3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
ЂАВОЉИ ВИОЛИНИСТА
Замолила бих те да ми напишеш нешто о Вивалдију, такозваном ђавољем виолинисти.
ТЕОДОРА
Бања Лука
Иако је живот окончао као прогнаник из своје родне Венеције и упркос чињеници што је свирао виолину, Антонио Вивалди (1678–1741), остао је упамћен у историји музике као композитор. Имао је и надимак! Звали су га Црвени Свештеник, јер је заиста био свештеник (одржао је само једну мису), а имао је црвену, односно, риђу косу. За собом је оставио велики број композиција, међу којима се истичу концерти за виолину, али и опере. Био је и диригент и професор музике у чувеном венецијанском сиротишту које је дало неке од највећих виолинисткиња Европе касног барока. Умро је у Бечу, сиромашан и заборављен.
Ђавољим виолинистом називали су другог музичара, такође са Апенинског полуострва. Био је то Николо Паганини, рођен у Ђенови 1782. године. Паганини је био чувен широм Европе као виртуоз, али и је и писао музику. За живота објавио је међутим само 24 каприча за виолину. Током Паганинијевих концерата људи су дословце падали у несвест, толико их је његово свирање остављало без даха. Почели су да причају како је душу продао ђаволу, да се његова душа заправо налази у виолини и слично. То је било једино објашњење! Такве приче још више су потпиривале машту обожавалаца. Умро је 1840. године у Ници, али је бискуп забранио да славни виолиниста буде сахрањен на освећеној земљи и по хришћанском обреду, већ је балзамован и сахрањен на гробљу у Парми тек 1853. године.
ЈАВЉАЈ ГДЕ СИ!Волео бих да ми кажете каква је друштвена мрежа Foursquare. Унапред захвалан, ваш верни читалац
СИБИН
Од како се указала могућност да се навигатор Global Positioning System, или скраћено Џи-Пи-Ес припoји и другим (мобилним) уређајима, а посебно такозваним паметним телефонима, корисницима широм света нуђена су бројна решења уз помоћ којих би овај сервис био коришћен. Најпознатије је свакако оно везано за „навигацију”. Јер, како бисте иначе пронашли неко село у Аустрији или продавницу стрипова у Паризу? Foursquare је, заправо, „апликација” која омогућава да се Џи-Пи-Ес користи на врло лак и забаван начин. Заправо, то је чак и једна врста друштвене игре...
Како се користи Foursquare? За почетак, потребно је да на мобилни уређај или телефон инсталирате ову апликацију, која се „скида” с интернета и – бесплатна је. Све што потом ваља урадити, јесте да пријавите да се налазите на неком одређеном месту – књижари, стадиону, ресторану или где год – и, уколико имате профил на „Фејсбуку” или „Твитеру”, ваши пријатељи ће одмах бити обавештени где се налазите! Такође, могуће је писати и давати савете, постављати фотографије и слично. За свако јављање добијате бодове, па у зависности колико сте активни током 60 дана, можете постати и „главни” за одређено место. Можда је некоме ова игра само још један начин давања података о себи... или удовољавање сујети.
С друге стране, ако вас тако нешто не занима, једноставно не обраћајте пажњу на целу причу и користите Foursquare како вам одговара.Као мање-више све остале друштвене мреже, и ова има прилично кратку историју. Сервис је званично пуштен у рад 2009. године, али занимљиво је да је један од двојице оснивача, Американац Денис Кроули, готово истоветну ствар – само под именом Dodgeball – развио још 2000. године! Dodgeball је потом 2005. године продат „Гуглу” , али је већ 2009. године угашен, или, боље речено, замењен програмомGoogle Latitude који има исту замисао. Ипак, као и бројни други пројекти ове моћне компаније, и тај је остао некако недоречен, а Денис Кроули се удружио са Навином Селвадураијем, Индијцем, школованим у Енглеској и основао Foursquare. Наравно, да није све у парама, али чињеница је да се лично богатство и једног и другог данас мери у стотинама милиона америчких долара.
