Драган Лакићевић (1954, Колашин), писац, приређивач многоврсних антологија и уредник мноштва издања и библиотека. Прве песме објавио је 1976. године, данас је главни и одговорни уредник најстарије, и најугледније, наше издавачке куће, „Српске књижевне задруге”. У том међувремену све време је писао, лепо и читко, забавно и поучно. То чини и даље. У литератури је друговао и с анђелима и с ђаволима, с принцезама и кнежевима, очијукао с вилама, страхопоштовано бележио галоп коња који су, на крилима маште, носили витезове без мане и с понеким страхом. Један такав витез, главни јунак романа „Мач кнеза Стефана”, донео му је, 1993. године, и књижевну награду „Политикиног Забавника”. Потписао је мноштво својих књига, добио прегршт признања.
Марко Мурат је своје дело поклонио краљу Александру Обреновићу како би га, сваки пут кад прође поред њега, подсетило на град који чека ослобођење
На великој међународној изложби у Паризу 1900. године, која је на симболичан начин наговестила рађање новог доба, нашли су се бројни излагачи из целог света. Свако је у својој области и према могућностима приказао достигнућа у разним областима и делатностима: привреди, науци, техници и технологији, издаваштву, као и у уметности. Међу уметничким делима у српском павиљону изложбе јасно се, по величини и начину сликања, издвајало велико платно младог српског сликара из Дубровника Марка Мурата (1864–1944) с темом „Долазак цара Душана у Дубровник”. Да ли због теме или нечег другог, на њој и на њеном аутору оба светска рата оставила су своје белеге.
Прича о пароброду „Карађорђе” посебно је занимљива зато што је овај лепи брод доживео нешто што се ретко дешава бродовима, чак две смрти
Пароброд од 1322 тоне носивости изграђен је 1913. године у Њукаслу, у Енглеској, за Угарско паробродарско друштво из Ријеке. Под именом „Вишеград” а под аустроугарском заставом брод није дуго пловио. Наредне године почео је Први светски рат и брод је распремљен у Прокљанском језеру на ушћу Крке у Јадран код Шибеника, где је провео читав рат.
После рата брод под заставом нове државе добија и ново име „Карађорђе” и под њим је доживео своју прву смрт.
Марко Лалошевић из Београда диви се француској кухињи, обожава италијанску, али кулинарство ипак изучава на колеџу Америци, у нади да ће једног дана постати мајстор
Још док је био мали, Марко Лалошевић, осамнаестогодишњак из Београда, стицајем околности добро је научио енглески језик. Испоставиће се касније да је то био један од пресудних догађаја у његовом младом животу. Јер, кад је матурирао у Првој београдској гимназији на Дорћолу, одлучио је да студије настави у Сједињеним Америчким Државама. А за такав подухват неопходно је одлично знање енглеског. Међутим, то и није нарочито занимљиво. Најзанимљивије је заправо што је Марко донео неопозиву одлуку да се школује за позив – шефа. Али, не шефа – руководиоца каквог предузећа (за шта, уосталом, и не постоји одговарајућа школа), већ куварског шефа, односно мајстора кулинарства, тачније, главног кувара.
Манастирски устави које је свети Сава уредио за Хиландар и Студеницу прописивали су начин богослужења, али и неке сасвим обичне ствари попут понашања за трпезом, уписивања прихода и расхода, дељења монашке одеће и обуће
Да ли је правилније рећи Комори или Савез Комора за острвску државу на југу Африке? Можете ли да напишете нешто о њој?
НЕМАЊА
Оџаци
Архива
Чудновате научне истине
КАКО СВЕТЛЕ ЦРНЕ РУПЕ?
Да ли сте икада помислили да...
„Забавникова” школа живота
РИЗАК ЈЕ ИЗА ЋОШКА
Људи данас живе дуже него икад у историји. Опада чак и проценат смртности због неизлечивих болести као што су рак или срчани удар. Стопе криминала су ниже него пре. Зашто онда многи од нас живе у страху?
Династије које су владале Европом – Стјуарти
КРАЉЕВИ С ЛОШИМ КРАЈЕМ
„Стјуарти су увек били у рату: са спољним непријатељем, с непријатељем унутар граница, са собом самима, били су вечно опкољени немиром, а немир је исто тако стално боравио и у њиховом срцу. Као што нису могли наћи мир за своје узбуркане душе, нису га могли обезбедити ни за своју земљу.” (Цвајг)
Живот је бајка – ЏЕНИ МАРКС
ПРВА ЖЕНА КОМУНИСТА
Свет се питао шта је прелепу девојку из племићке породице навело да одбаци богате удвараче и уда се за сиромашног студента Карла Маркса? Да ли би то урадила да је знала да ће с њим преживети избеглиштво, хапшење, сиромаштво, губитак деце?
За читање и уживање / Мејбел Паурс
КАКО ЈЕ ЖЕНА САВЛАДАЛА МЕДВЕДА
Прича које Ирокези, индијанско племе с подручја Северне Америке, преносе својој деци
„Забавников” ЗОО
ЈУНАК УЛИЦЕ
Неки сматрају да је градски голуб штеточина, неки да је веома користан. Ма шта ко мислио о њима, они с људима деле живот