3320 25. 9. 2015.
НЕОБИЧНА ВЛАДАВИНА ШЕФА ДРЖАВЕ
ПРЕДСЕДНИК ЧИСТИХ НОГУ
Пол Дешанел био је на челу француске државе осам месеци, најкраће у историји земље „галског петла”
Медаље исковане у спомен на избор Пола Дешанела
за председника Републике Француске
одине 1920. Република Француска изабрала је новог председника! На изборима је тесном већином победио свог конкурента, веома омиљеног и способног Жоржа Клемансоа који је током Првог светског рата стекао веома речите надимке „Тигар” и „Тата Победа”. Победити на изборима једног Клемансоа, председника владе у два мандата, наследити на функцији шефа државе једног Поенкареа, то су прворазредни подвизи за које, чинило се, није могло да буде бољег човека него што је био кандидат странке Прогресивних републиканаца, речит правник, мислилац и есејиста, дугогодишњи председник Парламента, Пол Дешанел! Иза себе је већ имао значајна теоријска дела, као што су „Велики говорници”, „Изузетне жене”, „Децентрализација” и „Социјална политика”.
Званична фотографија Пола Дешанела
као председника Француске
Дакле, 20. јануара обављен је избор, а једанаести председник Републике на дужност је ступио 18. фебруара. То је био почетак најнеобичније и најкраће председничке каријере у француској историји. Још током званичне светковине која је новог шефа државе увела у Јелисејску палату увелико се причало о његовом гласном вајкању: „Народ ми кличе, а ја сам свега овог потпуно недостојан!” Ускоро су сви схватили да то вајкање није било сасвим без основа.
Орден на голом телу
Победоносни обилазак Француске, како би се народ и земља упознали са новим председником, створио је прилику за низ необичних догађаја, од којих се један десио у градићу Сен Мартен, где је председник згранутом градоначелнику саопштио да ће се следећи пут појавити у његовом месту сасвим сам, јер га нервирају свеприсутни полицајци. Потом је у Ментону, где су га окупљени грађани по јакој киши поздравили овацијама и засипали цвећем, застао, почео да сакупља цвеће са расквашене земље и да тим истим цвећем, помешаним с блатом, гађа народ. Слични испади су се множили, и јавност је врло брзо добила храну за приче и причице, вицеве, оговарање и досетке.
Левица, под утицајем Клемансоа, одмах је ухватила прилику у лету и почела да шири низ невероватних прича о шефу државе. Указано је да у неколико наврата председник није био у стању да потпише државна документа, и да га је потписивала његова супруга, а потом је процурила и опчињавајућа прича о аудијенцији коју је господин председник дао британском амбасадору у Јелисејској палати, којом приликом је председник био потпуно го, само са црвеном лентом ордена Легије части пребаченом преко груди. У духу још живог пријатељства Британије и Француске, амбасадор је одбио да коментарише гласине.
Коначно, 22. маја исте године у којој је ступио на дужност, господин председник запутио се у обилазак Монбрисона, градића славног по хранљивом и укусном црвљивом сиру, у југоисточном делу Средње Француске (департман Лоара). Шеф државе путовао је посебним председничким возом, потпуно опремљеним свим погодностима, са салоном, радним кабинетом и спаваћом собом. Шта се догодило те знамените ноћи у спаваћој соби председничког воза можемо само да замислимо.
Пол Дешанел као председник Народне скупштине на насловној страни париског
„П’ти журнала”
„П’ти журнала”
Тадашњи извори коментарисали су да је господин председник Републике Француске, ушушкан у својој постељи, уљуљкан ритмичким клопарањем воза који се кретао брзином од око 50 километара на сат, запао у епско стање које су неки називали „Елпеноровим синдромом” (по имену Одисејевог другара, који је пијан заспао на крову Киркине куће, па се пробудио мамуран и погинуо закорачивши с крова у празно), а други – много нежније – неком врстом буђења потиснуте подсвести, због чега је председник себи поставио кобно питање о смислу живота и филозофској бесмислености бављења политиком. Како било да било, без везе да ли се у њему пробудио Елпенор или Шопенхауер, председник Дешанел је у глуво доба ноћи отворио прозор свога вагона, и храбро кроз прозор искорачио у празно!
