Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Ма шта кажеш




                                     СУДЊИ НЕСУДЊИ ДАН




   Док су рођаци кроз сузе мрмљали молитве окупљени око отвореног сандука, жена која је лежала у ковчегу изненада је отворила очи. У ствари, пробудила се! Схвативши шта се дешава, почела је да вришти. Рођаци су повикали: „Чудо! Чудо! Чудо се десило!”
   Нажалост, чудо је кратко трајало. Тачно дванаест минута пошто се пробудила „из мртвих”, умрла је од последица срчаног удара.
   Овај необичан догађај збио се недавно у Казану у Русији.     Четрдесетдеветогодишња жена која је наводно умрла од срчаног удара у болници, пробудила се за време посмртног обреда. Уставши из сандука, неколико минута је вриштала и тумарала наоколо, да би се напослетку стропоштала на земљу. Сахрана је могла да буде настављена. Очајни супруг одлучио је да тужи болницу у којој је жена лечена и где је, наводно, преминула.


                                          ПИВО КАО ТЕЧНА ХРАНА



   Прованса је данас позната по лаванди и врхунском вину. Посебно розеу. Међутим, управо овде археолози су недавно нашли остатке нечега што би могло да се назове најстаријим остатком фабрике пива. Фабрика пива потиче из 5. века пре наше ере и налази се на југоистоку Француске у области коју се некада насељавали Келти. Остаци алатки и посуђа коришћених за производњу пива нађени су покрај керамичких ћупова, односно онога што бисмо данас назвали криглама. Антрополози сматрају да је пиво у то време било једна врста течне хране, можда и лек.
Народи који су некада живели на тлу данашње Провансе, ипак нису најстарије пивопије. За пиво су знали становници с тла данашње Кине пре више хиљада година, као и Сумери који су пиво приносили као жртву када су се молили богињи Нинкаси. Слично је било и у Египту, као и Сирији.


                        --------------------------------------------
                                                                                                          Тери Слезак
ПОШТО ПРАШИНА С МЕСЕЦА?

   Тери Слезак је лопов који је украо Месечеву прашину. Ово није наслов неког новог романа, већ је својеврсни завршетак догађаја који се збио још 1969. године. Наиме, Тери Слезак је фотограф који је први додирнуо прашину с Месеца. О њему јавност данас не би знала ништа да није урадио још нешто...
    Док је фотографисао космонауте Армстронга и Олдрина, после чувене свемирске пустоловине „Апола 11”, службеницима обезбеђења Насе није промакло да су Теријеве руке прљаве од прашине с Месеца. У то време још није било познато да ли је прашина опасна за здравље Земљана, или пак заразна, па је фотограф завршио у карантину. Убрзо је отпуштен као здрав. Нико ништа друго није приметио.


                                                  Баз Олдрин на Месецу
  
   Лукави фотограф већ тада је знао каква је вредност прашине с Месеца. Док је фотографисао космонауте, у џеп је сакрио лепљиву траку уз помоћ које је украо драгоцену прашину. Затим је Армстронга и Олдрина замолио да се потпишу на њиховој великој фотографији коју је штампао.   Они наравно нису знали да ће Тери на постер затим прилепити и Месечев прах. Постер је за непознату суму новца продао једном господину из Немачке још 2001. године. Крађа је изашла на видело тек недавно, када је та вест „процурела” на једном интернет блогу. Наса је потврдила да је прашина права.

                                               ДРАГА САВЕТА


  
     Кад неком треба да се поверите, коме најчешће саопштавате тајну? Особи с којом сте у вези, пријатељу или неком с ким идете у школу или делите радно место? Овакво питање анкетари су недавно поставили грађанима у неколико градова земаља Европске уније које су, случајним узорком, позвали телефоном. У свакој анкети учествовало је око три хиљаде људи. Добијени резултати изненадили су психологе. Испоставило се да од петоро запослених и шесторо ученика, један своје тајне чешће дели с оним ко му је „при руци”, него с родитељима или партнером. Двадесет два одсто анкетираних рекли су да осећају већу блискост с појединцима с којима раде него с мужем или супругом. Четвртина наводи да знатно лакше разговара, и кад се ради о нечем лепом или ружном, с особом коју гледа „преко компјутера” него с људима који би требало да су му најближи.




Илустровао: 
Стефан Мркић
број: