3320 25. 9. 2015.
Господари белог спорта
ТРИ КРАЉА
Када сте последњи пут били сведоци да у једном индивидуалном спорту истовремено играју таква три мајстора као што су Рафаел Надал, Новак Ђоковић и Роџер Федерер?
ез обзира на то да ли се тимови зову „Партизан” или „Звезда”, „Реал” или „Барселона”, „Њујорк метс” или „Филаделфија филис”, супарништво је увек била једна од главних одлика спорта. За разлику од колективних спортова у којима супарништво има везе с традицијом, у индивидуалним спортовима то је другачије. Наиме, чак и ако „Звезда” или „Партизан” имају очајне тимове који никога у Европи не могу да победе, њихови међусобни мечеви увек ће привлачити пажњу и увек ће се називати дербијима. Кад су индивидуални спортови у питању, као тенис на пример, то супарништво биће изражено између два најбоља играча, односно квалитет тенисера игра главну улогу. Уосталом, једна од највећих предности индивидуалног спорта у односу на колективни је то што је практично немогуће да играч који игра лошије добије меч.Откад постоји тенис постоје велики супарници. Некад су то били Род Лејвер и Кен Розвол, па Бјерн Борг и Џими Конорс, Иван Лендл и Џон Мекинро, Борис Бекер и Штефан Едберг, Андре Агаси и Пит Сампрас, а данас су то Роџер Федерер и Рафаел Надал. Поред два најбоља тенисера, често је у њиховој сенци био и трећи који се трудио да им помрси рачуне, али је, гледано на дуже стазе, то ретко коме полазило за руком. У новијој тениској историји само два пута се десило да у исто време играју три тако даровита тенисера: осамдесетих су то били Лендл, Бекер и Едберг, а данас су Федерер, Надал и Новак Ђоковић.
Федерер и Надал
Нема смисла набрајати освојене титуле и оборене рекорде Роџера Федерера – довољно је рећи да су у већини они која га сматрају највећим тенисером свих времена. С обзиром на његов таленат и успехе, не бисте погрешили ако бисте рекли да је Роџерово место у историји тениса слично оном које Мајкл Џордан има у историји кошарке. Но, за разлику од Џордана који стварно није имао конкуренцију ни у једном кошаркашу у својој генерацији, то не може да се каже за Федерера. Готово целу своју каријеру Роџер бије љуте битке с пет година млађим Шпанцем Рафаелом Надалом. До сада су одиграли 23 меча, од којих је Рафа добио 15, и један је од ретких тенисера који има позитиван биланс против њега. Како је Надал успео да укроти таквог мајстора? Поред очигледне вештине, Рафина надмоћност над Роџером плод је огромног рада.
Током турнира у Вимблдону 2008. године, Надал је одиграо седам мечева и до финала с Федерером изгубио је само један сет, и то од Аустријанца Ернеста Гулбиса у другом колу. Након тог скоро четворосатног меча, Рафа је, уместо под туш, отишао право на тренинг. Незадовољан својом игром против Гулбиса, на том тренингу провео је четири сата током којих је увежбавао ударце који му нису ишли. Дакле, тек након осам сати тениса отишао је да се истушира и одмори. После тога с лакоћом је добио све противнике до финала, у коме га је чекао Федерер. Тај меч трајао је пет сати, но због кише прекидан је више пута. Победио је Надал, после велики борбе у пет дугих сетова.
Замислите себе како проводите у предузећу осам сати и за то време успешно одрадите посао после ког вам честитају колеге и надређени. Међутим, дубоко у себи, нисте задовољни како сте то урадили, имате осећај да бисте могли много боље. Да ли сте спремни да проведете у канцеларији још осам сати да бисте исправили своје грешке које, руку на срце, мало ко сем вас види? Ако јесте, имате добре шансе да у својој струци будете цењени као Надал у тенису.
Новак међу дивовима
Кад за само два-три месеца одиграте пет мечева против Надала и Федерера и останете непоражени, с пуним правом у том тренутку можете да се сматрате најбољим тенисером планете. Управо то је урадио Новак Ђоковић на почетку ове године. И не само то – он већ 24 меча заредом није терен напустио погнуте главе. Те 24 победе биле би огроман успех и да Новак нема такмаце какви су Роџер и Рафа, али, пошто их има, без оклевања већ сад можемо да кажемо да је Новак један од највећих тенисера у историји ове игре и, свакако, највећи индивидуални спортиста кога је наша земља икад имала.
Ђоковић је већ дуги низ година први пратилац двојице најбољих, и било је само питање времена кад ће их стићи, односно престићи. Да би му то пошло за рекетом, послужио се управо њиховом „тактиком” – радом. Слично као Рафа, и Новак је проводио сате и сате вежбајући сервис, ударце, одбрану и тактику. Колико није желео да противнику пружи иједну прилику, говори нам занимљив детаљ пре четвртфиналног меча на овогодишњем турниру у Мајамију.
