3320 25. 9. 2015.
Писали сте
БУМ! ЕТО БЕБЕ!Можете ли да ми објасните шта је „бејби бум” генерација?
ЈОВАНА
Панчево
Припадник „бејби-бум” (baby boom) генерације, односно „бејби-бумер”, јесте особа рођена између 1946. и 1964. године у Великој Британији, Сједињеним Америчким Државама, Канади или Аустралији. После Другог светског рата у поменутим земљама забележен је повећан прираштај новорођенчади. По свој прилици, након страхота рата, уследило је мирно раздобље, те су брачни парови лакше одлучивали да прошире породице. Укратко, рађао се велики број беба. Својеврсна бепска „експлозија”!Такође, „бејби-бумом” назива се свако раздобље кад је уочљив повећан природни прираштај. Осим послератног „бејби-бума” (1946–1964), у свету је забележен такозвани „ехо бејби-бум” (1982–1995). Велики прираштај „омогућили” су некадашњи „бејби-бумери”, бебе рођене у послератном времену. Занимљиво је да је „бејби-бум” у САД достигао врхунац 2007. године кад је рођено 4,3 милиона беба више него 1957. године. Још нешто је уочено те 2007. године: да су, за разлику од послератног „бејби-бума”, бебе рађале неудате девојке.
СТРАХ ОД БОЛЕСТИВи увек знате све, па сам решила да вас питам и за ово. Једна девојка из моје школе добила је сиду. Није из мог одељења, али је у учионици поред. Чула сам да се сида може пренети чак и преко заноктице, значи преко најмањег контакта, кад има крви. Да ли је то тачно? Колика опасност прети здравим особама које иду с њом у разред, под условом да с њом немају незаштићени полни однос, него да она једноставно посече прст и почне да крвари.
ЈОВАНКА
Твоје писмо необично подсећа на једну бајку. Можда си је читала? Више пута објављивана је у збиркама на нашем језику. Реч је о бајци „Бастијанело” из Сан Марина. Прича говори о младићу који је за жену узео баштованову кћерку. На дан свадбеног весеља нестало је вина, па је невеста сишла у подрум да наточи за госте. Баш у подруму, ко зна зашто, пало јој је на памет да би она и муж једнога дана могли да добију дете, сина. И да би му дали име Бастијанело. А шта би се десило ако би то дете умрло? Зато је невеста почела горко да плаче, мислећи шта би могло да се догоди њеном сину Бастијанелу...Дакле, твоје писмо састоји се од низа претпоставки које проистичу из снажног осећања страха. А живот проведен у страху није нимало пријатан. Не само кад је реч о страху од болести и заразе. Јер, страх је врло моћно осећање. Понекад јаче и од љубави!
Саопштаваш „да је једна девојка из школе добила сиду”. Да ли си сигурна да је то тачно? Да ли вам је у школи то неко званично саопштио? Мислиш ли да је заражена вирусом ХИВ (Human Immunodeficiency), или је већ оболела од сиде? Јер, ту постоји знатна разлика. Требало би разликовати појмове ХИВ позитивна особа и особа оболела од сиде (скраћеница за синдром стеченог имунолошког дефицита). Иако су повезане, то су различите ствари. Особа позитивна на ХИВ вирус, заражена је ХИВ вирусом. А код људи који су оболели од сиде, вирус ХИВ довео је до последњег стадијума болести. Будући да је реч о тешкој болести која код људи и даље изазива страх због могућности да буде пренесена, непроверене приче о нечијој наводној болести не би требало препричавати. Док ђаци увелико говоре о томе како да се заштите од крвавих заноктица школске другарице, тако је избацујући из круга пријатеља, она можда и није заражена.
„Забавник” је у више наврата писао о ХИВ вирусу. Између осталог, доносећи и животну причу славног америчког кошаркаша Ирвина Меџика Џонсона (1959) који од 1991. године носи ХИВ вирус. Дакле, већ две деценије.
Ево још једном неколико података како се поменути вирус не преноси, а како се преноси. Не преноси се заједничком исхраном, дружењем, грљењем, коришћењем истог посуђа и прибора за јело, пливањем у базену... Такође га не преносе инсекти (комарци, на пример), а не преноси се ни путем зноја. Зашто? Зато што вируса ХИВ у таквим течностима нема у довољним количинама да би дошло до заразе. Вирус ХИВ такође се не преноси седењем у истој просторији и разговором с особама оболелим од сиде.
ХИВ се најчешће преноси полним путем, мешањем телесних течности оболелог и здравог (семена течност), као и крвљу. Вирус може пренети мајка на дете у трудноћи. Може да се зарази и онај који користи исту иглу и шприц као и заражени (што важи за наркомане).
Да ли ћеш се дружити с ученицом за коју се прича да је већ оболела,
зависи само од тебе.ЖБУН КОЈИ ВАРА
Занима ме да ли и биљке, попут неких животиња, могу да се служе лукавством.
ДРАГАНА
Рума
Могу. Жбун Hakea trifurcata, који расте на стеновитом земљишту западне Аустралије, има „листове” који су у ствари плодови и „плодове” који су у ствари листови. За тај жбун еколог Бајрон Лемонт с Технолошког универзитета у Перту каже да је јединствен и први познат случај мимикрије у биљном свету, чиме он, у ствари, спасава своје семенке, а и своју врсту од уништења. Док је млад, овај жбун ствара дугачке, као игла оштре листове, али као зрела петогодишња биљка прави широке листове који, као у неком букету, штите потпуно сличне плодове са семенкама. Сличност плодова и листова толико је велика да ни ћубасти папагај какаду не може да их разликује. Зато он, тражећи плод са семенкама, почне да откида листове један за другим. Али, кад после читавог сата брања не нађе ниједан плод, папагај се „наљути” и напусти брање и трагање. Према Лемонту, природа је жбун Hakea trifurcata научила да чува своје семенке због тога што, за разлику од других врста биљке хакеа, он не може да израсте из корена. Кад летњи пожари униште ову биљку, што се дешава сваких десетак година, она може поново да израсте само из семенки.
ДАНА УЗ БОБИЈА И БЛАНШУ
Молим вас да ми одговорите коју су највећу раздаљину, у потрази за господаром, прешли пас и мачка.
ТИЈАНА
Параћин
У енглеском Друштву за заштиту животиња воде се, између осталог, и подаци колику су раздаљину поједини пси и мачке савладали да би нашли своје господаре који су се одселили у други крај земље. Тако се међу псима као апсолутни рекордер свих времена и данас сматра чувени шкотски овчар Боби. Он је 1923. године за шест месеци путовања превалио 3200 километара у потрази за господарима који су се преселили из једне у другу америчку државу. За овчарем Бобијем није много заостала ни керуша Дана која је, у ратним условима из деведесетих година прошлог века, из Босанске крајине стигла у Србију. Међу мачкама рекордер је Бланша из Француске. Она је до свог старог господара у новом крају за три месеца превалила 700 километара.
