Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте



(НЕ)ВЕРНЕ ПТИЦЕ

Молим вас да ми одговорите колико су птице верне као партнери.

ИВАНА
Љиг



Чак 95 одсто птица је моногамно (има само једног партнера), али преваре су честе, и то с обе стране. Истраживања генетског материјала у јајима истог гнезда дала су изненађујућу чињеницу да су будући младунци браћа, али углавном само по мајци. Дакле, након оплођења, мужјак, ако не чува женку, не може да буде сигуран да се она неће парити с још неким мужјаком, те тако угрозити пренос његових гена. Али, ни мужјаци нису ништа бољи: код једне врсте сенице мужјак се пари с две женке. Првој женки помаже око подизања потомства и зато за „љубавницу” нема времена. Самохрана мајка успе да одгаји једва два младунца, јер птићи веома брзо расту и она без помоћи не може да их прехрани. А „прељубник” на овај начин постаје 25 одсто успешнији, јер је пренео своје гене на више потомака него што би успео да је био моралнији.

ПОДЛОГА УМЕСТО ПОДЛОГЕ

Драги мој „Забавниче”, можеш ли да ми објасниш шта је гваш, односно какав је то начин сликања?

ГОРАН
Смедерево


Гваш је веома стара сликарска техника, начин сликања воденим бојама код кога се пигмент боје меша с белом бојом и веже уз подлогу смоластом масом, гумарабиком растопљеном у води. За разлику од транспарентног акварела, у коме сама подлога хартије има улогу беле боје, гваш је густ и непровидан и прекрива подлогу па се бели тонови сликају као да се ради о темперама или уљаним бојама. При томе горња, новија, наслага гваша може да прекрије доњу, старију.
    Гвашем се на хартију слика директно, док дрво и платно претходно морају да се препарирају премазом да би боја прионула за подлогу лепка.
    У средњем веку гваш су користили илуминатори манускрипта, касније је овај начин сликања коришћен за „издизање” цртежа.
    Иако гваш изгледом подсећа на темперу, не може да се спере, али под утицајем сувог ваздуха почиње да се љушти а временом боје и потамне.



АТИНА У ВОЈВОДИНИ


Која имена је све имао Нови Сад и зашто се називао и Српска Атина?

ДУШАН
Ужице


Нови Сад је највећи град Аутономне Покрајине Војводине, други по броју становника у Србији иза престоног Београда. Простире се на око 130 квадратних километара у Панонској равници, на граници Бачке и Срема, на обалама Дунава и Малог бачког канала и на обронцима Фрушке горе.
Основан је 1694. године, а данас броји око 200.000 становника у градском језгру и још стотинак хиљада у општинском. Током историје променио је више имена док 1748. године није добио назив Нови Сад. Пре тога се, на латинском, звао Неопланта, Рацка варош или Ratzenstatt и Neusatz, на немачком, па Петроварадински шанац и Ujvidek на мађарском.




    Дуго су га звали и Српска Атина. Током већег дела 18. и 19. века Нови Сад је био средиште културног, политичког и друштвеног живота целокупног српског народа, који тада није имао сопствену државу, а према подацима из прве половине 19. века био је и највећи град настањен Србима.