Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Шта сањамо и шта нам се догађа
БУЂЕЊЕ


          
Жена је сањала како плута у леденој реци, осећајући неподношљиву хладноћу....
Испоставило се да је то заправо била јава
 
ечак из Београда, када му је било само четири године, често би се ујутру, чим би устао, хватао за главу и саопштавао мајци да је имао кошмар. Како дете да зна шта су то кошмари? Кошмар је иначе француска реч (cauchemar) и означава немиран и мучан сан, односно, ноћну мору. У сваком случају, тај дечак по свој прилици има склоност да (за разлику од многих одраслих) сазна нешто о својој подсвести и покушава да на њу укаже најближима. Прилика коју би вероватно требало искористити.
    Уосталом, ништа необично. Од најдавнијих времена људи су поштовали снове. И плашили их се! У доба владавине Јулија Цезара, сваки Римљанин имао је обавезу да властима преприча свој сан, уколико је тај сан имао везе са судбином Рима! Синесије из Кирене, писац који је живео у 4. веку, водио је дневник својих снова и саветовао људима да одмах ујутру забележе шта су сањали како би их током дана, на миру протумачили. Да је мајка поменутог дечака записивала шта је њен син сањао, можда би сазнала нешто више о унутрашњем свету свога детета.  А могуће је и да јој је то и без записивања снова пошло за руком.


Живот пише драме
КАД СЛОНОВИ


                       Јунаци наше приче никад неће заборавити излет  у Окавангу

смирај дана као да се све смирило, чуло се само оглашавање птица. Крећући се утабаном стазом ка ужареној лопти која је понирала на хоризонту, само је брундање џипа реметило мир који се спуштао над саваном. За воланом је седео искусан ренџер који је по ко зна који пут водио туристе да присуствују величанственом призору заласка Сунца. Чинило им се да учествују у јединственој природној представи у којој су они тек епизодни глумци. Нико од присутних у џипу није слутио да ће се тај излет претворити у ноћну мору коју неће заборавити до краја живота.

ородица Пантић радовала се продуженом викенду и истраживању дивљег света Националног парка Окаванго. Из Харареа, главног града Зимбабвеа, Нина и Иван Пантић су са кћерком и сином, Дуњом и Луком, авионом стигли у Маун, градић који се сматра туристичким средиштем Боцване. Одатле су малим авионом летели ка конацима изграђеним за посетиоце националног парка.


Како ли је настао свет?
ЧЕКАЈУЋИ ТАЛАС

              

У САД, земљи која највише улаже у развој науке, готово половина пунолетног становништва верује да је свет дословце створен онако како пише у Библији, те да за Дарвинову теорију еволуције нема довољно доказа

а почетак, подсетимо се шта је је то креационизам. Реч је о религијском учењу по коме је бог створио свет и све што је у њему. То је веровање да су биљне и животињске врсте створене од почетка. Односно, да нису настале еволуцијом (од латинске речи еволутио – еволвере, што значи, развити, одвити), како је тврдио Чарлс Дарвин.
     А за оне који се нису још сусрели са учењем Чарлса Дарвина (1809–1882), ваља рећи да је он био енглески природњак чија је научна теорија означила почетак еволуционе биологије. Путујући, он је проучавао живи свет, као и фосиле, геолошке формације и после читавог низа година дошао до следећег закључка: живот се стално мења – односно еволуира – а те промене могу да доведу до настанка нових врста. Његово главно дело било је „Постанак врста”. Дарвинова књига постала је темељ савремене теорије еволуције.


КВИЗ
ВИГВАМ У
 
             



100 година у 10 цртица
КОРАЦИ НА


               

У столеће дугој повести наше војне авијације умрежило се прегршт снова, галерија невероватних ликова и мноштво важних догађаја. Ово су само зрнца из тог небеског мозаика.

Ко је први почео

   Прича која се докотрљала до наших дана вели да је славу „српског Икара” погребао ковачки калфа именом Манојло, без сачуваног презимена. Дотични херој је крајем новембра 1841. године покушао да са крова београдске Ђумрукане (царинарнице) на прибрежју Саве полети справом која је била необичан спој крила, сличних птичјим, и малог падобрана, предвиђеног да ублажи пад. Прелетео је главе мноштва знатижељних згубидана и срушио се – срећом, без већих последица по сопствено здравље – у дубоки снежни нанос. Срећа га је пратила и пре тога, онда кад му свештеници нису допустили да се небу под облаке вине с оближње, знатно више, Саборне цркве.
   Тако су ти први снови да окрилатимо завршили у снегу. На срећу, нити је снег био дубок, нити превише хладан да замрзне жељу нашег човека да коракне небом.


Hogar



Jeste li već čuli da...



                   


Ma šta kažeš


                     ДВА ПУТА ПО ХИЉАДУ




Pisali ste


СРЕБРНА
ПЛАНИНА

Напишите нешто о граду Тегусигалпа.

ДАДА