Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Кад су мали поносни
ДОК ЈЕ РАТОВА И МАЧЕВА


дувек су велике силе – попут државе Александра Македонског, Римског царства, Персије, Византије, Арабљанског калифата, Светог римског царства, Енглеске, Шпаније, Француске, Османског царства, Русије, Хабзбуршке монархије, Совјетског Савеза, Кине или Сједињених Америчких Држава – умногоме учествовале у обликовању светског поретка. Уврежено је мишљење, преточено у окошталу и прилично немаштовиту стилску фигуру, да су мале државе и народи само „марионете” у рукама великих. Наравно, није лако порећи истинитост изречене оцене, али се понекад дешава да мање државе покажу изненађујућу храброст и успротиве се великима и моћнима. Навешћемо два примера из средњовековне историје.


Живот пише драме
ЛОПТОМ ПРЕКО МОРА

Јаке струје одвукле су Душана Кекића далеко на пучину. Кад год је покушао да заплива према обали, вода га је као орахову љуску бацала натраг. И тако сатима...

д раја до пакла и назад... Тако би, отприлике, могао да се опише један сасвим обичан, летњи дан на мору, који је Београђанину Душану Кекићу, његовој пријатељици Маји Ступалов и бројним друговима и рођацима могао да се претвори у дан највеће трагедије. А све је почело као прича из бајке, када је друштво из Београда, на летовању у Сутомору, одлучило да дан проведе на Ади Бојани. Дивно сунчано јутро, тиркизно море и зелена река, дуга песковита обала и ведро расположење, обећавали су дан за незаборав. Нажалост, на неки начин то је и био. Дан који ће наши јунаци памтити целог живота.


Живот на високим потпетицама
ТЕ ДУГЕ, БОЛНЕ НОГЕ!

Навика да се на свет гледа с висине, опасна је навика, чак и када је реч само о штиклама

ожда нисте обратили пажњу, али, уколико обратите, приметићете да реч ципеле полако ишчезава из речника овдашњих младих дама. Најновија говорна мода налаже употребу друге речи. Уместо ципеле, девојке кажу – штикле! Не потпетице, већ... штикле. Од немачке речи Stöckel, што означава потпетицу. Наравно, танку и високу.
   Ево једног уобичајеног разговора доскорашњих „осмакиња”. Оне говоре о ципелама:
   „Никола слави рођендан. Које ћеш штикле да обујеш уз ону твоју плаву хаљину?”
  „Мислим... златне!”
  „Ја ћу беле штикле. Лаковане. Прошли пут сам имала оне антилопске, а имале су антилопске штикле!”
   „Имаш дивне неке штикле на распродаји у продавници у Нушићевој.   Погледај обавезно!”


ДА ЛИ ЗНАТЕ ДА ЧИТАТЕ?
ЈЕЗИК ТЕЛА

Своје намере, ставове и осећања човек повремено исказује речима. Али и кад говори и кад ћути, покретима, погледом, начином ходања, па чак и седења, стајања или лежања, открива потребе, тајне склоности, симпатије и антипатије. Ми говоримо помоћу гласовних органа, али разговарамо целим нашим телом

ви телесни, невербални, невољни и, често, несвесни изрази углавном су много поузданији показатељи човекових правих осећања и ставова него његове речи, којима лако може да превари другог, али и себе самог. Тако, рецимо, ако видимо свог пријатеља како седи погурен, погнуте главе, блед, обореног погледа, који нам на питање да ли је добро, одговора споро, тихим гласом: „Добро сам”, пре ћемо веровати ономе што видимо него његовим неубедљивим речима. Познавање општења без речи битна је друштвена вештина о којој не учимо у школи, а коју је важно познавати ништа мање него неке друге високо цењене вештине којима се дуго обучавамо, као што су писање, певање, причање, слушање или читање.
------------------
Саопштавање осећања и ставова (осећања и ставови према другим људима испољавају се различитим обрасцима понашања као што су положај тела, изрази лица, гестови...)
Самопредстављање (појединац начином облачења, ходања, фризуром, држањем тела настоји да се прикаже као нападан или мирољубив, сиромашан или богат, као сексуално или пословно пожељни партнер...)
Подршка вербалној комуникацији (док разговарамо, непрестано шаљемо низ телесних сигнала као што су покрети руку, ногу, климање главе, мрштење...)
Изражавање друштвене припадности (поздрављање руковањем, скидањем шешира, клањањем или седењем на одређеном месту, носиљци, на трону, почасној бини или оптуженичкој клупи)             ------------------
  


Злочин и казна
ОЛУЈНЕ НОЋИ КНЕЗА МИЛОША

Ноћ уочи годишњице убиства Карађорђа у Радовањском лугу увек је за Милоша била препуна страве и ужаса. Где год би се затекао, олујни ветар рушио је све пред собом




Hogar



Јесте ли чули већ





... црква-брвнара у Доброселици крај Златибора саграђена је 1821. 
    године и дугачка је само осам, а широка пет метара


Ма шта кажеш



                                     СУДЊИ НЕСУДЊИ ДАН




Писали сте


БИТИ НА СЕДМОМ НЕБУ