Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива






Несуђени калуђер, циркуски снагатор, глумац, инжењер, истраживач, ловац на благо и вандал, џин у стакларској радњи египтологије потписао се на лице векова и нестао на путевима пустоловине

еђу бројним истраживачима који су, износећи из предворја заборава на светлост дана комадиће бескрајне слагалице о древним народима и сами ушли у легенду, издваја се један који није био ни археолог ни познавалац старих језика, а који је можда више од осталих отеловљавао очаравајући дух пустоловине који нас као облак однесе у прошлост кад само кажемо – Египат. Име му је било Ђовани Батиста Белцони и постарао се да остане запамћено.


        
Током топлих августовских ноћи у велелепном ђеновском дворцу Дурацо-Палавичини појављује су дух несрећног пијанисте кога посетиоци ишчекују с нестрпљењем, али и са страхом

ви познајемо бар некога ко верује у духове. Какви су то људи? Они који истовремено воле да буду уплашени, а ужасава их могућност да угледају сенку неког бића које је живело пре ко зна колико година. Када им се укаже таква прилика, њихов адреналин скаче, срце почиње да лупа, понеко почне и да вришти. Има и оних који се не дају застрашити, већ се препуштају спокоју. Јер, баш у том тренутку страве и ужаса точак маште се покреће, а несвесни страх од коначности живота бива поништен. Вечност се указује као врста поклона коју нам дарује дух уклетог места.
    Постоји мноштво прича о уклетим кућама, дворцима и вилама. Неки су толико познати да је тешко доћи на ред и добити улазницу за блиски сусрет с духом. Надалеко је познато да у већини двораца у Шкотској и Енглеској живе добри и(ли) опаки духови. Занимљиво је да су добрим делом духови несрећне даме којима се у нека давна времена нешто лоше десило. Зато и не могу да се упокоје, те тумарају без мира, узнемиравајући потомке...

                       

  Последњег дана марта 2008. 
  године канадски кантаутор 
  кренуо је на пут молећи
  службенике авио-компаније
  да му пазе инструмент.
  Они то нису учинили,
  а он је о томе
  написао песму...


остоји народна изрека која каже да ко не плати на мосту, платиће на ћуприји. То плаћање на ћуприји (уколико човек на неки начин избегне плаћање на мосту!) обично је много скупље. Некада је неминовно, а некада дође као врста казне. Ова прича говори управо о томе.
    За почетак, подсетимо се шта за готово сваког гитаристу значи његов инструмент. Реч је такорећи о односу обожавања, без обзира на свирачко умеће музичара или вредност самог инструмента. Љубав је љубав. И није важно да ли гитариста носи своју гитару заштићену од удараца у посебној торби или тек онако, у руци. Воли је у сваком случају. Можда због чињенице што је држи крај срца док свира и тако на правом месту чује одјек њеног гласа.


                    
У жељи да сазнамо како изгледа један монашки дан,
 запутили смо се у манастир Гргетег на Фрушкој гори

Предање настанак Гргетега везује за сремачку династију Бранковића
 
астанак монаштва крајем 3. века пресудно је утицао на обликовање устројства и верско-моралне дисциплине православне цркве, какву познајемо данас. Искрено покајање и непрестана молитва, упорно трагање за самопорицањем и анђеоским смирењем, уздигли су монахе међу најпоштованије делове православног свештенства. Још у Источном римском царству, каснијој Византији, где су манастири, можда, најстраственије доживљавани као непобедива утврђења и надахњујући светионици хришћанске вере, срочена су јасна, строга правила која уређују њихов свакодневни животни ритам.
    Ова црквена пракса и данас је видљива у највећој фрушкогорској, женској монашкој заједници, окупљеној у манастиру Гргетегу, која броји 34 члана.



                 



             1250.000.000.000.000.000.000



ОВЦА
У КАНЏАМА


Заљубљеник сам у орлове и сабирам сва занимљива сазнања о овим грабљивицама. Имате ли ви неке мање познате занимљивости?