Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива





             
                                            Више од 3500 рођендана за собом

На један прошлонедељни дан, пре седам и по векова, Византинци су ослободили Цариград од Латина и то на веома необичан начин

              
                           
Изглед Константинопоља у доба владавине Латина 


рсташким освајањем Цариграда, у априлу 1204. године, срушено је Византијско царство, држава која је сматрала да јој припада неприкосновено право на универзалну власт над читавом хришћанском васељеном. Како у тренутку горког надахнућа бележи савремени историчар Никита Хонијат, тада су сенке латинских копаља пале и преко запада и преко истока државе Ромеја (Византинаца). На рушевинама Византије настало је неколико латинских и неколико грчких држава.



Један од највећих драгуљара 20. века, уметник који је правио накит за Коко Шанел и најславније глумице света, био је сицилијански племић


ако је његов друштвени живот био буран, војвода Фулко ди Вердура никада се није оженио. Није имао ни деце. Када је умро, 1978. године у Лондону, с њим се угасила племићка лоза породице Санто Стефано дела Серда. У последњој жељи, овај необичан човек и велики уметник тражио је да се његов пепео пренесе из Лондона и сахрани у породичној гробници у Палерму, на Сицилији, острву одакле је и потекао и за које су га везивали најлепши дани.                                                               Малина од рубина, брилијаната и злата


Божо Копривица рођен је у Никшићу 1950. године. Дипломирао је на групи за Светску књижевност на Филолошком факултету у Београду.
До сада објавио:
Волеј и слух (1992), Киш, Борхес и Марадона (1996) и Дриблинг (2006).
Живи у Београду.
Навија за „Партизан” .


како је Кубала дошао у Барселону? Играо је једну ревијалну утакмицу у Шпанији и Кубала је играо одлично, постигао је четири гола. Сам Кубала каже да од тога не би било ништа да на средини терена није било једног витеза луталице из Београда. Да није било Александра Аранђеловића, првог фудбалског дисидента.  


                 

ткако постоји, повеља је један од највреднијих писаних докумената који је могуће поседовати. Нама данас повеља представља признање неком за нешто што је урадио изузетно добро а важно је за људе међу којима живи, а некад је, осим тога, значила и добијање племићке титуле или помоћи од владара земље, али и утврђивање одређеног односа између оног који повељу даје и који је прима. О том пређашњем животу ових признања прича изложба „Повеље и дипломе од 17. до 20. века” у Историјском музеју Србије у Београду.




              



                                        КУЋА РУЖИЧАСТЕ МАЦЕ

           


СРБИЈА МЕЂУ ОРЛОВИМА

У мојој улици одавно траје препирка који је
највиши врх у Србији. Неко каже овај,