3320 25. 9. 2015.
Писали сте
БИТИ НА СЕДМОМ НЕБУКад сам срећна, често користим израз ''на седмом сам небу'', али заправо не знам зашто то кажем, јер ми није јасно порекло те крилатице. Можеш ли да ми помогнеш?
Твоја верна читатељка
УНА
из Новог Сада
У речницима се, како објашњава Милан Шипка у књизи „Зашто се каже?” (Прометеј, Нови Сад), употреба овог израза потврђује бројним примерима из књижевних дела и разговорног језика. Занимљиво је да се при томе број седам замењује и са девет (девето небо), некад чак и десет. У обичним представама о небу и земљи постоји, наравно, само једно небо. Одакле онда у овом изразу седам (девет или десет) и зашто човек достиже пуно задовољство и срећу тек на овом последњем небу? 
Израз има корен у старој грчкој филозофији, у учењу знаменитог филозофа Аристотела (384–322. п. н. е). У расправи „О небу”, објашњавајући устројство васионе, он износи тврдњу да она мора имати савршен облик лопте, те да се састоји од низа непокретних, прозрачних сфера, на које су причвршћена небеска тела: прво Месец, па Сунце, планете. Најудаљенија сфера најближа је „првом покретачу” и на њој се налазе звезде стајаћице. Отуд објашњење зашто је седмо небо највише блаженство. Доћи дотле, значи винути се до звезда и бити у близини „првог покретача” света. Израз „седмо небо” из филозофије пренет је у веру, потом и у свакодневни говор.
ЗАБОРАВЉЕНА ЦИВИЛИЗАЦИЈАПрочитао сам да је некада давно у Индији цветала нека стара и моћна цивилизација Харапа. Знаш ли нешто о томе?
МИЛОШ ПАВИЋЕВИЋ
Београд
Остаци града из раздобља цивилизације Харпа
На тлу данашње Индије цивилизација Харапа цветала је током хиљаду година, од 2700. до 1700. године пре наше ере. После освајачких похода ратничких племена нестала је не само с лица земље, већ и из људског сећања. Заборав је трајао све до двадесетог века, када је археологија почела да открива њене величанствене остатке. Дакле, пре пет хиљада година на подручју данашњег Синда и Пенџаба, у широким, плодним равницама доњег Инда, уз обиље падавина и богатство шума, живео је отмен и културан народ. Ово раздобље индијске историје познато је као цивилизација Харапа. Њој је претходила култура о којој знамо веома мало. На подручју које се простирало од обале Макран до Катиавара, и на север до подножја Хималаја, нађени су детаљни докази о материјалној култури Харапа. Истоветне земљане посуде нађене су у области облика великог неправилног троугла (чије су стране износиле 950 пута 700 пута 550 миља). И куће су биле одређене величине и облика, зидане од печене цигле. Нађени печати имају угравиране јединствене симболе и писмо које ни до данас није растумачено. Постојао је и јединствен систем мера. На удаљености од око пет стотина километара постојала су два велика града. Највероватније је да су то била два главна града царства. Ово велико краљевство било је два пута веће од старог Египта. Две главне метрополе биле су Харапа, на северу, и Мохенђо-даро, на југу. Занимљиво је да су ти градови подигнути по истим урбанистичким плановима и у исто време.
ТЕНИСЕРИ, ГЛЕДАЈУ ВАС СУДИЈЕ!Занима ме које судије прате и надгледају тениски меч. Знам да постоје линијске, али и онај који седи у столици...
ВЕСНА
Нови Сад
Главни судија је особа чији је задатак да одобри одређени тениски меч. Он прегледа терен, одлаже или прекида мечеве ако су време или видљивост лоши. Такође, надлежан је и да дисквалификује играча ако се лоше понаша или не жели да се повинује његовој одлуци. Одлуке које доноси судија коначне су.Судија у столици, онај кога најчешће снимају, надгледа меч. Пази на поштовање правила игре и проверава опрему играча. Објављује резултате после поена, гема или сета. У случају грешке, понекад мења одлуку линијског судије. Он може да примени тростепени систем кажњавања, а то су опомена, губитак поена и губитак гема.