Троје у кревету
Негде око три часа ујутру, железнички рампаџија Андре Рато имао је привиђење! Враћајући се с посла кући, ходајући пругом, угледао је непознатог босоногог господина у пиџами како му долази у сусрет. Како је касније причао, одмах је видео да има посла са човеком из добре куће, јер су стопала непознатог била узорно чиста, иако му је лице било изубијано и изгребано! То је уочио захваљујући свом железничком фењеру!
Дошавши до Ратоа, господин чистих ногу му се учтиво обратио: „Драги пријатељу, веровали или не, ја сам председник Француске Републике.” Рато је, наводно, спремно одговорио:
„Како вам не бих веровао, драги господине, па и ја сам римски папа.” Председник и римски понтифекс брзо су се спријатељили, па је потоњи понудио да заједно прошетају до његове куће да се тамо одморе до јутра. Код куће их је дочекала госпођа Рато, понудила кафом и необичног госта сместила у удобну наслоњачу, и она запазивши да су му ноге необично чисте. Рампаџија је, у међувремену, службеним телефоном обавестио оближњу жандармеријску станицу да има у кући непознатог човека, по свој прилици пијаног, који је испао из воза и представља се као председник Републике!
| ДИЈАГНОЗА У погледу медицинске дијагнозе случаја Пола Дешанела не постоји општа сагласност. Неки стручњаци доказивали су да се радило о јасном примеру деменције проузроковане оштећењем предњег режња мозга, док су други указивали на симптоме стања у народу познатог као тежак мамурлук, а у науци се дефинише као стање дезоријентисаности као последица лошег спавања код пацијента који је уморан и који је пре спавања узимао хипнотички медикамент или алкохол. Том стању песник Џорџ Ејд посветио је следећу песмицу у својој збирци „Султан Сулуа”, издатој 1903. године: Средише ме суви коктел мартини; синоћ у поноћ бејах ко див, јутрос се осећам једва жив. Очи ми магле, у желуцу ми горе свеће, Покушавам да једем, ал' ми се нешто неће. Није ни право да се осећам фино и жустро Кад после онакве ноћи сване сиво и хладно јутро! Иначе, париски афористичари тајанствена збивања у ноћи између 22. и 23. маја 1920. године пропратили су пригодним стиховима: Пол Дешанел, свима знан, Од сада је бесмртан, Пун мудрости и доброте, На турнеји, о страхоте, Стиг'о је у Монбрисон, Напустивши свој вагон, Кроз прозор и без жакета, А никаква не би штета! Рефрен: Пиџама му оста чиста, Чудо живо, али ништа! Пиџама му оста чиста, Чудо живо, али ништа! |
Савремени хумористички колаж: председник Дешанел у чистој пиџами у гостољубивој супружничкој постељи рампаџије Ратоа. Обратити пажњу да госпођа Рато има загонетни лик Мона Лизе, и да је председникова пиџама у бојама француске заставе ! Пошто су се слатко насмејали, саговорници с обе стране жице договорили су се да ће ујутру жандарми обавестити надлежне и предузети одговарајуће мере, а можда ће се и непознати у међувремену отрезнити. Господин и госпођа Рато, с обзиром на ситне сате, одлучили су да прилегну, али је добром рампаџији било непријатно да гледа госта како се мешкољи у наслоњачи, те га је коначно позвао да се придружи њему и његовој жени у постељи, која је била прилично широка и удобна. Гост је понуду прихватио са захвалношћу, и остатак ноћи одспавао здравим и чврстим сном.