Према најновијим подацима, широм света има више од двадесет милиона регистрованих корисника на Foursquare, што је огроман скок у односу на април 2011. године, када их је било „тек” негде око девет милиона. Сервис има подршку на једанаест језика, што и није тако необично, будући да чак половина корисника ове друштвене мреже живи ван САД. Доступан је у верзијама за Android iOS, Windows Phone, BlackBerry, Web Os, Symbian – а занимљиво је да се Foursquare све више употребљава у комерцијалне сврхе, јер су велике светске компаније уочиле корист од наизглед невиног „чекирања” у неком ресторану или продавници. О давању савета шта тамо да урадите, да и не говоримо.
ЛЕГЕНДАРНЕ „ДЕВЕТКЕ”
Хтео бих да те замолим да напишеш нешто о легендарном фудбалеру Партизана Драгану Манцеу и о легенди Звезде Душану Савићу.
МИХАЈЛО
КРУШЕВАЦ
Драган Манце рођен је у Београду 26. септембра 1962. године. Са оцем Фердинандом, мајком Душанком и млађим братом Гораном живео је у Земуну. Фудбал је почео да игра у „петлићима” Галенике ( садашњи ФК Земун). Био је веома даровит играч па је са непуних 17 година постао првотимац Галенике. У Партизан је прешао 15. септембра 1980. године. Црно-бели дрес, са бројем 9, од тада је носио на укупно 279 утакмица и постигао 174 гола. Са Партизаном је освојио титулу првак Југославије (1982/1983). У истој сезони био је и најбољи стрелац „црно-белих” са 15 постигнутих голова. Играо је 4 пута за А репрезентацију, 7 за младу и 2 пута за олимпијску селекцију Југославије. Погинуо је 3. септембра 1985. године у саобраћајној несрећи у Земуну, журећи у својим колима на преподневни тренинг. 
Душан „Дуле” Савић ( рођен 1. јуна 1955. године у Убу) некадашњи је југословенски и српски фудбалер и данашњи фудбалски стручњак. Савић је почео да игра фудбал у локалном клубу Јединству из Уба. У Звезду је стигао 21. марта 1972. године да би одиграо пробну утакмицу после које је одмах укључен у подмладак великог клуба. Две године касније постаје стандардна „деветка” Црвене звезде за коју је потом, до 1982. године, одиграо 410 званичних утакмица и постигао 266 голова. У то време „црвено-бели” су освојили три титуле државног првака (1974/1975, 1979/1980 и 1980/1981) и један Куп Југославије (1981/1982), а Савић је два пута био најбољи стрелац првенства (1974/1975 – са 20 и 1978/1979 – са 24 дата гола). По завршетку каријере у Звезди, неко време играо је у Француској, за клубове Лил и Кан, и у Шпанији, где је носио дрес клуба Реал Спортинг из Хихоиа. Као репрезентативац одиграо је 3 утакмице за омладинску и, 4 за младу селекцију, док је у А тиму Југославије наступио укупно 12 пута и постигао 5 голова.
ЏИНОВИ МЕЂУКОРЊАЧАМА
Можеш ли да удовољиш мојој знатижељи и одговориш ми колико корњаче могу да порасту?
СЛАВИША
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
Према сазнањима природњака, корњаче постоје већ дуже од 250 милиона година. Познато је више од 300 различитих врста, од изузетно великих до сасвим сићушних. Ипак, све оне су патуљци према корњачама које су одавно изумрле. Једна од њих је морска корњача звана архелон, нестала пре много времена. Неколико скелета, сачуваних у великим природњачким музејима, указују да је оклоп ове корњаче био дугачак више од 3,6 метара, а лобања око 1, 5 метара. Процењено је да је била тешка око 2700 килограма. Једна друга џиновска врста је живела у Индији. На једном од најпотпунијих скелета ове животиње, чува се у Америчком музеју за историју природе, налази се оклоп преко кривине на леђима дугачак преко два метра, а у правој линији је нешто више од 1, 5 метара. Мисли се да је била тешка око 950 килограма.
Највећа која још постоји јесте кожаста корњача, Dermochelus coriacea. Може да буде дугачко и 2,5 метара, с распоном предњих пераја од 2, 5 до три метра. Најтежа измерена јединка имала је 680 килограма.
Међе велике, а ретке, корњаче убрајају се зелена корњача, Chelonia mudas, дужине око 1,5 метара и у просеку тешке 200 килограма, потом главата корњача, Caretta Caretta, дугачка преко метар и тешка стотинак килограма и, рецимо, џиновска корњача, Geochelone nigra, дугачакa око метра и тешка 150 килограма.
