Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



Бокачо никад
није упознао писца „Божанствене комедије”, али може да се
каже да је с њим
провео већину живота. Ево и како



ад је Ђованију Бокачу било осам година, Данте Алигијери је умро. Било је то септембра 1321. године. Бокачо је, кажу, већ тада показивао наклоност ка писању, а Данте је још за живота постао велики и ненадмашни писац.
Данте у руци држи своју „Божанствену комедију”

Без пасоша Насери не може да путује, без визе не може да борави у Француској. Не могу ни да га истерају јер је у земљу ступио с исправним документима. Остало је само једно место за њега. Аеродром.

   Све се своди на питање шта човек заиста жели. Да ли, испитујући сопствено постојање, тражи сличне себи, можда исте? Тражи ли припадност? Или можда прво испитује друге, њихове особености и постојање, да не би био ни налик њима? Све се своди на питање шта човек жели. А дешавања ће се дешавати и без њега. Догађаји желе да се догоде. Само им треба стати на пут.
  

Од Старих Словена наслеђено је добро познавање анатомије а поуздано се зна да је српска медицина пре многих народа средњовековне Европе користила и научну терминологију

остојање многобројних старих назива за поједине делове тела и важније органе недвосмислено казује о прилично добром познавању анатомије међу Старим Словенима. Чињеница је, с друге стране, да је српска медицина научну медицинску терминологију имала већ при крају средњег века, пре многих европских народа који су се користили латинским као језиком науке, језиком на коме се не само писало већ и предавало на медицинским школама Европе.

На крају сваког дана, ронилац под пуном опремом ускаче у воду и у нарочиту мрежу сакупља изгубљене лоптице које се вероватно нису надале да ће поново угледати светлост дана

осао. Једна од најобичнијих ствари на свету. Још као деца свуда око себе видимо људе који сваки дан иду на нешто што се зове посао.  Знамо да су за то плаћени и да је то једна од ствари које ћемо и сами једног дана имати срећу да радимо. И зато журимо да порастемо и успут упознамо што више занимања не бисмо ли изабрали оно савршено. Како одрастамо, схватамо да је листа могућих професија прилично дугачка и увек постоји једна ствар која нас највише привлачи, зато што је опасна или узбудљива.
   Кад порастем бићу астронаут, балерина, археолог, писац, глумица, суперхерој. Уз мало труда и вере у себе, ниједно занимање није немогуће достићи, али чињеница је да већина занимања која постоје ипак не нуде онолико пустоловина колико се надамо.
   Међутим, за оне који су порасли, а још нису одлучили шта ће да буду по занимању, она већ поменута листа знатно се проширује и то ставкама за које вероватно никада нисте ни чули. Али када их будете прочитали, сигурно ћете рећи себи: „Па да. Неко мора и то да ради.”

Мноштво ремек-дела у историји сликарства настало је као одјек блиске и нежне везе уметника и његовог такозваног објекта. Разумљиво је да и ми имамо сличне примере, а ово су неки од њих...

Константин и Софија



                    


КО ЋЕ НАЈРУЖНИЈЕГ?


(НЕ)ВЕРНЕ ПТИЦЕ

Молим вас да ми одговорите колико су птице верне као партнери.

ИВАНА
Љиг