Ma шта кажеш
ЗБОГОМ, ГОСПОЂИЦЕ!
Заборавите часове француског када су вас учили да се девојке називају госпођице, односно mademoiselle, а госпође – madame. Француска влада одлучила је да, бар што се званичних докумената тиче, избришу све „госпођице” (mademoiselle), без обзира на године и брачно стање.
Донедавно, француска бирократија захтевала је да се жене у званичним документима изјасне да ли су госпођице или госпође. Феминисткиње су се годинама бориле против ове поделе, те су с радошћу примиле вест да нема више госпођица. Мушкарци су остали изван ових расправа. Они су сви били и остали господа (monsieur), без обзира на то да ли су ожењени или су самци.
И КОЛА И ДЕТЕ
Лопов је угледао аутомобил чији је мотор радио. Био је паркиран поред самопослуге... Провирио је и, баш као што је и мислио, приметио да су кључеви унутра. Сео је и дао гас. Није, међутим, уочио шестогодишњака који је на задњем седишту мирно спавао. Догодило се то недавно у Њујорку (САД).
Полиција је саопштила да је дечаков отац, враћајући се кући са сином, помислио како не би било лоше да купи нешто за пиће. Није хтео да буди сина већ га је оставио у колима које је спазио лопов...
После пола сата вожње, лопов је приметио да се неко мешкољи на задњем седишту. Брже-боље излетео је из аутомобила и оставио га паркираног поред пута. Дечак се, срећом, није ни пробудио све док полицајци нису нашли напуштена кола. Против несавесног оца поднета је пријава зато што је опасности изложио живот малолетника.
СТРАХ ОД ЛЕТЕЊА
Како је живети у острвској земљи, а плашити се лета авионом? На то питање недавно су одговор нашли испитивачи у анкети спроведеној у Великој Британији. Један од двадесет учесника овог истраживања никад није ступио ногом на тле неке друге земље искључиво зато што има паничан страх од летења. Испитивачи су били изненађени бројем становника који пате од аерофобије. А међу онима који, из најразличитијих разлога, ипак морају да се укрцају у авион, чак двадесет три одсто каже да се претходно накљукају лековима или налију алкохолом да би некако превазишли стрепњу од путовања ваздухом.
Један од десет испитаника сведочи да је током лета бар једном имао излив непримереног понашања: незаустављив плач, викање, псовање, скривање између седишта. На крају се поставља питање шта раде житељи Британије који ипак одлуче да путују, а не могу да се изборе с аерофобијом. На располагању им је, срећом, ферибот или железница испод Ламанша.
ГОВОРИТЕ ЛИ ЈАРЕЋИ?
Током одрастања козе мењају начин оглашавања. Ако мислите да су овако нешто могли да смисле само у редакцији „Забавника”, закључак вам је погрешан. Вест стиже из озбиљних научних кругова. На лондонском Универзитету Квин Мери проучавали су „говор” коза с различитих фарми у Великој Британији. Вишемесечно испитивање показало је да јарићи у почетку подражавају мекетање одраслих коза у чијем окружењу стасавају. Међутим, оног тренутка кад одрасту и постану део неког другог стада, начином оглашавања почињу да се прилагођавају тој новој групи. Слободно може да се каже да су по тој особини козе сличне људима. Јер, и човек који промени средину и почне да живи у крају где се начин говора разликује од средине у којој је потекао, често прилагоди изговор новом окружењу.
Дакле, истраживање објављено у часопису „Понашање животиња” показало је да су досадашње научне расправе потцениле улогу „друштва” у развоју општења међу животињама. Научници с Универзитета Квин Мери претпостављају да се слично понашају коњи, пси, говеда, мачке. Опонашање говора одређене групе није нимало случајно, закључак је британских истраживача, јер се козе убрајају у интелигентне и веома друштвене животиње. Препознајући „језик” стада, козама је олакшан свакодневни живот, а то им је и начин да склопе чвршће везе с осталим припадницима исте групе.
Илустровао:
Стефан Мркић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре