3320 25. 9. 2015.
Антички истраживачи
ПУТ НА КРАЈ СВЕТА
Велика открића догађала су се и пре доба великих открића. Ово је прича о храбрим морепловцима древних народа
нтички народи познавали су мали део Земље. Стари Асирци веровали су да је њихова држава, која се ширила око река Еуфрата и Тигра, средиште света. Континенти који су их окруживали добили су називе у зависности од положаја према Месопотамији. Тако је Европа добила име по томе што у правцу њеног простирања залази сунце. Ереб – земља сутона. Египћани су познавали земље две или три хиљаде километара изван граница свог царства. Нешто више знали су Феничани и Хелени. Ипак, њихови бродови тек су у златним столећима антике почели да откривају далеке земље с којима нису постојале снажне трговачке везе. До времена Александра Великог није било извесно да ли је могуће опловити Африку. Да ли у Атлантику живе морска чудовишта, а усред његових мрачних таласа постоји острво Хад на коме обитавају сени покојника. Сумњало се да је Каспијско море залив, као и да се иза реке Инд налази руб – права ивица после које Земља престаје једним бескрајним понором.Време великих открића нераскидиво је повезано за 15. и 16. столеће. Ипак, и антика је имала велике путнике и важна географска открића.
Божја земља
У осмој години владавине фараона Ментухотепа Трећег, владара Средњег царства древног Египта, на прелазу из 21. у 20. век (око 2000. године пре наше ере), на далеки пут ка југу пошла је експедиција под вођством племенитог Хануа. Он је био начелник фараоновог домаћинства – обављао је дужност сличну средњовековним мајордомима. Експедиција коју је чинио снажан одред од 3000 ратника пошла је из града Коптоса ка истоку. Прешли су мукотрпан пут преко Источне пустиње, путем кроз Вади Хамамат до обале Црвеног мора. Тамо је Хану на челу флоте од двадесет бродова запловио ка Арабијском полуострву. Један брод упућен је ка далекој и тајанственој земљи Пунт. Пунт, који су у антици називали још и Божија земља, налазио се у приморју данашњих држава Еритреје, Џибутија и северне Сомалије. Из Пунта су донесени мириси, племенити метали и дрво.
Мозаик с приказом картагинских морепловаца
Хану је дао да се опис његове експедиције уклеше у камену.
„Наложише ми да поведем бродове ка земљи Пунт, да фараону донесем миомирисне зачине, које кнежеви црвене земље сакупљају сејући страх и језу, исту ону какву је фараон усадио у срца свих народа.”
Повратак с тако далеког и тешког пута, какав се није памтио, био је славан.
„И вратио сам се друмовима Ука и Роана, носећи са собом драгоцено камење за статуе у храмовима. Али се тако нешто није збило од када је на земљи царева, нити је толико постигао ико од њихових поданика који су слани у далеке земље још од владавине бога сунца Ра. А све сам то учинио због милости коју је мој цар исказао према мени.”
Египатски фараон Нехо Други, који је владао овом земљом на прелазу из 7. у 6. век пре наше ере, ратовао је с Вавилонцима. У настојањима да се одупре моћним непријатељима, он је прокопао канал између Нила и Црвеног мора. Ускоро је одлучио да, уз помоћ Феничана, славних античких морепловаца с обала данашњег Либана, који су раније основали Картагину, пошаље флоту која би донела одговор на једно у то време важно питање: да ли је могуће опловити Африку. Херодот је забележио да је њихово путовање – из Црвеног мора у Индијски океан, одатле у Атлантик све до познатих вода Средоземља – трајало пуне три године. У ову причу током антике мало ко је поверовао. Птоломеј је неколико векова касније тврдио да је Африку немогуће опловити. Први следећи успешан покушај забележен је 2000 година касније – крајем 15. века.
Домовина мртвих
 |
| Споменик храбром Питији из Марсеја који је пловио путем Хамникара Морепловца |
Почетком 5. века пре наше ере, у време кад су Атињани водили рат против Дарија, а Римска република успела да порази Етрурце, једна флота отиснула се из Картагине ка западној граници Средоземног мора. Картагина тог времена била је највећа позната поморска сила. Под заповедништвом Ханона Морепловца, картагинског племића који је касније, у доба промена у картагинској држави, током четрдесет година носио круну све мање утицајног краља, шездесет бродова запловило је далеко иза Херкулових стубова, данашњег Гибралтара, западних граница тада познатог света. У Хомерово доба сматрало се да тамо у бурном океану постоји острво таме – домовина мртвих. Тамо је неуморни, лукави Одисеј, у једном од најдирљивијих стихова спева који је понео његово име, сусрео своју мајку Антиклију.
Чудовишта из океана
Смели Картагињани требало је да оплове западне обале Африке и тамо оснују градове, колонизујући је у складу с древним феничанским и картагинским обичајима. Пут је био дуготрајан и успешан. На обалама данашњег Марока Ханонова експедиција основала је седам градова. Користећи се богатим животињским светом океана, почели су да у једном од тих градова производе боје. Једну колонију успоставили су наспрам Зеленортских острва, на најзападнијој обали афричког континента. Стотинама километара на југ картагинска флота наишла је на ушће реке Сенегал. Богата и прелепа долина, која је данас у границама имућне државе Гамбије, привукла је картагинске истраживаче. Зато су запловили километрима узводно. Верује се да су успели да доплове све до најдубље, источне, тачке Гвинејског залива, готово четири хиљаде километара од Средоземља.
