Да ли постоји оправдање и научно објашњење због чегаљуди псују? Откад потичу безобразлуци и које језике „красе”? Ако код нас непристојни глаголи могу да се чују и у позоришту, на филму, телевизији, како то да их нема у речнику матерњег језика?
драсли људи често уживају да малу децу, која још не знају течно да говоре, уче псовкама и то најнепристојнијим. Кад дете напокон превали преко језика неку погрдну реч, тај назовиуспех „учитељи” пропрате одушевљењем и смехом. Међутим, ако се догоди да малишан ту исту псовку касније употреби у некој прилици за коју одрасли процене да није примерена уличном говору, обруше се на децу најстрашнијим прекорима и згражавањем што се тако некултурно изражавају. Разумљиво је да се деца нађу у чуду. Тако мали, ипак су још неспремни за замке које друштво намеће, разумљиво је да не могу да разлуче кад ће неки изречени простаклук изазвати смех, а кад погрду.
Ружне лепотице,
које не живе у бари,
слабо скачу,
а ипак су жабе
еугледне жабе
крастаче чак ни међу жабама не могу да се подиче изгледом. Због њега су код људи одувек изазивале одбојност и гађење и зато су често биле изложене безразложном уништавању. Веровало се да се испод коже ових животиња, веома присутних у иконографији чаробњаштва, крије ђаво. Уз то, по легенди, Сотона им је после пакта с вештицама доделио животињске слуге: мачке, псе и патке. Због тога су их у средњем веку многи доводили у везу с црном магијом, а уз то се веровало и да су опасне по живот и отровне.
Што се тиче отровности, то је донекле тачно, јер обична жаба крастача производи велику количину бактерицида и фунгицида, као и халуциногеног буфотенина који, ако се поједе или утрља у кожу, производи халуцинације бестелесног летења. Због тога је однедавно савремен свет поново захватило заборављено лудило – лизање жаба крастача!!!
Што се тиче састанака под орахом, долазиле су и из многих удаљених крајева, па се играло и певало, а плесале су и мачке, па и јарци!
„Масти-замасти
у Беневенто, крај ораха
ме премести
над водом и над ветром –
било где
насупрот сваке
непогоде!” Да ли вам можда ове речи звуче као чаролија? Као нешто што би могло да вас понесе и узнесе, да полетите. С метлом, или без – како год!
Не? Можда на изворном, италијанском, језику звучи озбиљније и опакије:
„Unguento, unguento
portami al noce
di Benevento
sopra l'acqua e sopra il vento
e sopra ogni
altro maltempo!”
Веровали или не, ова четири стиха чинила су (наводно) „чаробну формулу” коју су чувене вештице из Беневента некада давно примењивале пре него што би прхнуле пут неба. Претходно би се намазале посебним мастима које су саме припремале. Све вештице којима је од 13. века суђено, признавале су да су баш ове, наизглед сасвим обичне речи, успевале да учине нешто необично. То је уједно и почетак приче о вештицама из Беневента и њиховом окупљању крај старог ораха.
Њен процес размишљања тече другачије него код обичних људи. Способности њеног мозга нису умањене. Могло би се рећи да је њен ум одабрао да се не повинује правилима. То је могло да се заврши на безброј лоших начина, али Темпл је тачно знала куда жели да иде
вет је непроменљива величина. Скуп боја, облика и звукова. Увек недовољно истражено пространство мириса, укуса, ствари које треба додирнути, одредити. Његова непроменљивост улива нам сигурност и основу на којој градимо своје куће, животе и снове. Пријатно је пробудити се сваког јутра и знати да ћемо бити окружени људима који све то виде на исти начин. Сваког дана без размишљања и тешкоћа улазимо у низ краћих и дужих разговора, градимо везе с другима, осмехујемо им се, грлимо их, говоримо им речи, заузврат добијамо речи. Без напора.
По жељи Милоша Обреновића, отац српског позоришта Јоаким Вујић обишао је десетак градова, више од педесет села и четрдесетак манастира у Србији и оставио драгоцена сведочанства
Почетком деведесетих година минулог века архитекте почињу да користе такозване „параметарске” програме – софтвере код којих је одређивање облика, односно геометрије модела, делимично или потпуно описано међусобно повезаним параметрима.
Величина не пресуђује
МОЗГАЊЕ О МОЗГУ
Интелигентни, надарени, веома умни људи немају већи мозак, али је сигурно да је другачије „наштимован” од просечног човека
Режими пролазе, министри о(п)стају
ЗЛО, И НИКАКО ДРУГАЧИЈЕ
За Таљерана, свог министра спољних послова и једног од највећих дипломата наше цивилизације, Наполеон је говорио да је „измет у свиленим чарапама”.
Свака слика има причу
ЛОКОМОТИВА СЛОБОДЕ
„Треба сликати оно што се не види!”, говорио је италијански сликар Ђорђо де Кирико, који је измислио „метафизичко”, маштарско сликарство.
Догодило се на данашњи дан
Петак, 29. јул – четвртак, 4. август
29. јул
1890. – Умро је холандски сликар Винсент ван Гог...
High tech
СОЛАРНА ТОРБА ЗА ПЛАЖУ
Juice Bag -
У торби понесите освежење за себе, али шта је с вашим уређајима које напаја струја, а не сокови?