3320 25. 9. 2015.
Почеци високог образовања (2): Азија и Африка
НА ЋИЛИМУ
После Европе настављамо причу о коренима данашњих универзитета упознајући се са неколико школа од Индије, преко Ирана и Египта до Марока
ошто смо у прошлом броју осмотрили порекло универзитета у Европи, неправедно би било запоставити и високе школе из прошлости других континената. Зависно од ауторитета коме ћете поклонити поверење, може да се догоди да откријете да се неке од њих такође диче титулом најстаријег међу несталим, а неке и међу још постојећим универзитетима.
Остаци Таксиле, тридесетак километара северозападно од Равалпиндија, Пакистан
Индија и Пакистан
У данашњем Пакистану знано древно образовно средиште била је Таксила, тачније Такшашила, које је у доба када је уништено, у петом веку наше ере, по неким крајње несигурним подацима било старо можда и читавих хиљаду година. Студенти су тамо изучавали Веде и „осамнаест вештина” чији је тачан списак тешко утврдити. Иако се помињу и стреличарство, гатање и „вештина налажења скривеног блага”, свакако је значајније поменути математику, право и надалеко чувена знања из медицине. Ако је Таксила, у којој, по свему што знамо, и није било посебних просторија за подучавање или смештај полазника и у којој је гајен појединачан приступ преношења знања с учитеља на ученике, и била далеко од данашњег појма универзитета, сасвим је другачији пример Наланде у Индији.
Рушевине Наланде, најзначајнијег образовног средишта древне Индије
Основано у петом веку наше ере на североистоку земље, ово будистичко средиште одржало се скоро осам столећа. Његова школа, далеко напреднија и већа од Таксиле, имала је учионице, огромну библиотеку, храмове, језера, паркове. Неке процене говоре да је на врхунцу имала и десет хиљада студената, од којих су многи дошли из других области Азије. Наланда им је обезбеђивала смештај, и нудила знања из медицине, уметности, астрономије, историје, права, језика, филозофије, архитектуре и готово свих осталих области које су тада заокупљале људски дух, не само у Индији већ и ван ње. Додељено јој је издржавање приходима од стотину села. За оне који би били прихваћени дугогодишње студије биле су бесплатне, али су подразумевале потпуну посвећеност и дисциплину упоредиву са монашком.
Крајем 12. века ово училиште, по многима први универзитет налик на данашње, уништио је муслимански освајач. Зграде су спаљене, а монаси убијени у намери да се искорени будизам и отвори простор за ислам. Управо у данашње време, настојања да се на традицији угледног древног средишта опет подигне Међународни универзитет Наланда на прагу су остварења.
Северна Африка
Сад долазимо на осетљиво подручје – у прошлом броју као прве универзитете навели смо Болоњу, Париз и Оксфорд. Као што је, међутим, тада наговештено, давање таквог првенства европским средњовековним високим школама неће код сваког саговорника наићи на разумевање. У исламском свету се најстаријим универзитетима који још постоје сматрају Ал Каравијин у Фесу и Ал Азхар у Каиру.
Ал-Каравијин џамија и њена висока школа мењале су изглед током векова
уживајући наклоност владара
Године 859. у Фесу, у Мароку изграђена је џамија која ће временом постати највећа у Северној Африци. Основала ју је Фатима ал Фихри, образована кћи богатог трговца који се са породицом у Фес доселио нешто раније из Кејравана, у Тунису. По заједници досељеника из Кејравана џамија је и добила име. Њена медреса постала је једно од најзначајнијих муслиманских образовних средишта. У почетку, обука је била махом верске природе, али се временом проширила и на природне науке, медицину, математику, астрономију, хемију, а своје место имале су и граматика, реторика, логика, историја, географија и музика. Школу која је пружила уточиште многим мудрим главама по повлачењу из Шпаније прославила су бројна имена арапске и јеврејске учености. Временом је сакупила завидну збирку рукописа. У 14. веку наводно је имала чак осам хиљада студената, али је касније уследило раздобље опадања.
Џамија и универзитет Ал-Азхар у Каиру данас
Почетком седамдесетих година десетог века, приликом оснивања Каира, заповедник Џаухар подигао је џамију Ал Азхар. Године 988. калиф Азиз обезбедио је услове да њену школу похађа 35 ученика. Како се медреса развијала, пристизали су и студенти из свих крајева муслиманског света, а издржавали су је калифи, везири и други добростојећи дародавци. Основне области изучавања од почетка до данас остале су исламска теологија и право, те арапски језик (граматика, реторика, поезија). Током средњег века догодило се да буду укључени и филозофија и медицина, али су после неког времена и укинути, будући да је Ал Азхар задржавао круту верску основу учења у којој за дисциплине које одликују независност и сумња није било места. Данас је образовање, наравно, знатно шире али се веза с исламским темељима пажљиво чува.
