3320 25. 9. 2015.
Добар глас далеко се чује, лош још даље
О ГИТАРИ СЛОМЉЕНОГ
Последњег дана марта 2008. године канадски кантаутор
кренуо је на пут молећи
службенике авио-компаније
да му пазе инструмент.
Они то нису учинили,
а он је о томе
написао песму...
остоји народна изрека која каже да ко не плати на мосту, платиће на ћуприји. То плаћање на ћуприји (уколико човек на неки начин избегне плаћање на мосту!) обично је много скупље. Некада је неминовно, а некада дође као врста казне. Ова прича говори управо о томе.За почетак, подсетимо се шта за готово сваког гитаристу значи његов инструмент. Реч је такорећи о односу обожавања, без обзира на свирачко умеће музичара или вредност самог инструмента. Љубав је љубав. И није важно да ли гитариста носи своју гитару заштићену од удараца у посебној торби или тек онако, у руци. Воли је у сваком случају. Можда због чињенице што је држи крај срца док свира и тако на правом месту чује одјек њеног гласа.
Троструко упозорење
Дејв Керол је четрдесетчетворогодишњи канадски гитариста и кантаутор који је с братом Доном, почетком деведесетих година прошлог века, за време студија, основао дуо duo „S.O.M.” („Sons of Maxell” – „Максвелови синови”). Изводили су традиционалну келтску музику, као и сопствене акустичарске композиције. Одржавали су концерте и путовали, премда су упркос „густом” распореду концерата налазили времена да у Халифаксу, у Новој Шкотској, где и живе, обављају посао ватрогасаца...
Дејв Керол са својом сломљеном гитаром чију поправку није хтела да плати одговорна
авионска компанија која је касније изгубила неупоредиво више
Те 2008. године чинило им се да ће престати да се баве музиком као независни уметници. Били су већ уморни и тражили су неко ново, трајно решење за посао. А онда се збило нешто што ће браћи Керол, посебно Дејву, потпуно променити живот. Тог 31. марта 2008. године путовали су авионом из Канаде, односно Халифакса, за Омаху у Небраски (САД). Био је то лет компаније „Јунајтед ерлајнс”. Наравно, Дејв је са собом носио и гитару – „Тејлорову” акустичну фолк гитару вредну око три хиљаде долара...
Када музичар путује авионом са својим инструментом, он га предаје посебно, као ручни пртљаг, на чување или, у случају да је реч о ретком и скупоценом инструменту, купује још једну карту, још једно седиште где ће стајати музичка драгоценост. Дејвова гитара била је у тврдом коферу, а он је предао службеницима авио-компаније као лични пртљаг већег обима него што може да стане у полицу изнад седишта. Неки мањи инструменти, попут флауте, можда би могли да стану и у полицу, али гитара не. Стога је три пута замолио службенике компаније да добро поведу рачуна о крхком инструменту. Јер, може да пукне...
Међутим, већ првог тренутка када је гитару предао стјуардеси „Јунајтеда” било му је јасно да га уопште не слуша. Приликом преседања на чикашком аеродрому сопственим очима је видео како грубо и бахато бацају личне пртљаге. Када је стигао у Омаху, имао је шта да види. Врат његове гитаре био је поломљен!
Дејв је био веома бесан. Није могао да се смири. Трошак на страну, али да се тако безобзирно опходе према његовом музичком инструменту! Осећао се врло повређеним. Назвао је произвођача, радионицу где се израђују гитаре „Тејлор”, и сазнао да постављање новог врата кошта хиљаду две стотине долара. Керол је одмах уложио жалбу „Јунајтед ерлајнсу” захтевајући да му новац буде надокнађен. Они су га истог трена грубо одбили, објаснивши да сваки захтев за одштету важи само уколико је предат највише двадесет четири часа после лета. А Дејв је то урадио другог дана. Другим речима, „Јунајтед ерлајнс” није желео да плати на мосту. Било је само питање времена када ће стићи наплата на ћуприји.
Неплодотворна преговарања потрајала су дуже него што је Дејв Керол могао и да замисли. Девет месеци:
„Да сам адвокат по струци, можда бих успео да уза зид притерам авио-компанију одговорну за то што је врат моје гитаре сломљен. Али, пошто нисам, значило је да сам имао на располагању друге алатке”, написао је Дејв Керол у бестселеру „Јунајтед ломи гитаре – снага једног јединог гласа у времену друштвених мрежа”, објављеном у мају ове године.