У крошњи дрвета
У зору се председнички воз зауставио на станици места Роан. Председников ађутант обазриво је провирио у спаваћу собу да провери да ли господину председнику шта треба и, на свој ужас, схватио да је кревет празан, прозор отворен, а завесе весело разлепршане. Подигнута је узбуна, покренута полиција, и тек у том тренутку дежурни жандарм из станице схватио је да необични ноћни телефонски позив рампаџије може да има некакве везе с несталим председником Француске.У скромни дом Рато сјатила се сва моћ Француске. Пробуђени председник био је сасвим присебан, расположен и захвалан својим домаћинима на указаном гостопримству. Државни службеници били су мање расположени. Председник је сместа пребачен у најближу душевну болницу, где је прегледан, и у највећој журби враћен истим председничким возом у Париз. Док су се државни званичници трудили да забашуре необичну згоду, париска штампа већ је провалила читаву причу, а убрзо су се чули и шаљиви написи о председнику који је у невољи сачувао чисту пиџаму и беспрекорне ноге!
Трећа Република била је у невољи, али су договори шта и како чинити са председником потрајали. За то време, господин председник није мировао. У августу су дежурни официри и службеници имали великих невоља да председника убеде да сиђе с високог дрвета у парку Јелисејске палате, где се забављао у живахном разговору с птицама, а десетог септембра – за време званичне седнице у палати Рамбује – господин председник нагло се подигао од стола, и свечаним кораком запутио у парк дворца где је, не мењајући отмени и достојанствени ритам, угазио у језеро и продужио да одлучно напредује према вештачком острвцету у средишту.
Иако су се сведоци клели да прича о томе да се господин председник у међувремену, и без заустављања, свукао го пре него што је загазио у језеро, нису тачне, Република је одлучила да покаже одважност и одлучност. Председник Дешанел суочен је са захтевом да сместа поднесе оставку на положај, што је он и учинио 21. септембра. Пола Дешанела на месту председника Француске заменио је Александар Милеран.
Ако је ико случајно помислио да је то био крај необичне каријере Пола Дешанела, преварио се. Потписавши оставку на положај, бивши председник Републике сасвим је свеж и одморан напустио болницу у коју га је сместио лекарски конзилијум, чврсто уверен да је све што му се десило само испад на путу славе и служења отаџбини. У јануару 1921. године, забезекнута француска јавност сазнала је да се господин Пол Дешанел, бивши председник Републике, кандидовао за сенатора и да је изабран већином гласова у департману Ер и Лоара. За нешто више од годину дана, колико је нови сенатор имао прилику да поживи и делује у Сенату Републике, остало је забележено да су његови наступи били увек духовити, дуги и надасве загонетни, јер се углавном није могло ухватити о чему говори.
 |
 |
| Председник Дешанел међу официрима | и на пријему у високом друштву |
БИОГРАФИЈА
Пол Дешанел рођен је 13. фебруара1855. године у граду Схербеку, у Белгији. Умро је у Паризу, 28. априла 1922. Отац му је био знаменити новинар и политичар на тадашњој крајњој левици, Емил Дешанел, а крштени кум Виктор Иго. Пошто је дипломирао правне науке, бацио се на изучавање књижевности, где је, такође, стекао диплому. За разлику од оца, радикалног левичара, син Дешанел није подносио било какав радикализам, нарочито леви. Врло рано се сукобио са Жоржом Клемансоом као политичким противником, па се с њим чак тукао у двобоју 1894. године. Тај двобој донео му је огромну славу у неким круговима француске политичке и интелектуалне јавности.
Године 1896. постао је члан Француске академије и изабран је за потпредседника Скупштине, и на том положају остао је све до 1902. године. После краћег политичког мировања, као последица расплета афере Драјфус у којој се Дешанел нашао на погрешној страни, успео је да 1912. године постане председник Народне скупштине, и то га је довело у прилику да – као политички штићеник Ремона Поенкареа – заузме место у историји поставши једанаести председник Републике Француске.
У погледу неких других врлина по којима је његово председниковање остало запамћено, поменућемо две: био је један од само два председника Француске који су рођени изван Француске (други је био Валери Жискар д’Естен) и једини француски председник за чијег мандата нико није погубљен!
Аутор:
Д. Ацовић
Илустровао:
Лазар Качаревић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
