Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



...вапио је с Јалте болесни Антон Павлович Чехов док је писао драму „Три сестре”, комад који је стварао лако, али чији неуспех је тешко поднео


Београдске „Три сестре”: Ружица Сокић, Бранка Петрић и Рада Ђуричин

    Читаве легенде испредале су се о томе како је Антон Павлович Чехов (1860–1904) писао с лакоћом. Разуме се, те приче и данас живе. Наводно, једночинке је успевао да напише за мање од сата! Или, писао је тако брзо да би „трошио” само онолико времена колико је било потребно да се испишу речи – без заустављања или исправљања...  

Пикасо с „лајком”, тако данас називају чикашку даму која је годинама неговала и крила уметничку страст

    Госпођица Мајер имала је француски нагласак. Савршено за дадиљу у Америци! Деца су је обожавала. И она њих, наравно. Била је задовољна послом: уживала је док је децу водила у школу, сачекивала, шетала, чувала, играла се с њима. Читав радни век провела је као дадиља у имућним породицама у северном делу Чикага. У ствари, само један дан недељно била је слободна. Тај дан је од педесетих до краја седамдесетих година прошлог века користила увек на исти начин. Обувала би мушке ципеле, облачила панталоне, стављала шешир на главу и узимала торбу. У торби је лежао фотографски апарат. И много филмова. Одлазила би у центар Чикага и неуморно фотографисала. И тако сваке недеље. По повратку кући, није помињала где је била и шта је радила. Послодавци су били задовољни том поузданом и скромном женом.

...Да ли тамна материја стварно постоји или је то само теорија?


Галактичко јато ''метак'' (Bullet Cluster, 1E 0657-56) 

  
Т
амна материја не одашиље инфрацрвено ни ултраљубичасто зрачење, не отпушта гама, рендгенске зраке нити радио-таласе. Она је заиста „тамна”, односно баш оно што њено име каже: материја (или маса) у васиони коју не можемо непосредно да опазимо помоћу било које врсте телескопа. А наши телескопи, поред видљиве светлости (састављене од спектра боја које очи могу да опазе), хватају и друге врсте електромагнетних таласа – укључујући невидљиво зрачење.  

Acorus calamus, иђирот, темишварка, темишварска трска, мачинац, водена сабљица, калмус, мирисава трска, мирисави шаш...
Ветар струји кроз трску доносећи пријатан мирис и још пријатније звуке. Пан у очајању схвата да је то мирис његове вољене нимфе која се претворила у барску трску. Одсеца неколико тршчица, спаја их воском и прави свиралу. Свиралу коју данас називамо Панова фрула

   Током седамнаестог и осамнаестог века на енглеском двору постојала је особа с веома необичним задужењем.   Био је то важан и добро плаћен посао, а особа која га је обављала звала се Royal Herb Strewer (краљевски посипач биља). Дужност му је била да брине о многобројним одајама дворца, да подови буду посути ароматичним биљем како би се маскирали непријатни мириси који су најчешће допирали из загађене Темзе. Краљевски посипач морао је да има добро знање о деловању појединих миришљавих биљака, о њиховим комбинацијама, а, у зависности од намене просторије или тренутног расположења краља, краљице или дворских достојанственика, бирао је мешавине.

Прича о више од пола века дугој пустоловини групе руских војника, која се одигравала на три континента, почиње у Београду 1924. године, и то захваљујући превирањима у тада младој и ровитој албанској држави



                  
                    


ПЕСМОМ
ДА ТИ КАЖЕМ


ЗВЕЗДЕ БЕЗ СЈАЈА

Занима ме шта су мрки патуљци.

МИЛОРАД
Крушевац