Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Лаке речи за тешке ствари


ДОСАДНО ЈЕ БЕЗ КИСЕЛОГ КУПУСА...

...вапио је с Јалте болесни Антон Павлович Чехов док је писао драму „Три сестре”, комад који је стварао лако, али чији неуспех је тешко поднео


Београдске „Три сестре”: Ружица Сокић, Бранка Петрић и Рада Ђуричин

    Читаве легенде испредале су се о томе како је Антон Павлович Чехов (1860–1904) писао с лакоћом. Разуме се, те приче и данас живе. Наводно, једночинке је успевао да напише за мање од сата! Или, писао је тако брзо да би „трошио” само онолико времена колико је било потребно да се испишу речи – без заустављања или исправљања...       Може ли тако нешто ико други до сам небески миљеник? „Моцарт књижевности!” Или нам се тако нешто само чини с безбедне временске удаљености?
   Јасно је, дакле, због чега се Чехов није бавио медицином (за шта се иначе школовао) него писањем. Кад је с таквом лакоћом баратао речима, зашто би се уопште упуштао у било какав други посао? Они који нису
имали ту изузетну прилику да прочитају неко Чеховљево књижевно дело – бар једну причу – нека се обавезно, а мирне душе, упусте у тај подухват. Увериће се како се о најтежим стварима може писати једноставно. А да ли је за писца стварање било једнако лако, покушаћемо да проверимо – колико можемо.

Као пресађено дрво

   Велики део последњих година живота (а живео је само четрдесет четири године) славни руски писац провео је на Јалти, надајући се да ће тамошња клима повољно утицати на његово нарушено здравље. Иако тежак плућни болесник, Чехов је на Јалти (осећајући се „као пресађено дрво које се колеба да ли да се прими или да почне да се суши”) ипак успевао да пише. У безмало безизлазним животним приликама одржавао је, како је знао и умео, смисао за хумор, представљајући се често као особа која не ради такорећи ништа. У писму Максиму Горком 1900. године с Јалте писац се слатко жалио:
   „Мени није досадно у смислу Weltschmerz (светски бол), у смислу животне снаге, него ми је просто досадно без људи, без музике коју волим и без жена којих на Јалти нема. Досадно ми је без икре и киселог купуса.”
   Својој драгој, глумици Олги Книпер, најавио је да ће 20. септембра (1900. године) кренути у Москву где ће одсести у хотелу и тамо написати драму. И то, наводно, до 1. октобра!
   За тако кратко време?
   Ево и образложења у једном од многобројних писама с Јалте упућених вољеној Олги:
   „Да ли ћу писати или преписивати начисто? Не знам, бакице мила.   Једна јунакиња ми је нешто захрамала, не знам шта ћу с њом да радим, па се нервирам. Откуда у ’Новостима’ вест да наслов ’Три сестре’ тобоже не одговара? Каква глупост! Можда и не одговара, али мени не пада на памет да га мењам. Страшно се досађујем. Схваташ ли? Страшно. Једем само супу. Вечери су хладне, па седим у кући, девојака лепих нема, пара је све мање и мање, брада ми седи...”
   Чинило би се да ове речи исписује докони човек који се баш ничим не бави. Испоставило се да је управо тада почео да пише драму „Три сестре”:
   „Музика свира тако весело, чило и човек је тако жељан живота! Проћи ће време и ми ћемо отићи заувек, људи ће нас заборавити, заборавиће нам лица, гласове, неће знати колико нас је било, али ће се наше патње претворити у радост за оне који ће живети после нас, срећа и мир завладаће на земљи и људи ће поменути лепом речју и благословити оне који живе сада. Хајде да живимо! Музика свира тако весело, тако радосно, и чини ми се још мало... и ми ћемо сазнати зашто живимо, зашто патимо...  Да нам је знати то, да нам је знати!”
   Ово су завршне речи драме „Три сестре”, једног од пишчевих славних комада. Истини за вољу, већ оболели Чехов драму је написао за кратко време, крајем 1900. године. У то време био је раздвојен од своје вољене Олге Книпер, једне од првакиња Художественог театра.


        
            Чехов и његова жена Олга Книпер, позната глумица која је тумачила улогу   
         Маше у комаду „Три сестре”


     Да ли је тачно да је драму завршио за само десет дана или чак мање, док је боравио у Москви? Изгледа да је писање ипак трајало дуже. Средином септембра Чехов је Олги писао да ће крајем месеца окончати писање. Можда у октобру или, чак, новембру. Желео је да драма мало одлежи на столу, а и да неизоставно присуствује пробама. Сматрао је да редитељ неће моћи да постави комад без његове помоћи. Нажалост, није присуствовао пробама. Драма је била брзо готова, средином новембра. У потрази за још блажом климом, због болести, Чехов је тада отпутовао на југ Француске.
   Чинило се да писац, премда је обавио посао, није задовољан. С Јалте је у  Москву дошао здрав, али већ после неколико дана почео је да кашље. Можда је то проузроковало лоше расположење?
   „Драма је испала досадна, развучена, неприкладна, зато што, на пример, има четири јунакиње и расположење је, што би се рекло, више него мрачно.”

