедељка, 25. јануара 1904. године, није наговештавало да се на улицама нашег главног града исписује почетак једне велелепне историје новинарства не само на овим просторима. Око два сата по подне колпортери су похрлили из штампарије нудећи пролазницима четири стране нових новина за само пет пара. Чудна ми чуда. У Београду, који је бројао око осамдесет хиљада душа, већ су излазила 72 новинска издања, од тога 12 сваког дана. „Политика” је, дакле, била тринаеста дневна новина по реду. И посрећило јој се, баш онако како је тада записао Пера Тодоровић, угледни српски новинар и писац: „Овај ће лист свима нашим листовима појести панаију. Све ће сахранити, и нас и наше листове...”


Небо без граница
ТАКОВСКИ КРСТ




У историји српског ваздухопловства посебно место заузимају пилоти који су после априла 1941. године наставили борбу у Британском ратном ваздухопловству. Ово је прича о њима


Капетан Живота Бошковић у кабини „спитфајера МК IX ц”, с механичарима, аеродром Бу Амуд 1944. године

ош за време рата, назирући скори слом, један број пилота усмерио је своје машине ка Грчкој, где се енглески експедициони корпус још борио с Немцима. После пропасти Грчке, ови људи пребачени су на Блиски исток, где им се убрзо придружила и група која је с неколико бомбардера „савоја маркети 79” пребегла у Молдавију, на подручје СССР. После напада Немачке на СССР, Совјети ове пилоте стављају на воз и шаљу у Каиро. Занимљиво је да је пре тога совјетска тајна служба НКВД заврбовала петорицу пилота из групе, који су имали задатак да у случају склапања сепаратног мира између Енглеске и Немачке украду најмодерније британске ловце и њима пребегну у СССР. Тај податак довољно говори о неповерењу између принудних савезника.


Hogar



Јесте ли већ чули да



••• изградњу Храма Василија Блаженог на Црвеном тргу, једног од симбола Москве, наручио је руски цар Иван IV Грозни у знак сећања на освајање Казанског каната. Грађен је од 1555. до 1561. године


Ма шта кажеш

                                                           



Pisali ste



ОЈ, МОРАВЕ...

Занима ме како настају реке које чине Велику Мораву.

ТАСА
Ириг