Наиме, његов противник био је Јужноафриканац Кевин Андерсон, чије је најјаче оружје сервис. Пре тог меча Новак је замолио хрватског тенисера, иначе свог доброг пријатеља Иву Карловића да тренира с њим. Током тог тренинга који је трајао више од два сата Новак је тражио да му Карловић све време сервира најјаче и најпрецизније што уме, не би ли потпуно увежбао одбрамбени ударац, такозвани ритерн. Ако знамо да се Карловићев сервис сматра једном од најбољих на свету (држи рекорд у брзини сервиса), јасно вам је колико се Ђоковић озбиљно припремао за тај двобој. На крају поменутог меча, Андерсон је Новаку одузео само шест гемова. Иако је пре сусрета с Андерсоном Новак победио 23 пута заредом, иако је пуцао од самопоуздања, ниједног тренутка није хтео да ствар препусти случају, и за то четвртфинале спремао се као да је финале Вимблдона у коме га чекају Надал и Федерер заједно. Кад се толико озбиљно припремате, а при том сте надарени као Новак, немогуће је да резултат изостане.
Психологија
Самопоуздање је једна од кључних ствари у тенису. Уколико желите да будете најбољи, морате да имате веру у себе. Управо то је главни разлог зашто Надал, Ђоковић и Федерер погађају све оне линије и ћошкове кад се нађу у резултатски тешкој ситуацији. Они су убеђени да ће освојити тај поен, док њихов противник не може да верује да је надомак победе над неким од ове тројице „ванземаљаца”. Међутим, немојте да мислите да су се њих тројица родила с таквом психичком стабилношћу. Као и квалитет саме игре, и то је нешто на чему се марљиво ради и вежба.
На нашим тв-каналима у последње време често се приказују снимци Новака кад је био клинац од седам-осам година. На једном од њих можете да га видите на тренингу (Новак је ту тек за главу виши од свог рекета) како, након што је послао лоптицу у аут, потпуно разочаран леже на терен и плачним гласом виче: „Нећууу!” Већ тада је била очигледна његова глад за победом, као и бес проузрокован сопственом лошом игром. Тај бес касније смо виђали много пута кад је Новак ломио рекете и гласно негодовао у већини поена које губи. Међутим, то се у последње време променило. Новак је данас прибран чак и кад направи неколико везаних грешака, али, исто тако, нема више оне страсти на његовом лицу кад освоји турнир. И добру и лошу игру почео је да прихвата с великом смиреношћу. Психолози би нам вероватно боље објаснили на који начин та смиреност утиче на бољу игру, али чињеница је да од када је припитомио своја осећања, Новак не зна за пораз. Уосталом, није га случајно током овогодишње америчке „велике турнеје” пратио и његов лични психолог.
Слично се десило и Федереру. Он је као јуниор важио за веома пргавог играча. Често је псовао и ломио рекете. Али, кад је ушао у професионалне воде, сталоженост је надвладала бес, а убрзо су и победе почеле да се нижу. Тако он данас важи за једног од „најхладнијих” тенисера кад је у питању показивање осећања на терену и то је нешто што посебно нервира све оне који навијају за Рафу или Новака. Управо због тога многи нису могли да се начуде кад су видели сузе у његовим очима након пораза од Надала на грен слему у Аустралији, а посебно је изненадио публику кад је поломио рекет – и то баш против Новака, пре две године у Мајамију. Најлогичније објашњење тога било би да, ма колико се трудио да сузбије осећања, ипак је и Федерер човек од крви и меса.
Лепота игре
Ретко кад и ретко у ком спорту у исто време играју три тако добра играча као што су Рафа, Новак и Роџер. Кад двојица од њих тројице играју један против другог, то је и буквално празник за очи. Баш зато што су толико добри, самоуверени и интелигентни, већина њихових међусобних мечева траје дуго и готово увек знате да ћете уживати у преокретима и неким невероватним потезима који се ретко виђају. Та њихова интелигенција најочигледнија је у одабиру удараца, јер није лако у делићу секунде донети одлуку којом јачином ћете ударити лоптицу, да ли ћете је „скратити”, да ли ћете „лобовати” противника или ћете „прочитати” супарникове мисли и послати лоптицу тамо где знате да је не очекује. Тенис многи називају „акционим шахом”, а сви знамо какву улогу интелигенција игра у том спорту, као што се сећамо колико дуго су трајале борбе између Карпова и Каспарова и колико су биле неизвесне.
Пошто је Федерер старији шест, односно пет година од Новака и Надала, могло је да се очекује да ће га њих двојица кад-тад истиснути у трећи план. Иако Роџер сигурно још није рекао своје, чињеница је да ће његово место у „вечитом дербију” против Надала ускоро заузети Новак, након чега следи бар још пет-шест година жестоких борби између два тренутно најбоља играча света. Док се то не деси, имаћемо ту срећу да бар још годину или две гледамо сву тројицу како враћају све оне лопте које је немогуће вратити. Зато, заборавимо ко има какве родитеље, ко одакле извлачи шортс, ко носи ружичасту мајицу или позлаћене орнаменте, ко нам делује надмено, а ко намрштено, јер не смемо да заборавимо да смо сви ми повлашћени што уживамо у лепоти игре коју нам приређују ова три господара белог спорта. Нема сумње да ће се време које ће протећи док се не појаве њихова три наследника – мерити деценијама.
Аутор:
В. Ск. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
