3320 25. 9. 2015.
Шта сањамо и шта нам се догађа
БУЂЕЊЕ
Жена је сањала како плута у леденој реци, осећајући неподношљиву хладноћу....
Испоставило се да је то заправо била јава
ечак из Београда, када му је било само четири године, често би се ујутру, чим би устао, хватао за главу и саопштавао мајци да је имао кошмар. Како дете да зна шта су то кошмари? Кошмар је иначе француска реч (cauchemar) и означава немиран и мучан сан, односно, ноћну мору. У сваком случају, тај дечак по свој прилици има склоност да (за разлику од многих одраслих) сазна нешто о својој подсвести и покушава да на њу укаже најближима. Прилика коју би вероватно требало искористити.Уосталом, ништа необично. Од најдавнијих времена људи су поштовали снове. И плашили их се! У доба владавине Јулија Цезара, сваки Римљанин имао је обавезу да властима преприча свој сан, уколико је тај сан имао везе са судбином Рима! Синесије из Кирене, писац који је живео у 4. веку, водио је дневник својих снова и саветовао људима да одмах ујутру забележе шта су сањали како би их током дана, на миру протумачили. Да је мајка поменутог дечака записивала шта је њен син сањао, можда би сазнала нешто више о унутрашњем свету свога детета. А могуће је и да јој је то и без записивања снова пошло за руком.
У сваком случају, у антици је владало веровање да људи који пате од ружних снова, требало би да их препричају – Сунцу. То је требало да донесе олакшање, Јер, веровали су да је Сунце једини прави тумач и судија када је реч о подсвесним сликама и причама.
Тајна која траје
Постоји пословица која каже да је јутро паметније од дана, будући да ноћ доноси неку врсту савета. Али, о тим ноћним саветима ретко ко воли јавно да говори. Вероватно, страхујући да ће препричавањем сна, нехотице открити нешто о себи. Нешто што други не би требало да знају. Међутим, догађај који се крајем августа збио у Ајдаху у САД говори о сну чији су садржај пренеле многе новинске агенције. Реч је о необичној ноћној пустоловини тридесетједногодишње жене, супруге и мајке двоје деце.
Како је пренела телевизијска мрежа „Еј-Би-Си”, Алисон Бер је тог 20. августа уснила чудан сан. Истини за вољу, била је то права ноћна мора. Сањала је да је у реци. Да плута без могућности да се помери. Такође, у том сну, имала је осећај да јој је веома хладно. Али, мислећи да само сања, препуштала се тој хладноћи, једним делом свести прихватајући да је то само сан и да она заправо безбедно лежи у свом брачном кревету поред супруга Кодија. Уопште није било тако.
Коди срећом има такозвани „лак” сан. Приметио је да је његова супруга у току ноћи једноставно ишчезла из кревета. Почео је да је тражи. Без успеха. Није је било ни у купатилу, ни у кухињи, па ни у соби у којој су спавала деца. Престрављен, слутећи о чему је реч, Коди Бер одмах је позвао полицију. Потрага је почела скоро истог часа.
Пет сати доцније Алисон се пробудила у леденој реци која протиче недалеко од њене куће. Занимљиво је да је реч о реци Снејк, што на енглеском језику означава – змију. Змија је иначе моћан симбол у азбуци снова. Алисон је била крајње изненађена, али и готово потпуно смрзнута када су је пренули из дубоког сна, извлачећи је из реке. Превезли су је у оближњу болницу где је лечена од хипотермије. Најмање пет сати лежала је на води уместо у кревету, плутајући у потпуно мокрој спаваћици. На стопалима је имала ране, што је сведочило о чињеници да је пре уласка у реку боса шетала бар неколико сати. Срећом, све се добро завршило.
Месечарење
Сан је упозорио Алисон да се с њом дешава нешто што је опасно. Али то није био „ноћни савет”, већ права, стварна слика дешавања. Ни о каквом предсказању ту није било речи, будући да пати од поремећаја сна који се назива сомнамбулизам. Од латинске речи somnus, то јест сан и глагола ambulare, што значи шетати или лутати, сомнамбулизам је бесвесно ноћно шетање, ходање у сну, у народу познатије као – месечарење. Испоставило се да Алисон није први пут изашла из куће месечарећи. Пре извесног времена, њен нестанак приметио је осмогодишњи син који је одмах позвао оца. Срећом, Алисон су тада нашли на веранди. Гледала је у даљину. Вратили су је у кревет и она се ујутру само нејасно сећала призора из своје баште.
Другим речима, Берови већ извесно време током ноћи не остављају отворене прозоре, а камоли врата. Без обзира колико је вруће! Двадесетог августа ове године заборавили су кључеве у брави и мајка је, мислећи да сања, кренула према реци. Можда и да се расхлади? После прегледа у Медицинском центру у округу Касиа у Ајдаху, испоставило се да Алисон Бер болује од Сјогреновог синдрома, једне врсте реуматског артритиса и сувоће очију који погоршава њене ноћне море. Нажалост, вишечасовно купање у леденој реци Снејк, погоршаће и стање постојеће болести. Сан, као општа слика понашања појединца, у овом случају, откривала је једним делом и његово здравствено стање.
Иначе, река је такође моћан сневачки симбол. Јер, вода реке је жива, креће се, има моћ чишћења. Карл Густав Јунг, швајцарски психоаналитичар сматрао је да река представља живот, односно – судбину. Уколико онај који сања, борави на њеној обали, то значи да се плаши сопственог живота и на известан начин држи по страни, изван догађаја. Уколико сневач жели да преплива на другу обалу, то означава његову одважност да савлада свој живот и немире. Хладноћа, међутим, указује на усамљеност... Тумачења су многа, али и непоуздана.
Да ли је Алисон Бер храбро ушла у воду зато што је показала спремност да се упусти у сваку животну пустоловину? Или је она особа чији је и метаболички и психолошки састав такав да јој не омогућава да разликује сан од јаве? Млада жена није само сањала, она је живела свој сан. Укратко, Алисон у животу спроводи оно што су вековима тврдили велики песници: да је живот само сан!
Аутор:
М. Огњановић
Илустровао:
Драган Максимовић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
