Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



 

Млади амерички писац Кристофер Паолини објавио је прву књигу у петнаестој години, а до сада је продао бар тридесет два милиона примерака својих романа преведених на педесет страних језика…

метничка дела нису најважнија онда када настају. Њихов прави живот често почиње тек касније, када постају битна за памћење. А сећање их некада заборавља, понекад улепшава, обнавља или преображава – уништава или овековечује. То би могао да буде одговор на питање читатељке „Забавника” која је желела да зна да ли она, као седамнаестогодишњакиња, може да објави књигу.
    Може, наравно, уколико јој се посрећи да нађе издавача који би јој објавио књигу!


                  
Најбројнији странци у немачкој војсци били су грађани Совјетског Савеза: Руси, Украјинци, Козаци... Било их је око два и по милиона


ије познато где и када су основане прве добровољачке јединице састављене од грађана СССР. Њихови почеци обавијени су тајновитошћу, а све због страха од Хитлера који је категорички био против њиховог било каквог укључивања у рат с Русијом. Међутим, потребе војске и необуздани полет који су показале стотине заробљених официра и хиљаде војника, као и готово целокупно тамошње становништво, натерало је немачке команданте да прихвате добровољце у борби против Совјета, чак иако су тиме кршили наређења Врховне команде.


 

На свету постоје многобројна места која су донедавно била насељена, а у којима данас нема ни једног јединог становника
 


зраз „град духова” први пут је на новинским страницама редовно почео да бива коришћен крајем седамдесетих година прошлог века, после посете шведског новинара Јан-Олофа Бенгтсона напуштеном граду Фамагуста на Кипру. Већина археолога вероватно се не би сложила да је израз „град духова” новијег датума. Јер, толико је градова духова који су, захваљујући умећу археолога, после низа векова одједном угледали светлост дана! Сетимо се само Кнососа на Криту… Али, то су већ археолошке приче.




На форуму ''Политикиног Забавника'' - Београд кога више нема - недавно се појавила фотографија са изложбе у Дому Војске Србије која је изазвала нарочиту пажњу чланова. Како на форуму још није до краја одгонетнута тајна настанка и нестанка овог базена, молимо наше читаоце да нам помогну у решавању ове загонетке.

           Старе географске карте представљају праве мале 
       енциклопедије некадашњих знања, веровања и заблуда


                                                   Посејдон и Афродита

 

ајанствено плаво море, на њем
у једрењаци, неки бродови слични њима можда су пловили баш према том копну да доведу поморце до необичних кућа тамошњег становништва, да их суоче са животињама које до тада никада нису видели, упознају их са животом те земље чије су особине претходно читали са географске карте. Иако живимо у доба када нас од сваког града који бисмо желели да упознамо дели десетак минута претраге на Интернету која ће нам донети десетине сателитских снимака тргова, улица, околине, пред старом географском картом осетићемо слично узбуђење као и ти некадашњи морепловци. 



… плетиље чипки су у 19. веку радиле покрај кугли напуњених водом јер  се светлост свеће, пролазећи кроз куглу савијала тако да је падала
на  малу површину чипке


                    ЗБОГОМ, ГОСПОЂИЦЕ!



НАУКА О ЗАСТАВАМА

Да ли можете да ми кажете нешто вишео вексикологији која је поменута у вашој рубрици „Јесте ли већ чули да...”?