Иран
У древној Персији образовање је имало дубоке корене. Понос Сасанидског царства била је школа у Гундишапуру, основана у 3. или 4. веку. Иако је нудила упознавање религије, зороастријанских и персијских предања и природних наука, нарочито математике, највише се прочула по образовању из области медицине. До те мере да је у 6. и 7. веку била најзначајније медицинско средиште старог света. Под своје окриље примила је хришћане, паганске грчке филозофе и несторијанце избегле од византијског прогона. Школа је цветала све до пада Сасанида пред муслиманским нападом мало пре половине седмог века. Освајање које је пратило и спаљивање огромног броја рукописа из персијских библиотека вероватно је оставило тешке последице на школу. Она је опстала још доста дуго, али није могла да се одржи на некадашњем нивоу и примат је преузео Багдад. Ипак, њене огромне заслуге у систематизацији медицинских знања и коренитом унапређењу самог начина подучавања у овој области ни до данас нису заборављене.
Остаци Ктесифона, престонице Сасанидског царства, данас Ирак. Арапски освајачи у чије је
руке пао сматрали су да је „Куран сасвим довољан” па су спалили библиотеке које су затекли
Врхунска високообразовна установа Ирана под муслиманском влашћу, по некима и „прва права академија у исламу”, била је Низамија. Под овим називом подразумева се у првом реду најпознатија од више високих школа које је, као семинаре исламске теологије у различитим средиштима, у 11. веку основао везир Низам ал Мулк. Била је у Багдаду, а име је понела по оснивачу. Ниво организованости и подучавања којим се Низамија одликовала поставио ју је испред других школа у тадашњем муслиманском свету. Образовање је било бесплатно, број студената, од којих су многи добијали стипендије, мерио се хиљадама, установа је уживала наклоност владара и многих виђених људи а добар глас о њој стигао је и до Европе. Преживела је више најезди, али се после Тамерланове угасила.Ипак, ма колико угледна била Низамија, и њу је, и овде ћемо се само на тренутак вратити на тло Европе таман да затворимо круг, по многима далеко надмашила чувена висока школа у Кордоби Шпаније из времена Мавара, као прави алем камен учености света оног доба, не само његовог исламског дела. Била је старија од оне уз џамију Ал Азхар, а млађа од оне у Фесу, али је више нема, па ће остати на самом рубу нашег путовања, који ће ипак морати да остане престрого одређен.
Шта је најстарије
Као што је то било и када смо говорили о Европи, нит приче о древним образовним средиштима не можемо другачије престати да пратимо него нагло, свакако против воље и готово силом. Скоро куда год да се окренете, непрегледним листовима књига кроз измаглицу прошлости имена старих школа вући ће вас у разним правцима. Како онда обухватити све, средишта древне Кине, Кореје, Вијетнама и Јапана, како не изоставити друга училишта давне Индије, Ирана, Византије, остале студије Европе и рећи бар нешто више о Саламанки и Кордоби? Како наћи начин да се посвети пажња и највећим умовима давних дана, од Пјера Абелара до Омара Хајама? Како наћи времена да се зарони дубље у приповест о папиру и застане макар мало у сенкама давних библиотека? Како места да се пред читаоцима размотају још и најпознатији рукописи, отворе кодекси; како прилике да се одлута у средњовековне скрипторијуме? И како, онда, на овом нужно неспретном крају, пресудити јесу ли неке од угашених, а поменутих установа, попут Наланде или Пандидактериона, били прави универзитети и који је од данас постојећих универзитета најстарији? Имају ли, упркос каснијем датуму оснивања, Болоња и Париз суштинску предност над почецима школа уз џамије Ал Каравијин и Ал Азхар? Одговор ће донекле зависити од тога шта се тачно под појмом универзитета подразумева, а заправо много више од отворености духа, тумачења одабраних чињеница и, као што је понекад неизбежно, културолошких претпоставки.
Ибн Ружд или Авероес (пуним именом Абу ал-Валид Мухамед ибн Ахмед ибн Мухамед ибн Ружд)
и Ибн Сина или Авицена (Абу Али ал-Хусеин ибн Абдулах ибн Сина), великани мисли исламског
света и поштоваоци грчке филозофије.
У литератури ћете често видети како се реч универзитет преслободно употребљава, па није чудно да се везује и за дословно све установе које смо у ова два наставка поменули. За то време, заклети Европљани који не припадају исламу позиваће се на само порекло речи и кључну особину струковног удруживања, тврдећи да медресе 9. и 10. века с правим универзитетима немају довољно заједничког, док ће неистомишљеници из других делова света у томе препознати тек љубоморну непопустљивост у намери да се првенство у једном од основа сопствене цивилизације ни по коју цену не препусти исламској култури. Уместо да неким личним саветом погурамо читаоца да се сврста уз неку од ове две стране, завршићемо речима из индијског наслеђа:Луду поштују у његовом
дому.
Поглавара поштују
у његовом граду.
Краља поштују у његовом
краљевству.
Образованог човека
поштују свуда.
Аутор:
Игор Ђорђевић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
