ЗИДАРСКО ИЛИ…
Има озбиљних социолога који тврде да је пиво одувек било радничко пиће. И, поред многих статистичких доказа за то, нуде и један из далеке прошлости.
У најстаријем од свих нађених законика, у оном чувеном Хамурабијевом, тврде они, пиво се спомиње у два параграфа. У њима су предвиђене строге казне за оне који справљају лоше пиво. Такође су предвиђене и казне за трговце пивом, ако неоправдано подигну цене.
Према неким другим историјским изворима, утврђено је да је пиво било део наднице за раднике. Пољопривредни радници, на пример, поред одела и пола килограма жита, добијали су и литар младог пива дневно. Зидарима на послу припадао је литар старог пива дневно.
Вавилонски ситни чиновници добијали су, уз оброк, два литра, а они школованији и дворјани – по три литра. Исто толико добијале су и дворске даме.
Почетком октобра 2003. године, у једну болницу примљен је човек с дубоким ранама од угриза на руци и нози. Лекарима је рекао да га је ујео питбул. Нису му поверовали. Сад, није да нема средина у којима би, после пружене помоћи, жртва, да јој је то уопште била намера, без већих провера могла да добије потврду о повредама, на основу ње судски спор, а, да је пса кога је окривила описала као луталицу, и одштету од градске управе. Невоља Антоана Јејтса, како се пацијент звао, била је, међутим, у томе што није живео у таквој једној напредној и богатој средини, већ у Харлему, у Њујорку, у Сједињеним Америчким Државама, озлоглашеним по неповерењу у ближњег свог. Уместо набрушене новинарке месног листа чија је мисија рат против паса као таквих и курира са чеком од градоначелника, пред врата стана Антоана Јејтса, са ознаком 5Е, дошла је полиција. 
К
Антемије и Александар