Осим њих, постоје и судије за преступ и сервис, као и судија на мрежи. Он пази на то да лоптица не додирне мрежу при сервису и да не прође кроз неко од окаца на мрежи. Поред тога, проверава висину мреже пре и за време меча. Линијски судија води рачуна да ли је лоптица пала унутар терена. Визуелним или вербалним знаком обавештава судију на столици да је неко од играча начинио грешку.
Судија на средишњој сервисној линији пази на то да ли је лоптица сервирана на исправну страну средишње сервисне линије и објављује грешку ако није. Дакле, тениски мечеви одигравају се под будним оком многих судија.
ИМА МРЕЖЕ, НЕМА МРЕЖЕ!Драги „Забавниче”,
Сада, за време распуста, свакодневно играм игрице „online”, па ме занима (и не само због тога) да ли неко може притиском на дугме да искључи Интернет? Иначе, користим мрежу и за друге ствари. Прикупљам податке за школу, тако ми је најлакше и најбрже. Зато бих волео да знам одговор.
МИЛОШ Л.
Нови Београд
Да! Може! И шта ћемо онда?Зато је добро што си поставио то питање. Ослањајући се на „туђу” памет, односно непрегледан број података који су сачувани на светској рачунарској мрежи, човек је почео да заборавља чак и оно што је знао...
Дакле, могућно је „искључити” Интернет. То, уосталом, показују и недавни политички догађаји. Наиме, за време немира у Египту влада у Каиру „пресекла” је интернет везе како би спречила размену вести између Каира и остатка света. Пет дана Египат је у том погледу био потпуно одвојен од света.
Како то изгледа? Неко, једноставно речено, искључи, односно онеспособи рад провајдера задужених за такозвани Интернет саобраћај. Уколико у одређеној земљи постоји већи број провајдера, тај је посао нешто тежи. Такође, могућно је забранити приступ сајтовима које неко сматра опасним. То, наравно, не важи само за земље у којима не влада демократија. И у САД председник има моћ да угаси интернет уколико процени да ће то допринети спасу или националној сигурности. Конгрес је одобрио Акт о одбрани сајберпростора, препуштајући сву моћ одлучивања председнику.
Међутим, ако би амерички председник заиста притиснуо одређено дугме и искључио интернет у својој земљи, последице би осетио и читав свет. Наиме, у САД се налази тридесетак DNS сервера (Domain Name System) важних за светску рачунарску мрежу. Какви су то сервери? Када укуцамо неку веб адресу, наш рачунар ће уз помоћ DNS сервера то име претворити у адресу, што је заправо IP адреса рачунара (јединствени број који користе рачунари у саобраћају путем интернета) на коме се налази тај сајт. Дакле, уколико би ти сервери „пали” и то сви у исто време, интернет саобраћај у свету би истог часа био прекинут. Многи овај монополистички однос према светској рачунарској мрежи сматрају неправедним, али, за сада нема изгледа да у скорије време нешто буде промењено.
Стога, покушај да урадиш нешто за своје добро памћење. У се и у своје кљусе, како каже стара изрека.
НАДУВАН КАО ЖАБАДа ли је истина да постоји жаба која се зове католичка?
РАДЕ МИШИЋ
Крагујевац
Да, жаба која има латински назив Notaden bennetti у нашем језику зове се католичка, због тамне леђне шаре у облику крста. Ова жаба из породице Myobatrachidae позната је још и као жаба с крстом или жаба с распећем. Настањује пределе Новог Јужног Велса у Аустралији. Скривени од погледа током сушног раздобља, хиљаде ових малих водоземаца излазе из земље после добре, јаке кише. Дању не мирују, што је изузетак међу аустралијским жабама које су, иначе, већином ноћне животиње. По земљи се крећу кратким, брзим скоковима. Ако су узнемирене, надују мало тело (величине су нешто преко шест центиметара) до немогуће величине, уздигну се на све четири, тако да им се тело потпуно одигне са земље, онда се изазивачки окрену нападачу. Хране се углавном термитима, што можда објашњава чињеницу да могу да се виде у близини дрвених зграда или у напуштеним двориштима у којима трули дрво, јер ту обично може да се нађе велики број термита. Католичка жаба краси једну аустралијску поштанску марку. Иначе, она можда најбоље објашњава израз „што си се надуо, као жаба”.