Несрећни људи звиждућу


   Зашто је уопште болесни писац био одвојен од жене која му је, без сумње, тако много значила?
   „Што сада нисмо заједно, кривица није ни до тебе ни до мене, већ до ђавола који је мени усадио бациле, а теби љубав према уметности”, закључио је јетко Антон Чехов.
   Међутим, кад су пробе почеле, писац је живнуо. Писао је Олги:
   „Опиши ми бар једну пробу ’Три сестре’. Треба ли што додати или одузети? Играш ли добро, душо моја? Јао, пази се. Не прави тужно лице ни у једном чину. Љутито да, али тужно не. Људи који у себи дуго носе несрећу и навикну се на њу, само звиждућу и често се препуштају својим мислима.”


         
          Чехов са Горким на Јалти 1900. године, док је писао „Три сестре

   Јер, пишући драму о невеселој судбини три сестре, Чехов је изгледа ипак имао у виду своју жену, као и будуће извођење, наменивши јој улогу Маше. Драма је први пут објављена у часопису „Руска мисао”. На руској сцени „Три сестре” први пут су приказане 31. јануара 1901. године у московском Художественом театру. Наша публика ово дело гледала је 25. марта 1921. у извођењу истог театра који је гостовао у Београду.
   Десет дана пре премијере, већ узнемирени Чехов је из Нице Олги Книпер, између осталог, написао:
   „Ако драма доживи неуспех, отићи ћу у Монте Карло и тамо спискати све до последње копејке!”
   После праизвођења у Москви, руска критика, као и раније кад су извођени Чеховљеви комади, опет се поделила. Једни су у драми видели корак напред, а други корак назад. Првима се чинило да је писао истиниту слику руског друштва. Други су доказивали да је та слика неуобичајена и неоправдана. И једни и други су га осуђивали због мрачног погледа на свет. Испоставило се да писцу кога је терао глас да све ради с необичном лакоћом премијера овог дела врло тешко пада.
   „Изгледа да су ме ’Три сестре’ замориле, или ми је просто досадило да пишем. Што значи да сам остарио. Не знам. Требало би да се оставим писања једно пет година, а за то време путујем, а затим да се вратим и прионем на посао.”


Напуштам позориште 

             
              Музеј А. П. Чехова на Јалти

    Осетљиви писац по свој прилици патио је и због лоших приказа у новинама, ма колико се трудио да на то не обраћа пажњу. Уосталом, у једном писму изнео је неповољно мишљење о новинарима:
   „Побијати новинаре исто је што и вући ђавола за реп или надвикивати се с опаком женом!”
   У ствари, био је очајан. У писму које је упутио својој Олги, између осталог, напомиње:
   „Мила моја, не читај новине, не читај их уопште, иначе ћеш ми начисто пропасти. Нека ти ово буде поука. Слушај старца јеромонаха. Ја лично потпуно напуштам позориште, никада више нећу писати за њега. За позориште се може писати у Немачкој, у Шведској, па чак и у Шпанији, али не и у Русији, где се позоришни писци не поштују, где их сви шутирају и не опраштају им ни успех, ни неуспех.”
   Ето, ово је био мали прилог легенди која говори да је Чехов писао с лакоћом, те да се није бринуо како ће његово дело бити прихваћено! Уместо решења ове загонетке о стваралачком чину и животним околностима, навешћемо речи Јована Христића из студије „Чехов, драмски писац”. Те речи штампане су на програму најновије београдске поставке драме „Три сестре” у којој – у режији Иване Вујић – играју три познате глумице: Ружица Сокић, Бранка Петрић и Рада Ђуричин. Јован Христић је, дакле, о Чехову написао:
   „...Све што знамо јесте да постоје неке силе које уобличавају наш живот, чије се деловање не може свести на деловање оних сила у чије постојање можемо да се искуством уверимо. И зато што не знамо сасвим шта су и какве су те силе, звук којим се оне оглашавају мора бити тајанствен и неидентификован...”


Аутор: 
Мирјана Огњановић
број:
lglg (not verified)
Слика корисника lglg's
UGG Boots UK
Snow boots originated in Australia, originally UGG Boots UK called the Ugly boots, Australian sheepskin wrapped with two feet into the UGG Boots UK Sale shoes to wear in the cold and chilly days for outdoor and indoor, then gradually became popular UGG Classic Tall Boots in Australia in the winter season. Shop UGG Tall Boots now!
super sarma
Слика корисника super sarma's
User offline. Last seen 11 years 38 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 08/02/2011
Super kupus
vrlo dobro zabavnice. odlicno cak. pohvaljujemo te ponovo.