3320 25. 9. 2015.
Како ли је настао свет?
ЧЕКАЈУЋИ ТАЛАС
У САД, земљи која највише улаже у развој науке, готово половина пунолетног становништва верује да је свет дословце створен онако како пише у Библији, те да за Дарвинову теорију еволуције нема довољно доказа
а
почетак, подсетимо се шта је је то креационизам. Реч је о религијском учењу по коме је бог створио свет и све што је у њему. То је веровање да су биљне и животињске врсте створене од почетка. Односно, да нису настале еволуцијом (од латинске речи еволутио – еволвере, што значи, развити, одвити), како је тврдио Чарлс Дарвин. А за оне који се нису још сусрели са учењем Чарлса Дарвина (1809–1882), ваља рећи да је он био енглески природњак чија је научна теорија означила почетак еволуционе биологије. Путујући, он је проучавао живи свет, као и фосиле, геолошке формације и после читавог низа година дошао до следећег закључка: живот се стално мења – односно еволуира – а те промене могу да доведу до настанка нових врста. Његово главно дело било је „Постанак врста”. Дарвинова књига постала је темељ савремене теорије еволуције.
Бог и природњак
Енглески научник прикупио је мноштво доказа за тезу да се популације и врсте мењају деловањем еволуционих механизама, посебно природне селекције. Наиме, врсте нису настале независно једна од друге, свака има своје претке а све имају свог заједничког претка.
Вратимо се креационизму: пре много година, бог је створио свет, укључујући и човека. Онда је одлучио да се један дан одмори. Тако, у неколико речи, гласи јудејско-хришћанска библијска повест о настанку света. Колико људи у Европи данас заиста верује да је човек настао од шаке глине, а жена од Адамовог ребра? Да ли Постање треба схватити дословце или као алегорију историјске истине? Верско, односно религијско опредељење јесте лични избор, често филозофске природе и последица животних прилика. Могло би да се каже да један део верника управо има у виду да би Књига постања могла да буде тумачена као алегорија.Међутим, изненађујући податак стигао је недавно из САД, а вест су пренели и светски медији. Најновије истраживање Галупа, светске организације која се од 1935. године бави испитивањем јавног мњења у 27 држава (а чије је седиште у Вашингтону), показује да четрдесет шест одсто Американаца дословно верује у креационизам. Од речи до речи како пише у Библији. Упркос несумњивом напретку науке, у земљи која највише одваја управо за науку, никаква промена није се догодила у свести људи током последњих тридесет година. Бар када је реч о мишљењу како је настао свет. Без обзира на рачунаре, на планату обједињену интернетом који научна сазнања чини доступним. Очито, не само научна, већ и свака друга.
Дакле, четрдесет шест одсто пунолетних у САД сматра да је теорија еволуције, само обична прича коју не поткрепљује довољно доказа. Постоје и високо школовани научници, попут оних са Дискавери института у Сијетлу или с Универзитета у Пенсилванији који сматрају да су „извесне биолошке структуре тако префињене и јединствене” да их еволуција не може објаснити. Дакле, мора да постоји божја рука која је у све умешана.
За и против
Тридесет два одсто Американаца верује у ту делимичну еволуцију. Не сматрају они погрешним Дарвиново учење, премда нису сигурни да у све није умешана и нека виша сила. Јер, Дарвинова теорија је учење једног човека, човека од крви и меса... У односу на вечну божју или космичку моћ, дело тог човека са брадом кога одавно нема, можда некоме не улива довољно поверења.
Ипак, петнаест одсто америчких пунолетних грађана верује искључиво у Дарвинову теорију. Да се свет заснива на еволуцији. Седам одсто сматра да би било погрешно да се каже ишта о свему томе. Немају појма. Ко уопште може и да претпостави како је настао живот на нашој планети? – питају се.
Још једна занимљивост: у Кентакију, тридесетак километара од Синсинатија отворен је „Музеј креационизма”, својеврстан антидарвинистички музеј у који је евангелистичка организација „Одговор је у Књизи постања” уложила чак 27 милиона долара. Ту нема места Дравиновој теорији, већ је библијска прича кроз поставку представљена од речи до речи. Музеј је веома посећен.
На југу Сједињених Америчких Држава покушано је да се креационизам уведе као део школског градива. Али Устав САД то не допушта. Чак је и у Италији бивша министарка просвете, Летиција Морати покушала да уклони сва учења о еволуцији из школског градива. Непуну годину потом, после великог притиска научне јавности, Дарвин је враћен у школе. Сличан покушај, пре извесног времена, постојао је и у овлашћеном Министарству просвете. Извесно је да је 2007. године Савет Европе донео резолуцију која предлаже земљама Европске уније да не забораве на старог Дарвина.
О томе како је настао свет у којем живимо, без обзира на све бржи напредак науке, расправе свакако неће бити окончане. Али, занимљиво је да се и са ове и са страна која заступају различита мишљења, ретко појављују изрази љубави и мирољубивости, што је неопходан знак и оних који су религиозни или верују у научну добробит човечанства.
Зато је све више људи који као да прижељкују појаву, неког неочекиваног разрешења. На пример, ванземаљаца. Занимљиво, не замишљају их на холивудски начин, као зла и ружна створења страве из ужаса која се онако љигава спуштају на Земљу и прождиру њене становнике. Замишљају ванземаљски талас љубави који ће запљуснути све нас, па ћемо сви одједном постати некористољубиви, пуни дивних, љубавних мисли, трпељиви...Све што данас нисмо!
Аутор:
Мирјана Огњановић
Илустровао:
Добросав Боб Живковић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
