Архива
Генерација знаменитих писаца нашла се у дипломатској служби у време око Другог светског рата – само кроз посланство Краљевине Југославије у Риму током петнаестак година прошли су Иво Андрић, Милан Ракић, Растко Петровић, Јован Дучић и Милош Црњански
озом из Београда, у пролеће 1938. године, Милош Црњански кренуо је пут Рима, да открије да вечни град није онакав каквим га памти из својих ранијих боравака 1921. и 1925. године. Додуше, признаје да ни он сада не гледа Рим очима песника, путника, путописца, већ очима аташеа за штампу који положај своје земље између Берлина и Рима види као безизлазан, а будућност као потпуно неизвесну. У Посланство Краљевине Југославије смештено у вили Боргезе, надомак Тибра, Црњански долази из Берлина.
Путујући у промењени Рим, листа своје путописе „Љубав у Тоскани” које није читао осам година. Још не слути да ће у Риму чути вести о мартовском преврату у својој земљи, бомбардовању Београда. Оно што поуздано зна, то је да ће наставити неписани обичај римског посланства у коме су пре њега радили Милан Ракић, Иво Андрић, Јован Дучић, Растко Петровић. Још један класик српске књижевности стигао је у Рим 2. маја 1938. године.
Кад су били мали, више су волели да се играју с рачунаром него с другом децом. У школи су обожавали математику, а презирали физичко. На студијама им је било забавније да уче него да иду на журке. Запослили су се у предузећима нових технологија и информација. Најспособнији су потом основали своја – „Apple”, „Facebook”, „Google”, „Intel”, „Yahoo”, „Hewlet-Packard”, „Amazon”... Данас владају светом. Нердови. Израз који не може да се преведе
почетку се ова реч употребљавала за „штребере”, касније за паметне, али друштвено неприлагођене ђаке усмерене на једну област. Од њих се очекивало да постану „луди научници”. Уместо тога, захваљујући развоју софтвера, интернет предузећа... нердови су данас милијардери.
Када сте последњи пут били сведоци да у једном индивидуалном спорту истовремено играју таква три мајстора као што су Рафаел Надал, Новак Ђоковић и Роџер Федерер?
ез обзира на то да ли се тимови зову „Партизан” или „Звезда”, „Реал” или „Барселона”, „Њујорк метс” или „Филаделфија филис”, супарништво је увек била једна од главних одлика спорта. За разлику од колективних спортова у којима супарништво има везе с традицијом, у индивидуалним спортовима то је другачије. Наиме, чак и ако „Звезда” или „Партизан” имају очајне тимове који никога у Европи не могу да победе, њихови међусобни мечеви увек ће привлачити пажњу и увек ће се називати дербијима. Кад су индивидуални спортови у питању, као тенис на пример, то супарништво биће изражено између два најбоља играча, односно квалитет тенисера игра главну улогу. Уосталом, једна од највећих предности индивидуалног спорта у односу на колективни је то што је практично немогуће да играч који игра лошије добије меч.
Светлана Ненадовић
По школи дипломирани археолог, цео је свој радни век провела у Радио Београду, од 1982. у редакцији Програма за децу, уз пријатељско разумевање и подршку уредника Драгана Лукића. Од 1988. године посвећује се записивању на магнетофонску траку прича из детињства људи које пажљиво слуша и који јој скрећу пажњу узвраћају поверењем и искреношћу. Многе од ових емисија чувају се у тонском архиву Радио београда.
Више од десет година Светлана је у нашем листу објављивала рубрику ''Дете је отац човека''.
(Радња се збива ових дана у једној београдској спортској свлачионици)
– Брате, душа ми је у носу! Утакмица, па још договор после...
– Ма, брате, стварно. Што ти лупа срце? Брате, требало би да провериш пулс. Ево, ту је данас и кардиолог. Немој да се шалиш, брате. Утакмица је, брате, била више него напорна.
– Ало, докторе! Брате, може један е-ка-ге? Срце ће, брате, да ми пукне.
– Лези на клупу...
– Брате, стварно је било лудило. Само туча и гурање. Могу ли и ја на е-ка-ге?
– Може...
Велика открића догађала су се и пре доба великих открића. Ово је прича о храбрим морепловцима древних народа
... краве могу да се опију једући шећерну репу која превире у њиховим стомацима у току дугог процеса варења. Слично се догађа и слоновима када се преједу једне врсте дивљег воћа
... Ричард III, Луј XIV и Наполеон Бонапарта рођени су са зубима
ТРАЖИ СЕ ВЕРЕНИК, ЖИВ ИЛ’ МРТАВ
