Писали сте
КОМОРИ ИЛИ САВЕЗ
Да ли је правилније рећи Комори или Савез Комора за острвску државу на југу Африке? Можете ли да напишете нешто о њој?
НЕМАЊА
Оџаци
Савез Комора или, скраћено, Комори равноправно се користи као назив за острвску државу на југу Африке коју чине три највећа острва – Њазиђа, Ањуан и Мохели – смештена у Индијском океану у Мозамбичком заливу између Мозамбика и Мадагаскара. До 2002. године званичан назив државе био је Исламска Савезна Република Комори.
Држава Комори стекла је независност од Француске 1975. године, коморски, арапски и француски проглашени су за службене језике, коморски франак за званичан новац, а град Морони за престоницу. На површини од око 2210 квадратних километара живи нешто више од 500.000 становника.
Комори спада међу најсиромашније земље где су пољопривреда, гајење кокосових ораха, ваниле, кафе и риболов једини извор прихода.
ПОВРАТАК ДАБРА
Да ли је истина да је дабар био истребљен из наших крајева и да је тек однедавно, као заштићена врста, враћен у резерват Засавица у Мачви?
ДЕЈАН
из Бора
Дабар, водена и копнена животињска врста из породице Castor, највећи је глодар северне полулопте. Једини је представник свог рода. Збијеног је тела дугачког 90 центиметара, с репом од око 35 центиметара, покривеног густим црвенкастосмеђим крзном, тежак је око 35 килограма. Има кратке ноге с пет прстију, који су на задњим ногама спојени пловном кожицом. Реп му је снажан, спљоштен као весло, прекривен љускама. Дабар је изузетно опрезна и плашљива животиња. На тлу је спор и тром, у води брз и окретан, па највећи део живота проведе у води.
Све до почетка 20. века био је распрострањен широм Балкана. У Србији је живео у сливу Дунава, Мораве и Саве. Река Засавица била је његово омиљено станиште. О томе сведоче и белешке славног немачког природњака Алфреда Брема у којима се наводи да даброва има на „турској обали Саве”, што значи на Засавици.
Али, услед прекомерног изловљавања, због доброг крзна а и проглашен за „посно месо” које се могло јести у време поста, ишчезао је из наших крајева.
На Засавицу се вратио 2004. године у истоимени резерват природе који се површином од 1825 хектара простире на подручју северне Мачве, источно од Дрине и јужно од Саве, на подручју општина Сремска Митровица и Богатић.
Основу резервата чине водена површина канала Јовача и Прекопац, природни ток потока Батар, као и речица Засавица, која се преко канала Богаз улива у Саву. Такође, подземним путем Засавица се напаја водом и из Дрине.
Друштво природњака из Баварске, на Дан планете Земље, поклонило је резервату природе Засавица четири породице даброва с тридесетак јединки, у оквиру пројекта повратка дабра у Србију, чији је носилац Биолошки факултет у Београду.
Њихов број од тада је вишеструко повећан. Радио-сигнали с чипова закачених на животињама указују и да се шире по претходним стаништима. Неке породице даброва населиле су се код Мартинаца, неке су стигле до реке Јадар, а неке чак до Брчког.
Циљ међународног пројекта враћања дабра у Србију и на Балкан у доброј мери је остварен захваљујући пожртвованости запослених у резервату Засавица, али и лепоти мочваре, једне од најлепших на Старом континенту.
ДУВА ДА БОГ САЧУВА
Молим вас да ми одговорите где се налази најветровитије место на свету.
РАНКО
Гроцка
После мерења брзине и сталности ветра
на многим местима, научници су утврдили да се
као најветровитије место на свету
може узети обала Адели на Антарктику.
Тамо ветрови током читаве године дувају
просечном брзином од близу
деведесет
километара на сат.
БЕОГРАДСКИ ФАНТАСТИЧНИ МЕТАЛ
Недавно сам у једном београдском клубу чуо хеви метал групу „Forlorn Wisp”. Веома ми се допало како свирају, па бих желео да сазнам нешто о њима.
ЏОНО
Београд
Склоност према хеви метал музици пре шест година окупила је неколико београдских гимназијалаца. Почели су заједно да свирају. Убрзо су одлучили да новооснованој групи дају име „Forlorn Wisp”. Чинило им се да најбоље звучи и да је најприкладније за музику коју су одлучили да стварају.
Чланови групе „Forlorn Wisp” су Ирина Кајтез (клавијатуре), Вук Палавестра (бубњеви), Милош Новак (гитара), Никола Павловић (гитара), Никола Матковић (глас) и Вукашин Станчевић (бас гитара). Музика коју свира ова група мешавина је различитих праваца у хеви металу. Редовно вежбају у београдским студијима, а често наступају у клубовима „Дангуба” и „Циклон”. У склопу „Хита 202”, емисије познате београдске радио-станице која је приредила такмичење српских младих рокенрол група, „Forlorn Wisp” привукао је велику пажњу поклоника рокенрола као музички састав изграђеног, препознатљивог стила. Иначе, они свирају своје песме које заједно компонују, мада им главни печат дају Ирина и Милош. Текстове пише певач Никола Матковић. О чему певају? О људским осећањима, али у окружењу које није обично, већ фантастично. На Интернет адреси http://www.myspace.com/forlornwisp забележени су снимци песама групе „Forlorn Wisp” – „The Glade”, „A Pawn’s Choice”, „Astral Shade”… Албум је, дакле, спреман.