После коначног одбијања да му буде надокнађен новац за поправку гитаре, музичар је схватио да нешто мора да предузме. Одлучио је да напише песму. Тако је настала „Јунајтед ломи гитаре”, протестна песма о лошем искуству путника који је летео од Халифакса до Омахе. Можда је био бесан, можда се нечему добром надао, али Дејв Керол тада свакако није ни слутио да ће његове поруке путем интернета током наредних неколико година прочитати и послушати око сто педесет милиона људи, те да ће видео снимак песме бити проглашен за један од најбитнијих видео снимака у историји „Гугла”, са петнаест милиона „прегледа”.
Моћ обичне песме
Дакле, будући да је био кантаутор, а не адвокат, Дејв Керол написао је речи и музику и отпевао песму у којој, између осталог, каже:
„Боље да сам изабрао неку другу компанију за лет, или путовао колима, јер Јунајтед ломи вратове гитарама...”
Сасвим обично, зар не? Снимање једноставног филма који траје колико и песма, коштало је Дејва 150 долара. Снимак су затим „окачили” на интернет страницама „Јутјуба” у јулу 2009. године. Четири дана доцније овај видео имао је милион прегледа! Милион људи чуло је примедбу Дејва Керола на начин опхођења запослених у „Јунајтед ерлајнсу”! Разуме се, већ после првог дана када је снимак освануо на страници за размену видео записа, огласио се Дејвов телефон. Звали су из авио-компаније, нудећи му новац за поправку гитаре. Одбио их је. Осећао је како нараста снага протеста. У августу је написао наставак песме „Јунајтед ломи гитаре 2”. Ова песма говорила је о госпођи Ирлвег, представнику за односе с корисницима услуга „Јунајтед ерлајнса”. Крајем августа 2009. године песме су прегледане бар пет милиона пута.
Напослетку, у марту 2010. године, Керол је снимио и трећи наставак песме која се, ипак, завршава охрабрујућим речима: „Кажу да се мењате и ја се томе надам, јер ако није тако, ко би желео да лети с вама?” Десет милиона људи видело је и чуло ту једноставну песмицу која, с музичке тачке гледишта, није доносила баш ништа ново. Али је нанела огромну срамоту „Јунајтед ерлајнсу”. И не само то... Покушавајући да умање лош глас, представници авио-компаније давали су изјаве за медије описујући песме Дејва Керола као изванредне. Што је још смешније, замолили су канадског кантаутора да им омогући да његов видео користе током обуке запослених!
Случај поломљене гитаре описан је у књизи Дејва Керола, али и у уџбеницима за економске
факултете у САД
„Месецима сам се осећао пониженим и бесним, а после објављивања песама, најзад сам осетио како се нешто променило, померило набоље”, рекао је једном приликом новинарима Дејв Керол. „Као да ми је неко скинуо тежак терет с леђа.”Наравно, прославио се и Боб Тејлор, власник „Тејлорових гитара”. О његовој гитари сада се говорило на телевизијским станицама, писало у новинама и на интернету. За Керолов други видео поклонио је кантаутору две најскупље акустичне гитаре из своје фабрике музичких инструмената. Истовремено, у „Јунајтед ерлајнсу” чинили су све да заташкају случај. Између осталог, Џез институту „Телонијус Монк”, тек „онако”, поклонили су три хиљаде долара. Керол им је путем интернета захвалио, истовремено тражећи нову подршку грађана. Тражио је подршку како би се потрошачи, односно корисници услуга авионских компанија најзад осећали као људи. Од тога дана Дејву Керолу стизале су бројне понуде да се овим или оним поводом обрати јавности. Путовао је често. Понекад и „Јунајтед ерлајнсом”. Игром случаја, једном приликом изгубили су му пртљаг. Да ли је то ипак било намерно?
***
Било како било, живот Дејва Керола сасвим се променио. Све мање се бавио музиком, а све више је био друштвено ангажован. На својој интернет страници www.gripevine.com он и даље прима поруке путника који су на овај или онај начин оштећени. Случај „поломљеног врата гитаре” ушао је и у историју модерног пословања. О томе говоре и предавања професора економије на Харварду, као и многи уџбеници из области пословања! Уосталом, дневник „Тајмс” изнео је податак да су само четири дана после постављања видео снимка „Јунајтед ломи гитаре” цене акција „Јунајтед ерлајнса” пале за десет одсто, што је компанију коштало сто осамдесет милиона долара!
Боље им је било да су платили поправку од хиљаду двеста, зар не? Или да су једноставно водили рачуна о инструменту. Протест канадског кантаутора говори не само о томе колико је велика моћ медија и друштвених мрежа, већ и о снази једног јединог људског гласа. Прича о Дејву Керолу и његовој гитари је порука како не би требало да прећуткујемо када се неко лоше опходи према нама. Само треба наћи прави начин да се тај протест изрази.
Аутор:
Мирјана Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
