Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива





Како се Џејмс Хемингс, роб Томаса Џеферсона, тада потпредседника САД, изборио да постане свој човек...


а америчким пољима, фармама и градилиштима, у кухињама и фабрикама, лукама и рудницима 1796. године радило је преко 700.000 робова. Одатле је најчешћи излаз била смрт. Слобода је могла да се купи, али прилика да већином неписмени робови стекну новац потребан за избављење била је готово незамислива. Како је онда Џејмс Хемингс те године добио манумисију, правни акт о добијању слободе, од Томаса Џеферсона, тада потпредседника Сједињених Америчких Држава?

Срели су се само неколико пута и сви ти сусрети били су помало неспретни, помало несрећни... али су одлучујуће допринели настанку великог књижевног дела


е дај, ако је то уопште икако могуће на овом непостојаном свету (где човек буде просто отргнут и не може себи да помогне), не дај да Те застрашивањем отргну од мене, чак иако Те једном, или хиљаду пута, или можда управо сад, или увек можда увек управо сад, разочаравам. Уосталом, то није молба, и није упућена Теби, не знам куда је упућена. То је само мучно дисање измучених груди.

Пол Дешанел био је на челу француске државе осам месеци, најкраће у историји земље „галског петла”


                 
                           Медаље исковане у спомен на избор Пола Дешанела
                                                 за председника Републике Француске


одине 1920. Република Француска изабрала је новог председника! На изборима је тесном већином победио свог конкурента, веома омиљеног и способног Жоржа Клемансоа који је током Првог светског рата стекао веома речите надимке „Тигар” и „Тата Победа”. Победити на изборима једног Клемансоа, председника владе у два мандата, наследити на функцији шефа државе једног Поенкареа, то су прворазредни подвизи за које, чинило се, није могло да буде бољег човека него што је био кандидат странке Прогресивних републиканаца, речит правник, мислилац и есејиста, дугогодишњи председник Парламента, Пол Дешанел! Иза себе је већ имао значајна теоријска дела, као што су „Велики говорници”, „Изузетне жене”, „Децентрализација” и „Социјална политика”.

                   
                 
Када прича о „албуму недеље” заузме обе стране „Хит” рубрике, онда вероватно можете да претпоставите о каквом је вансеријском издању реч


          

оком протекле четири деценије, мало који музичар описао је живот отпадника од друштва боље од Тома Вејтса. У стилу Чарлса Буковског и битника као што су Џек Керуак или Вилијем Бероуз, Вејтс је у својој музици на готово фотографски начин дочарао животне неуспехе пијаних беспосличара, сломљено срце човека најбољих намера, тугу проститутке у затвору, звуке недељног јутра у радничком стамбеном блоку или самосвест о болу проузрокованом лошим особинама.
Ниједно наше средњовековно житије нема толико суровости, али ни лепшег описа манастира, као „Житије Стефана Дечанског” Григорија Цамблака, монаха, игумана и митрополита

                 
  

Ниједно наше средњовековно житије нема толико суровости, али ни лепшег описа манастира, као „Житије Стефана Дечанског” Григорија Цамблака, монаха, игумана и митрополита


рбија деспота Стефана Лазаревића као да је накратко заборавила пораз и тугу Косовског боја. Пре него што ће потонути у мрак турског ропства, процветала је књижевност и уметност на двору ученог владара у чију су земљу, као у неку врсту уточишта, долазили бројни странци. Један од њих проживео је своје „српске године” на граници земље, у царској лаври, Високим Дечанима. Тај славни манастир био је боравиште Григорија Цамблака кратко време, али је то било сасвим довољно да о себи остави леп спомен у нашој књижевности.


                                     ПАНИКА ЗБОГ ПЕЧУРКЕ


ПРСТИ НА КРИЛИМА
СМРДЉИВЕ ПТИЦЕ


Драги Забавниче, је ли истина да постоје птице с прстима на крилима?

МАРИНКО
из Лознице