О мисији Ханона Морепловца не знамо много. Древни запис детаљног извештаја био је похрањен у једном од картагинских храмова. Пропао је несумњиво још у антици, макар онда кад су 146. године пре наше ере град освојиле и до темеља разориле римске легије. Каснији писци преносе тек део овог славног путовања и великих пустоловина. По једној од њих, која није заборављена, Ханонов подухват остао је познат и значајан до нашег времена, чак и за оне који никада нису чули за њега. На једном острву Картагињани су наишли на групу домородаца, описали су их као изузетно дивље, а утисак је оставила њихова груба кожа. Пружили су огорчен отпор, пењали се по дрвећу и дошљаке гађали камењем. Напослетку су морнари успели да ухвате само три жене, које су желели да одведу у Картагину. Заробљенице су, међутим, пружале тако жилав отпор да су их убили и одрали им кожу, решени да по повратку народу не ускрате разлог за чуђење и дивљење. Картагински тумачи назвали су домороце горилама. Кад су у 19. веку европски колонисти наишли на велике афричке мајмуне робусног изгледа, са снагом дивова, досетили су се Ханонове експедиције и прихватили овај стари назив.
Нешто пре храброг картагинског краља Ханона Другог Морепловца, кроз Херкулове стубове препловили су бродови његовог земљака истог занимања –Хамилкара Морепловца. Први пут од када се памти, флота једне средоземне силе запловила је Атлантским океаном ка северу. Упамћен само у спорадичним споменима Плинија Старијег и Авиенуса, Хамилкаров пут вероватно се завршио на северним обалама данашње Француске. Стигао је до племена које је вероватно живело на данашњем полуострву Бретања, чије је име било Естримни. Именица је означавала крајњи Запад.
Карта познатог света античког доба
Нова важна рута ка северу није успостављена ради колонизације, већ због интереса картагинске трговине. Са севера је копном стизао прескупи бакар, а од каменог доба каравани су преносили ћилибар. Свој пут Хамилкар Морепловац обавио је велом тајне, била је то ипак прворазредна привредна тајна. Описао га је, али је успомену окитио језивим чудовиштима и монструмима из океана с којима се његова посада наводно суочавала храбро и уз невероватну срећу. Желео је да тако заплаши све будуће путнике, картагинске такмаце.
До митске Туле
Тек у годинама кад се Александар Велики победоносно вратио у своју азијску престоницу са источних граница света, један смели Хелен разапео је једра и упутио се рутом Хамилкара Морепловца. Питија из грчке колоније Масилије, данашњег Марсеја у Француској, пошао је ка непознатим острвима која су запљускивали таласи северних мора Спољног океана. Не зна се како су смели Масилијци, стари савезници Римске републике, успели да исплове у Атлантик. Херкуловим стубовима господарили су Картагињани. Поједини историчари домишљали су да су масилијски бродови некако запловили реком Лоаром и тако доспели до океана.
У сваком случају, кад је једном успео да заплови Атлантиком, овај „антички Колумбо” постигао је невероватне успехе. Питија је за античку цивилизацију открио Британију. Опловио је острво и дао његове релативно тачне размере. Реч је о обалама острва облика неправилног троугла дугачким 42.500 стадија – око 8100 километара. Питија је први употребио назив Британија (Bretannik
). Поводећи се за домородачким келтским становништвом изгледа да је прво слово „Б” све до Цезаровог времена било замењено словом „П” (Pritannia). Масилијски капетан описао је велике енглеске плиме и осеке. А докле је стигао храбри хеленски морепловац Питија? У време кад је Александра Великог на путу ка крајњим границама Истока издала слабост његових македонских ратника, Питија се похвалио да је обишао север Европе све до „краја света”. Пловио је данима на север и први доспео до митског острва Туле. Још је Страбон сумњао у истинитост овог Питијиног открића, али чињеница да је пловио кроз залеђени океан и доживео дугу северњачку ноћ уверила је будућа поколења да се ово путовање заиста и догодило.
Питија је пловио и на исток, изгледа да је стигао до балтичких обала и савременике упознао с тамошњим народима. До данас није јасно која би земља могла да буде то далеко, северно острво Туле. О њему су много векова касније писали средњовековни песници – као о крајњем одморишту краља Артура. Нацистички идеолози двадесетих година 20. века сматрали су га за симбол аријевског идеала.
Древна открића добила су велики значај тек петнаест столећа касније кад је почело велико занимање за путовања. Тек су Марко Поло у 13. веку, Бартоломео Дијаз, Васко да Гама и Кристифор Колумбо у 15. веку прешли границе познатог које су утврдили Ханон, Скилакс и Питија.
Аутор:
Чедомир Антић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
Tue, 10/05/2011 - 01:28
#1
Није присутан
Politikin zabavnik je uvek
Politikin zabavnik je uvek bio edukativno stivo i malo je neozbiljno pisati besmislice poput sledece,citiram:"Богата и прелепа долина, која је данас у границама имућне државе Гамбије, привукла је картагинске истраживаче." Molim vas objasnite mi otkad je Republika Gambija imucna drzava, kada oni zive na granici siromastva i jedva prezivljavaju.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
