Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Тајна Манускрипта 512
ГРАД О КОМЕ


          

У Националној библиотеци Бразила преко 250 година чува се један документ писан на португалском језику чију је истинитост потврдило неколико независних истраживања. Његов писац је учесник једне експедиције кроз Амазонију која је 1753. године наишла на загонетан камени град...



ећина је чула за Индијану Џонса, неустрашивог археолога који трага за тајанственим, древним и митским предметима, од пирамида у ужареним негостољубивим пустињама Египта до тајанствених заборављених градова скривених у беспућима амазонских прашума. Али, мало коме је познато да је лик пустоловно настројеног археолога осмишљен на основу живота чувеног истраживача Персија Харисона Фосета који је живео крајем 19. и почетком 20. века. Можемо слободно да кажемо да је пуковник Перси Фосет заправо стварни Индијана Џонс.


Питање које доноси јесен
ИМАТЕ



Не журите с потврдним одговором уколико мислите на направу која треба да штити главу и тело од падавина, али која увек губи битку с олујним кишама, ломи се и изврће наопако и свог власника оставља незаштићеног под ударима бичева кишних капи. Постављено питање тиче се нових, „паметних”, кишобрана

есен је, и заиста није необично за очекивати да кише почну да лију. Али, пошто се и по пљуску мора изаћи и поћи на посао, у школу, заштита је неопходна, осим ако неко баш не ужива да буде мокар до „голе коже”. Зато је добро је имати непромочиву обућу и одећу, гумене чизме и кабаницу, али кишобран је напросто неопходан. За њим се првим посеже, јер он штити и главу и тело.
    А, имате ли кишобран? Не журите с потврдним одговором уколико мислите на направу, или боље рећи круг од непромочивог платна разапет преко жичаних ребара, која штити главу и тело од падавина.  


За читање и уживање / Пјеро Кјара
ТОМАЗИНО


                  
                
отел „Риночеронте” чија су једина врата гледала на средину уске, стрме улице, живнуо би само током пијачних дана, једном недељно, када су се продавци и сељани окупљали у селу Чивидале долазећи из различитих места, раштрканих по удолини Натизоне, уз реку Тилмент.
    Тих дана, још од јутарњих часова, пушили су се котлови на огњиштима, по фурланијском обичају насред крчме, а изнад којих је стајала својеврсна круна од увијеног гвожђа са димњаком и сулундаром. Крај огњишта, на пола метра од земље, испод посуда разноразних величина, горели су грање и ћумур, док се са једне стране окретао ражањ. Ту је стајао и дечачић коме је било досадно да прати печење. Главе увек окренуте према људима који су улазили, остајао је равнодушан према шамарима што су му у пролазу ударале кћерке власника хотела не би ли га натерале да се бави оним што му је наложено. Звао се Томазино и био је син сиромашне удовице која је становала иза самог хотела.


Царево старо одело
ШАВОВИ




Шта је то што, осим очигледног укидања слободне воље, повезује некадашњу наставу домаћинства и служење војног рока? Исте три ствари које вас, док читате овај текст, држе у пристојном издању – игла, конац и дугме. Када су ова три предмета постала оруђе које ће од нас да „направи људе”?

д када човек носи одећу? Наука није била лења, па је после година самопрегорног рада и истраживања светској јавности понудила јасан и надасве тачан одговор – одавно. На страну незлонамерна шала, није научницима било лако. Најстарији одевни предмети били су сачињени од животињских кожа, понегде можда и листова или траве, у сваком случају недуготрајног органског материјала, што је у комбинацији са најразличитијим а за очување неминовно неповољним временским условима током хиљада година учинило да заувек нестану.  





Век од Првог балканског рата
ВИТЕЗОВИ


           

Када се магла мало подигла почела је крвава битка.
Положаји Прве армије засути су изненадном јаком
артиљеријском ватром… Српским војницима
преостало једа крену прса у прса…



рви балкански рат почео је 30. септембра 1912. године. Краљ Петар I Карађорђевић наредио је мобилизацију I, II и III позива народне војске и последње одбране. Добошари су се размилели сеоским путевима, пуцале су прангије, ватре су гореле на узвишењима изнад села. Дугим месецима ишчекивања дошао је крај. Почињао је рат са Турцима о коме је штампа месецима брујала. Народ се у колонама сливао ка центрима за мобилизацију и, најчешће пешке, одлазио у своје јединице. Море људи, коња и стоке закрчило је малобројне путеве. Изгледало је као да се цела Србија креће.


Hogar



Јесте ли већ чули да



... мачка има четири реда бркова  

... постоји више од 50 врста морских змија и све су отровне


Ма шта кажеш



                                               ОПАСНА ШЕТЊА




Pisali ste



НИШТА НЕ ЗАБОРАВЉАМО

Занима ме колико од свега онога што доживимо остаје забележено у нашем мозгу.

РИСТА
Врање