Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Језик поставља замке
КРОКОДИЛСКЕ СУЗЕ ОБРАЛЕ БОСТАН
Несумњивом богатству нашег језика у великој мери доприносе устаљени изрази, такозване фраземе. Како су изнедрене неке од њих у краткој причи која следи...

Пала ми је секира у мед, ал’ стварно. Добио сам (редакцијски) задатак да загњурим у књигу недавно упокојеног Милана Шипке „Зашто се каже?”, једну из сјајне серије „Популарна лингвистика” у издању новосадског „Прометеја”. И шта? Тако је секира (то јест ја) пала у мед (то јест књигу). Осмехнула ми се срећа да с уживањем ишчитам ову несвакидашњу „лингвистичку белетристику”.


Постоји ли формула за хумор?
СМЕШНА СМЕША
Научници покушавају да открију зашто људи шалама разгаљују душу, олакшавају себи живот вицевима, бране се кикотом

Два ловца затекла су се у шуми. Један изненада паде као покошен. Поглед му је стакласт, чини се да не дише. Ловац који је остао на ногама вади мобилни телефон и зове Хитну помоћ: „Мој пријатељ је мртав! Шта да радим?” Лекар из Хитне помоћи саветује му да се смири и онда га пита: „Сигурни сте да вам је пријатељ умро?” Неколико тренутака ништа се не чује, потом се оглашава пуцањ. Ловац се поново јавља на телефон и пита: „Сад је сигурно мртав, шта да радим?”


ДЕТЕ ЈЕ ОТАЦ ЧОВЕКА
РАДОСТ СВЕТА


Дете живи, као што би рекао Батај, у свету излазећег сунца.
Будно је, и отворено према целокупном бивству, и прихвата га. Постоји оно што постоји. Ништа му не треба додавати, нити му одузимати. Увек је целина.
Каснер пише да је дете потпуна и права личност. Зато и зна све да прихвати, јер је оно само целина. Потпуно и истинско својство личности почива на свести из златног доба.
Није корумпирана, нигде није трула, ништа јој не недостаје, своју оштрицу није изгубила, њена светлост, мирис, аура су неповређени. Јер је дете личност, сваки његов однос јасан је и једини, према родитељима, пријатељима, анђелима, лутки и ципелама.
Дете није ствар животног доба, оно може бити уметник, мислилац, жена и светац. Оно што је најдубље и најтајанственије, понајмање се може сакрити.
Изгледа да је Беме у праву, очевидно је мистерија. Заоденута стидом, без ослонца.
Бела Хамваш
мађарски писац и филозоф
(1897–1968)




Живот и уметност
На парове разброј с’
У нашој новијој уметности није реткост да су супружници не само помагали једно другом него и израстали у посебне значајне личности

Тодоровићи
Међу првима који су још средином 19. века код нас спојили живот и уметност били су сликарски пар Тодоровић – Стеван (1832–1925) и Полексија (1848–1939). Полексија је врло рано стекла лепо образовање одрастајући уз оца Матију Бана који је, поред осталог, био васпитач младим Обреновићима. И Стева је био виспрен, господствен, школован у Бечу и увелико прихваћен и радо виђен у отменом београдском друштву.
Чим је упознао нежну и танану Полексију-Полу без оклевања ју је запросио. Када се 1864, у шеснаестој години, удала за шеснаест година старијег Стеву Тодоровића, већ је савладала основе цртања, тако да је одмах почела да помаже мужу и да поред њега шири цртачка и сликарска знања.
Она је Стеви била не само одан брачни друг, него и поуздана сарадница, јер свакако да без озбиљне и савесне помоћи своје супруге, ма како он брзо радио и ма како дуго живео, не би био у стању да изради задивљујући број слика.
С њим је путовала по Србији, боравила у Цариграду, а посебно у Фиренци и Риму, где су копирали познате композиције ренесансних мајстора Рафаела, Тицијана, Веронезеа и Тинторета. Многобројне илустративне аквареле и цртеже, више великих историјских композиција, двадесетак иконостаса, затим многе иконе и пејзаже и преко пет стотина портрета, а уз то и велики друштвени рад, све је то Стева могао да постигне уз помоћ и подршку своје Полексије.


Хогар



Јесте ли већ чули да

... ако би се посетилац испред сваког експоната изложеног у Ермитажу, гласовитом санктпетербуршком музеју, задржао само по минут, за разгледање целокупног фонда било би му потребно дванаест година .

... женка далматинца на свет доноси потпуно белу штенад која тек с дванаест недеља добијају карактеристичне црне мрље .

... кинески град Венчун највише је насељено место на Земљи, налази се на 5009 метара изнад нивоа мора .


Ма шта кажеш

МИСЛИМ СУПРОТНО
Славни амерички хумориста Марк Твен (1835–1910) препирао се на неком скупу с разљућеним гостом који је помислио да ће ту полемику окончати овим речима:
„Човек, заправо, не би смео да се препире с лудаком.”
Реч Марка Твена ипак је била последња:
„Како сте то добро приметили, ја мислим супротно” .






Писали сте

ДВА НА ДВА
За време протеклог Европског првенства у кошарци у Литванији, спортски коментатори стално су помињали мени непознат израз „пик енд рол” (pick and roll). Иако сам љубитељ кошарке, нисам баш најбоље схватио шта то у игри значи, па вас молим да ми објасните.
ФИЛИП МАРКОВИЋ
Краља Петра 1
Београд