Писали сте


У мојој улици одавно траје препирка који је
највиши врх у Србији. Неко каже овај,
неко онај, ја нисам сигуран али знам ко
то сигурно зна, па те молим да пресудиш.
Теби се верује.
СТЕВАН БАКИЋ
Ниш


Иначе, у Србији, у којој највећи део простора заузимају планине, 32 врха налазе се изнад 2000 метара надморске висине.

Ђеравичко језеро
ЦРВЕНО СУНЦЕ НА ПЛАВОМ НЕБУ
Прочитала сам чланак о покрету чији припадници гледају у Сунце које залази и тако се напајају снагом. То је баш занимљиво, али бих волела да знам зашто залазак Сунца изгледа црвен.
ТЕОДОРА ПОПОВИЋ
Београд


Наравно, знамо да Сунце није одједном постало црвено, односно ружичасто-наранџасте боје. Оно нам само тако изгледа у то доба дана. У ствари, истог тренутка, хиљадама и хиљадама километара далеко, на западу, људи виде то исто Сунце и њима се не указује као црвено. Боје заласка Сунца последица су раздаљине коју Сунчева светлост мора да пређе кроз нашу атмосферу. Што је Сунце ниже, то његова светлост мора да пролази кроз већи део Земљине атмосфере. Треба такође имати у виду да је Сунчева светлост мешавина светлости свих боја. Ми обично ову мешавину видимо као белу. Али, атмосфера садржи и многе честице ваздуха, прашине, водене паре и нечистоће. Кад светлост пролази кроз њу, ове честице расипају различите боје. Наша атмосфера више расипа љубичасту, плаву и зелену светлост него црвену и жуту. Тако, кад је Сунце ниско на хоризонту, ми због овог расипања светлости више видимо црвену и жуту боју, па нам залазак Сунца изгледа црвен. Расипањем светлости објашњава се и то што нам небо изгледа плаво. Љубичаста и плава светлост имају кратке таласе и наша атмосфера их расипа десет пута више него црвене светлосне таласе. То значи да црвени зраци иду право кроз нашу атмосферу, док се плави таласи расипају у честице ваздуха, воде и прашине. Кад погледамо у небо, ми видимо ту плаву, расуту светлост као плаво небо.

Молим вас да ми одговорите како настају дијаманти.
МИРЈАНА
Ваљево


Дијамант је по хемијској структури алотропска модификација елемента угљеника и најтврђи је минерал у природи. Сечењем и полирањем дијаманата добијају се брилијанти који се користе као накит.
Њихова боја најчешће је жута, смеђа или сива до безбојне, а ређе је плава, зелена, црна или ружичаста. Производе се у двадесетак земаља, а највећу производњу остварују: Русија, Боцвана, ДР Конго, Аустралија и Јужна Африка.
Данас се дијаманти производе и вештачки. То се изводи у челичним контејнерима, експлозијом која обезбеђује висок притисак и температуру. Овако створени дијаманти користе се у индустрији.

ПИШИ „НЕВЕСТАМА”!
Имам дванаест година и одмалена читам „Забавник”. Надам се да ћеш да ми помогнеш. Велики сам обожавалац групе „Black Veil Brides”. Чуо сам да су објавили нови албум, па бих волео да сазнам да ли ће и када одржати концерт у Србији. Унапред хвала!
САВА БОЈАНИЋ


Ево најпре добрих вести – твоја омиљена група „Black Veil Brides” заиста је недавно објавила нови компакт диск чији је назив „Запали свет” („Set the World on Fire”). На њему је забележено једанаест песама, а „Fallen Angels” је, као што свакако знаш, већ постала хит.
Што се тиче доласка у Србију, то се сигурно неће догодити ове године. Певач Енди Сикс Бирсак пао је 18. јуна на концерту у Холивуду и поломио три ребра, па је већ започета турнеја по САД морала да буде прекинута. Ипак, за сада нема најава да ће пауза дуже потрајати, тако да би концерти заказани за јесен – у Аустралији и Европи – требало да буду одржани, а најближи нама биће 20. октобра када буду свирали у Милану. Тренутно је познато још једино да почетком следеће године креће турнеја по Јужној Америци, а теби саветујемо да посетиш следећу Интернет адресу:
http://www.myspace.com/blackveilbrides/shows јер ће ти бити понуђена могућност да затражиш долазак групе „Black Veil Brides” у Србију. Па, ако вас буде довољно… Можда ћеш ти бити баш та кључна особа због које ће одржати концерт и у нашој земљи.

КРАСТАВАЦ ПОД МОРЕМ
Занима ме шта је то трепанг.
ДИМИТРИЈЕ
Жагубица


Њихова прерада почиње близу места сакупљања. Кувају се најпре у морској па у слаткој води, потом се чисте и диме над ватром од мангровог биља или љусака кокосових ораха, да би се потом у неколико наврата сушили на сунцу. Тако припремљен производ, пошто је изгубио 2/3 почетне запремине, слаже се по врстама и квалитету. Највећа тржишта трепанга су Хонгконг, Сингапур, Малезија и Јужна Кореја. Годишње се у далекоисточним морима покупи око двадесет хиљада тона трпова.

