Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



             

Без обзира на то што их Земљани упорно прозивају, становници Црвене планете, осим у машти писаца, никада нас до сада нису посетили. Ако „Кјуриосити”, најновија америчка летелица, напокон открије да „тамо горе” има живота, Марсовци слободно могу да нам кажу, као што то раде деца кад се играју, реченицу из наслова, а онда...

еј Бредбери би сигурно био задовољан што је место слетања најновије Насине летелице „Кјуриосити” назван по њему. Овај познати амерички писац научне фантастике би, да је поживео, у августу ове године напунио деведесет две године. Бредбери се истакао као један од најзначајнијих аутора чија је машта била заокупљена и становницима Марса, планете на коју је, после петсто шездесет три милиона пређених километара, шестог августа слетео ровер „Радозналост”, унутар кратера Гејл.


            

После Европе настављамо причу о коренима данашњих универзитета упознајући се са неколико школа од Индије, преко Ирана и Египта до Марока


ошто смо у прошлом броју осмотрили порекло универзитета у Европи, неправедно би било запоставити и високе школе из прошлости других континената. Зависно од ауторитета коме ћете поклонити поверење, може да се догоди да откријете да се неке од њих такође диче титулом најстаријег међу несталим, а неке и међу још постојећим универзитетима.


         Остаци Таксиле, тридесетак километара северозападно од Равалпиндија, Пакистан

               

Пролазећи кроз сале сада познатог музеја и концертне дворане „Палате Граси”, жена је осетила како је нешто заголицало иза уха. Кад је посегла руком да склони ту перушку или шта год било, чула је диван баршунасти женски глас невидљиве особе


                                                                                     '' Палата Граси''

а ли је венецијански дужд Томазо Мочениго (1343–1423) на известан начин био и пророк? Можда. Према једној од многих венецијанских легенди, Томазо Мочениго – из моћне млетачке породице чије богатство и утицај су могли да се мере раскошним, велелепним здањима на Великом каналу, познатијем као Цанал гранде, као и дуждевским капама – вековима, недалеко од базилике Сан Ђовани и Паоло, шета као дух. Он ј
е у тој богомољи и сахрањен.

                               
                              

Све се збило у трептају ока. Ветар олујне снаге устремио се на лађу која је превозила путнике од Београда ка Земуну. Ни шездесет година касније не зна се тачан број страдалих...


рама српског „Титаника”, како су овај брод називали ретки преживели бродоломници, започела је у 13 сати и 7 минута 9. септембра 1952. године, када је брод на редовној путничкој линији од Београда до Земуна испловио са Савског пристаништа, а завршила се десетак минута касније, код Великог ратног острва, на самом ушћу Дунавског рукавца, где га је олујни ветар преврнуо и гурнуо у речни муљ, 14 метара испод површине.
   Несрећу је преживело тридесетак путника, међу којима и три члана посаде, али се тачан број страдалих вероватно никада неће сазнати, баш као ни податак колико је у том тренутку било људи на броду чији је максимални капацитет био 60 особа. Познато је једино да је тог кобног дана „Ниш” превозио најмање два и по пута више путника.


... кад би се све ћелије из људског тела поређале једна до друге, начиниле би ланац дугачак 1000 километара, што је удаљеност од Париза до Рима


                      И ОДРАСЛИ СУ ДЕЦА




ЂАВОЉИ ВИОЛИНИСТА

Замолила бих те да ми напишеш нешто о Вивалдију, такозваном ђавољем виолинисти.

ТЕОДОРА